2011-08-18 (20-51-24).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg

"Misterija" nove vrste rogoza

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Svako ko se seća časova biologije zna da kod nas živi dve vrste rogoza, uskolisni (Typha angustifolia) i širokolisni ili ženski rogoz (Typha latifolia). Međutim tokom terenskih radova u okviru projekta “Metode održavanja malih jezera i nekomercijalnih ribnjaka” širom Vojvodine iznenadilo nas je prisustvo nove vrste u ekspanziji za koju u literaturi piše da potiče iz Azije i da se prvo pojavila u Mađarskoj na plantažama riže, pa se na mađarskom i zove “rizsgyékény” – u prevodu rižni rogoz (Typha laxmanni).

U botaničkoj monografiji Subotičko-horgoške peščare Milovan Gajić opisuje pomenute dve autohtone vrste, jer T. laxmanni 1986. još nije pronalazio. Za T. latifolia kaže da mu klip – ono što mi nazivamo “bambus” – “dostiže debljinu od 2,5 cm” i da je biljka 100-250 cm visoka, sa listovima širokim 1 do 2 cm. Dok za listove T. angustifolia kaže da su “3 do 6 (ređe 10) mm široki” i da biljka dostiže visinu 100 do 300 cm. Nalazi ih u fitocenozi trske i rogoza. [1]

Biljku nalik na T. laxmanni prvi put  zapazio sam u kopu Aleksandrovačke ciglane, ali sam zbog visine i malih spljoštenih klipova pomislio da se radi o veoma retkoj vrsti patuljastog rogoza(Typha minima). Primerak sam odneo biologu Ištvanu Hulou koji je takođe smatrao da se radi o T. minima, ali to bi ujedno bila i botanička senzacija. Jedno vreme i živeo sam u nadi da se radi o toj vrsti, što kada sam saopštio botaničaru Ranku Periću on je rekao da bi to zaista bilo intersantno i ne zna da li je iko ikada našao T. minima na teritoriji Vojvodine. A onda je sa naših terenskih fotografija potvrdio T. laxmanni.

Ne samo da smo tu vrstu pronalazili u skoro svakoj bari, počev od napuštenih majdana i baštenskih jezera, što se vidi sa priložene mape nalaza (crne tačke su nalazi, a lilave nepotvrđeno prisustvo), nego nakon što nam je Ranko skrenuo pažnju na habitus vrste ispostavilo se da sam istu biljku slikao i ranijih godina. Nađena je na jednoj od fotografija Kelebijskog rita iz 2003. godine. T. laxmanni se javlja u kanalima i plićem priobalju u fitocenozi šaševa, često sa ovom za sada nam nepoznatom vrstom mešinke (Utricularia sp.).

Tipska vrsta Typha angustifolia-e raste u Ludašu i tipična je močvarna vrsta koja se neretko javlja homogeno. Dužina pojedinih klipova usred muljevitog dna jezera može preći i 30 centimetara, dok se debeli klipovi T. latifolia-e najčešće mogu videti u zagađenim kanalima, npr. oko Palićkog prečistača. T. laxmanni se lako razlikuje od obe po veoma dugačkoj stabljici cvasti na vrhu klipa. Ukoliko vidite ovu neobičnu vrstu rogoza (slika sa početka članka – mali klip, tanki listovi), javite nam i po mogućnosti pošaljite fotografiju na e-mail adresu udruženja.

Sve češći nalaz ove i nekih drugih alohtonih vrsta zadnjih nekoliko godina dokazuje da ne treba potcenjivati uticaj klimatskih promena i drugih faktora, kao što je pražnjenja ekološkog ničea koji nastaje gubitkom autohtone flore, i da se nove vrste spontano mogu raširiti veoma brzo.

Literatura:
[1] Milovan Gajić: Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare; Šumarski fakultet Beograd, Šumsko gazdinstvo Subotica, 1986.

József Dózsai, 2010.

  • laxmanni
  • laxmannimapa