2011-08-18 (07-57-31).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg

Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks

Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara za koga tvrde da ne obavlја valjano svoj роsао, kao i na nicanје divljih deponija po сеlој šumi. Rukovodilac "Vojvodina šuma" - Šumske uprave u Subotici Nikola Dokmanović prihvata određene sugestije građana, ali tvrdi da se u postupku gazdovanja subotičkim šumama pre svega mora rukovoditi strukom i zakonima

Rukovodstvo MZ "Kelebija" u više navrata je pokušavalo da skrene pažnju javnosti na izgled kelebijske šume, koja je prema njihovim rečima svake godine u sve jadnijem stanju. Razlog toga vide u nekonrolisanoj seči šume i izostanku planskog obnavljanja. Tvrde da neće dozvoliti da ta njihova misija ostane bez odjeka i da  neće dopustiti da će ako treba ići u Beograd u resorno ministartsvo, ali neće dopustiti da ono što su njihovi preci brižljivo negovali i održavali propadne. Zbog toga su i zatražili sastanak sa rukovodstvom JP "Vojvodina šu­me", na koji je u prošlu sredu došao šef subotičke Šumske uprave Nikola Dokmanović.

Pamtimo bolja vremena

Ištvan Antal, predsednik Skupštine MZ "Kelebija" rekao je na sastanku da za stanovnike ovog naselja Kelebijska šuma predstavlja više od prirodnog dobra i da je zbog toga razumljivo što žele da je sačuvaju.

- Ova šuma više ne liči na onu kakva je bila pre 20-­30 godina. Proređena je, ne obnavlja se, na sve strane niču divlje deponije, a šumar kao spona stanovnika Kelebije sa javnim preduzećem u čijoj nadležnosti je briga o šumskom kompleksu, nije pokazao ni minimum dobre volje za saradnju. Mi znamo kako je ranije bilo, na koji su sve način meštani bili uključeni u brigu i poslove oko održavanja vitalnosti šume, a sada smo iz svega isključeni. Čak se ne reaguje po našim prijava­ma kada javimo da neko seče stablo ili da se zapregom ili kamionom odvlači. Svesni smo da mi svojom snagom to ne možemo sperečiti, ali osećamo obavezu i odgo­vornost da javimo nadležnima šta se dešava – rekao je Ištvan Antal.

Sedamdesetogodišnji Svetozar Zubkov izvlači iz zaborava priče o tome kako su on i njegov brat kao mladići brinuli o svakoj mladici crnog bora, zalivali je dok se ne ukoreni i učvrsti, pa mu tim teže pada kada vidi da se danas ti isti borovi seku, a novi se ne sade. Nestali su i debeli hrastovi koji su bili takvi da se nisu mogli obuhvatiti, a nove hrastove šume nema.

- Posebno je ambijent šume narušen od kada su ljudi iz grada počeli da beže u prirodu i namnožilo se mnogo vikendica. Ti vikendaši često ostavljaju i pustoš i smeće za sobom. Ova šuma je sađena ne samo da nama domaćima bude dobro, nego da štiti Suboticu da je pesak ne zasipa i da joj daje kiseonik, pa tu ulogu treba i daje da ima – govori Svetozar Zubkov.

Novo vreme, nova pravila

Ništa manje emotivno o Kelebijskoj šumi govorila je i meštanka Irena Takač, koja je rekla da posebno nedeljom popodne voli da sa komšinicama prošeta šumskim stazama, ali sada radi to sve ređe, jer ne zna na šta će tamo da naiđe.

- Sve češće se dešava da baš nedeljom podveče dolaze neki čudni posetioci i vuku drva svim prevoznim sredstvima. Ne smem da priđem blizu da pročitam registarske oznake vozila, ali sam javljala i inspekciji i policiji šta sam videla. Nisam primetila da su te posete postale ređe, štaviše. Više puta sa njima je bio i šumar – pričala je Irena Takač, dodajući da je obilazeći šumu videla oborena stabla na kojima nije bilo oznake da su za seču.

Ona je naglasila da jako voli šuma i živi svet u njoj, pa ne može da shvati kako to da se šuma seče tokom cele godine i u periodu vegetacije i gneždenja ptica, jer se seća vremena kada su seče bile samo zimi. Već u proleće se obnavljala novim sadnicama, dok je u uslovima ovakve organizacije posla, taj proces neizvodljiv.

Odgovarajući na ove primedbe i pitanja građana šef Šumske uprave Subotica Nikola Dokmanović je potvrdio da je tačno da se već neko vreme šuma seče tokom cele godine, te da toga ranije nije bilo.

- Moramo tako da radimo, s obzirom da kuburimo sa nedovoljno radnika, mehanizacijom za izvlačenje i smanjenim prilivom prihoda. Mislim da time živi šumski svet ne ugrožavamo, jer se ti poslovi ne rade istovremeno na većim kompleksima, nego na desetinama ma­njih deonica – objasnio je Dokmanović.

Istina je, krade se... 

- Znam da nije utešno, ali krađe u šumama u drugim vojvođanskim opštinama su još prisutnije. Kod nas su najčešći počinioci Romi, te lica koja žive sama, ne rade i nalaze se u stanju socijalne potrebe. Podneto je mnogo prijava od strane naših radnika, a ja sam lično u zadnje dve godine prisustvovao na preko 100 sudskih pretresa gde su rešavani ovi slučajevi. Naši ljudi kradu na sitno, do onog iznosa dok se to delo kvalifikuje kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Tu su obično u pitanju dva-tri kubika drva, a najčešće se krade u zimskim mesecima – kaže Dokmanović. 

Menjaćemo šumara 

Nezadovoljstvo građana aktuelnim šuma­rem, koji je došao na mesto kolege smenjenog zbog nesavesnog rada, Nikola Dokmanović je takođe uvažio:

- Šumar treba da je u kontaktu sa građani­ma i MZ, da se međusobno informišu i ukoliko treba pomognu. Dobio sam i informacije o nje­govom problemu sa alkoholom, zbog čega je opomenut i ukoliko se takvi prekršaji radne discipline ponove, zamenićemo ga drugim šu­marem.

Subotička peščara menja izgled

On je takođe rekao da koliko god bile razumljive emotivne reakcije meštana kada je ova šuma u pita­nju, ne sme se prenebregnuti ni struka.

- Sadnja šuma uglavnom se radi planski i sa unapred postavljenim ciljem. Ako je u pitanju eksploatacija celuloze, onda će se šuma seći nakon dostizanja zre­losti za to. Budući da se ovoj šumi unapred nije odredi­la namena, ona nije bitnije menjala svoj izgled posled­njih 80 godina. Zbog toga sada imamo delove sa potpo­no zrelim stablima, iz čijeg korena nakon seče više ne­će isterati izboj i neće doći do prirodne obnove šumskog kompleksa. Tu se mora raditi plansko pošumljavanje, a zna se da je i jedna decenija kratak period da se šuma obnovi. Koliko god mi voleli šume sa crnim borom, on se mora vaditi kada prestari. U protivnom sta­bla će se i sama rušiti pri malo jačoj oluji, kao što se to desilo pre par godina na Paliću kada je na desetine i desetine ovog četinara vetar isčupao iz korena – rekao je Nikola Dokmanović.

Pominjući Uredbu republičke Vlade u kojoj je bilo reči o zaštititi Subotičko-horgoške peščare, a na osno­vu koje je 1998. godine nastala Studija o zaštiti koja stavlja akcenat na stvaranje ambijenta sa preovladu­jućom stepskom vegetacijom, Dokmanović je istakao da šumsko preduzeće nije bilo zadovoljno ovim doku­mentom.

- Akcenat je stavljen na stepski ambijent – stepske trave i grmlje – tako da se na nekih 600 hektara druge zone zaštite obnavlja samo 30% šumske vegetacije, a ostalo se polako privodi stepskim uslovima. I pored našeg protivljenja Studiji, zbog pravne snage Zakona o zaštiti prirode, koji je stariji od Zakona o šumama, moramo da je sprovodimo. Zbog našeg stava, nije nam dodeljeno starateljstvo u tom poslu već je dato JP „Palić-Ludaš", a naša uprava je samo izvršilac koji će to da sprovede. Kada se sve sagleda, to je ipak jedan manji deo, od 4.500 hektara na koliko se prostiru su­botičke šume, pa Opština neće ostati bez svojih pluća – zaključio je Dokmanović.

Divlje deponije

- Naše preduzeće nema namenska sredst­va za raščišćavanje divljih deponija, ali pošto smeće moramo da uklanjamo, mesečno pla­ćamo oko 150.000 dinara za njegovo odvo­ženje. Do pre tri godine JKP "Čistoća i zelenilo" ga je odvozila jednom nedeljno, ali je to posta­lo nedovoljno. U rešavanje ovog problema tre­ba da priskoči i grad – rekao je Dokmanović.

Vojvodina ima najmanje šuma

Vojvodina je jedan od najmanje pošumljenih re­giona u Evropi, rekao je Goran Živkov, novi ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, gostujući na „YU eco" televiziji, prilikom svoje prve posete Subotici povodom Takmičenja risara u Maloj Bosni. On je podsetio da subvencije za poljozaštitne poja­seve postoje dve godine, a podrazumevaju uplatu polovine iznosa za pošumljavanje od strane lokalne samouprave. Iako su olakšice u vidu besplatnih sad­nica "Srbija šume", svedoci smo veoma malog broja sadnica.

- Taj plan za sadnju i pošumljavanje Vojvodine puno košta, jer nije u pitanju samo nabavka sadnica, već je važno odrediti gde će se i na koji način one sadi­ti. Pravila, svakako, postoje, ali kada se krene u im­plementaciju tih pravila nastaju problemi, jer da bi se pošumljavalo, potrebno je saditi na njivama koje pri­padaju privatnim licima. Zato smo posle deset godina pokrenuli komasaciju, pošto veliki broj vlasnika njiva ranije nije želeo da ulazi u taj proces zbog nepovoljnih uslova koje im je država nudila – objasnio je ministar Živkov.

 V. V., Dnevnik Subotičke, Tema nedelje, 14. jul 2006.

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...