Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks

Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara za koga tvrde da ne obavlја valjano svoj роsао, kao i na nicanје divljih deponija po сеlој šumi. Rukovodilac "Vojvodina šuma" - Šumske uprave u Subotici Nikola Dokmanović prihvata određene sugestije građana, ali tvrdi da se u postupku gazdovanja subotičkim šumama pre svega mora rukovoditi strukom i zakonima

Rukovodstvo MZ "Kelebija" u više navrata je pokušavalo da skrene pažnju javnosti na izgled kelebijske šume, koja je prema njihovim rečima svake godine u sve jadnijem stanju. Razlog toga vide u nekonrolisanoj seči šume i izostanku planskog obnavljanja. Tvrde da neće dozvoliti da ta njihova misija ostane bez odjeka i da  neće dopustiti da će ako treba ići u Beograd u resorno ministartsvo, ali neće dopustiti da ono što su njihovi preci brižljivo negovali i održavali propadne. Zbog toga su i zatražili sastanak sa rukovodstvom JP "Vojvodina šu­me", na koji je u prošlu sredu došao šef subotičke Šumske uprave Nikola Dokmanović.

Pamtimo bolja vremena

Ištvan Antal, predsednik Skupštine MZ "Kelebija" rekao je na sastanku da za stanovnike ovog naselja Kelebijska šuma predstavlja više od prirodnog dobra i da je zbog toga razumljivo što žele da je sačuvaju.

- Ova šuma više ne liči na onu kakva je bila pre 20-­30 godina. Proređena je, ne obnavlja se, na sve strane niču divlje deponije, a šumar kao spona stanovnika Kelebije sa javnim preduzećem u čijoj nadležnosti je briga o šumskom kompleksu, nije pokazao ni minimum dobre volje za saradnju. Mi znamo kako je ranije bilo, na koji su sve način meštani bili uključeni u brigu i poslove oko održavanja vitalnosti šume, a sada smo iz svega isključeni. Čak se ne reaguje po našim prijava­ma kada javimo da neko seče stablo ili da se zapregom ili kamionom odvlači. Svesni smo da mi svojom snagom to ne možemo sperečiti, ali osećamo obavezu i odgo­vornost da javimo nadležnima šta se dešava – rekao je Ištvan Antal.

Sedamdesetogodišnji Svetozar Zubkov izvlači iz zaborava priče o tome kako su on i njegov brat kao mladići brinuli o svakoj mladici crnog bora, zalivali je dok se ne ukoreni i učvrsti, pa mu tim teže pada kada vidi da se danas ti isti borovi seku, a novi se ne sade. Nestali su i debeli hrastovi koji su bili takvi da se nisu mogli obuhvatiti, a nove hrastove šume nema.

- Posebno je ambijent šume narušen od kada su ljudi iz grada počeli da beže u prirodu i namnožilo se mnogo vikendica. Ti vikendaši često ostavljaju i pustoš i smeće za sobom. Ova šuma je sađena ne samo da nama domaćima bude dobro, nego da štiti Suboticu da je pesak ne zasipa i da joj daje kiseonik, pa tu ulogu treba i daje da ima – govori Svetozar Zubkov.

Novo vreme, nova pravila

Ništa manje emotivno o Kelebijskoj šumi govorila je i meštanka Irena Takač, koja je rekla da posebno nedeljom popodne voli da sa komšinicama prošeta šumskim stazama, ali sada radi to sve ređe, jer ne zna na šta će tamo da naiđe.

- Sve češće se dešava da baš nedeljom podveče dolaze neki čudni posetioci i vuku drva svim prevoznim sredstvima. Ne smem da priđem blizu da pročitam registarske oznake vozila, ali sam javljala i inspekciji i policiji šta sam videla. Nisam primetila da su te posete postale ređe, štaviše. Više puta sa njima je bio i šumar – pričala je Irena Takač, dodajući da je obilazeći šumu videla oborena stabla na kojima nije bilo oznake da su za seču.

Ona je naglasila da jako voli šuma i živi svet u njoj, pa ne može da shvati kako to da se šuma seče tokom cele godine i u periodu vegetacije i gneždenja ptica, jer se seća vremena kada su seče bile samo zimi. Već u proleće se obnavljala novim sadnicama, dok je u uslovima ovakve organizacije posla, taj proces neizvodljiv.

Odgovarajući na ove primedbe i pitanja građana šef Šumske uprave Subotica Nikola Dokmanović je potvrdio da je tačno da se već neko vreme šuma seče tokom cele godine, te da toga ranije nije bilo.

- Moramo tako da radimo, s obzirom da kuburimo sa nedovoljno radnika, mehanizacijom za izvlačenje i smanjenim prilivom prihoda. Mislim da time živi šumski svet ne ugrožavamo, jer se ti poslovi ne rade istovremeno na većim kompleksima, nego na desetinama ma­njih deonica – objasnio je Dokmanović.

Istina je, krade se... 

- Znam da nije utešno, ali krađe u šumama u drugim vojvođanskim opštinama su još prisutnije. Kod nas su najčešći počinioci Romi, te lica koja žive sama, ne rade i nalaze se u stanju socijalne potrebe. Podneto je mnogo prijava od strane naših radnika, a ja sam lično u zadnje dve godine prisustvovao na preko 100 sudskih pretresa gde su rešavani ovi slučajevi. Naši ljudi kradu na sitno, do onog iznosa dok se to delo kvalifikuje kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Tu su obično u pitanju dva-tri kubika drva, a najčešće se krade u zimskim mesecima – kaže Dokmanović. 

Menjaćemo šumara 

Nezadovoljstvo građana aktuelnim šuma­rem, koji je došao na mesto kolege smenjenog zbog nesavesnog rada, Nikola Dokmanović je takođe uvažio:

- Šumar treba da je u kontaktu sa građani­ma i MZ, da se međusobno informišu i ukoliko treba pomognu. Dobio sam i informacije o nje­govom problemu sa alkoholom, zbog čega je opomenut i ukoliko se takvi prekršaji radne discipline ponove, zamenićemo ga drugim šu­marem.

Subotička peščara menja izgled

On je takođe rekao da koliko god bile razumljive emotivne reakcije meštana kada je ova šuma u pita­nju, ne sme se prenebregnuti ni struka.

- Sadnja šuma uglavnom se radi planski i sa unapred postavljenim ciljem. Ako je u pitanju eksploatacija celuloze, onda će se šuma seći nakon dostizanja zre­losti za to. Budući da se ovoj šumi unapred nije odredi­la namena, ona nije bitnije menjala svoj izgled posled­njih 80 godina. Zbog toga sada imamo delove sa potpo­no zrelim stablima, iz čijeg korena nakon seče više ne­će isterati izboj i neće doći do prirodne obnove šumskog kompleksa. Tu se mora raditi plansko pošumljavanje, a zna se da je i jedna decenija kratak period da se šuma obnovi. Koliko god mi voleli šume sa crnim borom, on se mora vaditi kada prestari. U protivnom sta­bla će se i sama rušiti pri malo jačoj oluji, kao što se to desilo pre par godina na Paliću kada je na desetine i desetine ovog četinara vetar isčupao iz korena – rekao je Nikola Dokmanović.

Pominjući Uredbu republičke Vlade u kojoj je bilo reči o zaštititi Subotičko-horgoške peščare, a na osno­vu koje je 1998. godine nastala Studija o zaštiti koja stavlja akcenat na stvaranje ambijenta sa preovladu­jućom stepskom vegetacijom, Dokmanović je istakao da šumsko preduzeće nije bilo zadovoljno ovim doku­mentom.

- Akcenat je stavljen na stepski ambijent – stepske trave i grmlje – tako da se na nekih 600 hektara druge zone zaštite obnavlja samo 30% šumske vegetacije, a ostalo se polako privodi stepskim uslovima. I pored našeg protivljenja Studiji, zbog pravne snage Zakona o zaštiti prirode, koji je stariji od Zakona o šumama, moramo da je sprovodimo. Zbog našeg stava, nije nam dodeljeno starateljstvo u tom poslu već je dato JP „Palić-Ludaš", a naša uprava je samo izvršilac koji će to da sprovede. Kada se sve sagleda, to je ipak jedan manji deo, od 4.500 hektara na koliko se prostiru su­botičke šume, pa Opština neće ostati bez svojih pluća – zaključio je Dokmanović.

Divlje deponije

- Naše preduzeće nema namenska sredst­va za raščišćavanje divljih deponija, ali pošto smeće moramo da uklanjamo, mesečno pla­ćamo oko 150.000 dinara za njegovo odvo­ženje. Do pre tri godine JKP "Čistoća i zelenilo" ga je odvozila jednom nedeljno, ali je to posta­lo nedovoljno. U rešavanje ovog problema tre­ba da priskoči i grad – rekao je Dokmanović.

Vojvodina ima najmanje šuma

Vojvodina je jedan od najmanje pošumljenih re­giona u Evropi, rekao je Goran Živkov, novi ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, gostujući na „YU eco" televiziji, prilikom svoje prve posete Subotici povodom Takmičenja risara u Maloj Bosni. On je podsetio da subvencije za poljozaštitne poja­seve postoje dve godine, a podrazumevaju uplatu polovine iznosa za pošumljavanje od strane lokalne samouprave. Iako su olakšice u vidu besplatnih sad­nica "Srbija šume", svedoci smo veoma malog broja sadnica.

- Taj plan za sadnju i pošumljavanje Vojvodine puno košta, jer nije u pitanju samo nabavka sadnica, već je važno odrediti gde će se i na koji način one sadi­ti. Pravila, svakako, postoje, ali kada se krene u im­plementaciju tih pravila nastaju problemi, jer da bi se pošumljavalo, potrebno je saditi na njivama koje pri­padaju privatnim licima. Zato smo posle deset godina pokrenuli komasaciju, pošto veliki broj vlasnika njiva ranije nije želeo da ulazi u taj proces zbog nepovoljnih uslova koje im je država nudila – objasnio je ministar Živkov.

 V. V., Dnevnik Subotičke, Tema nedelje, 14. jul 2006.