2011-08-18 (11-41-04).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg

Peščarski karanfil u Subotici

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Kada naporno terenisanje konačno da ohrabrujuće rezultate, onda može doći do predstavljanja dobrih vesti. U predelu "otpisanom" od većine biologa koji se bave zaštitom i biomonitoringom još uvek se može naći puno vrednog, samo ako se kreće otvorenih očiju. Dokaz za to – rezultat najmanje 5 godina terenskog rada – je otkriće do sada nepoznatog nalazišta peščarskog karanfila (Dianthus serotinus) u Subotičkoj šumi. Ovaj nalaz vrste koja živi samo na Subotičkom pesku bez preuveličavanja se može smatrati gotovo botaničkom senzacijom.

Aktuelnu populaciju je pri Zavodu za Zaštitu Prirode kartirala naša sugrađanka Klara Sabadoš, i broj manje-više vitalnih jedinki iznosi oko 1500 primeraka, što ujedno čini celu populaciju Srbije. Biljke još rastu samo u malim fragmentima u istočnom delu šume, dok su na teritoriji Subotičke šume (Daščan, Hrastovača, Bukvać) praktički nestale. Obzirom da Šumsko gazdinstvo preorava mesta gde karanfili žive, sve populacije, kao i ova, opstale su pravim čudom. Na staništu lociranom 29. oktobra 2009. godine još ima oko 120 biljaka uz jednu peščanu dinu, koje su potencijalno ugrožene šumarskim radovima (tanjiranjem i oranjem) koje se izvodi pre sadnje bagrema i kao protivpožarna mera. Iznenađuje ovakvo bezobzirno ponašanje "Vojvodinašume", obzirom da je staraoc većine drugih zaštićenih prirodnih dobara u Vojvodini...

Autori koji su opisivali ovu vrstu (Bela Šturc, Milovan Gajić i drugi) uglavnom su se ustručavali od direktnog publikovanja staništa (za Čikeriju gde sam vrstu takođe locirao, znao je samo Gajić), jer je vrsta popularna za prodaju na pijaci i presađivanje u bašte, što većinom ne uspeva i dovodi do opadanja broja biljaka u prirodi. Vrsta je – po analizi stare literature koju je uradio Šturc – nekad obitavala na mnogo širem području: Bačkim Vinogradima, na Pereš-u (Pörös-rét), na pustari Ludaš, u Malom Horgošu, a od njegovih (1972-90) i Gajićevih (1986) zapisa nestala je i iz Hrastovače (pretražio sam kompletnu šumu), Daščan-a (isto sam tražio), Čavolj-a (nestala zbog urbanizacije i širenja naselja unutar šume) – znači areal vrste se na teritoriji Srbije sužava veoma intenzivno. Sve populacije su koliko mi je poznato u tzv. zoni drugog i trećeg stepena zaštite, što nije adekvatno rešenje za opstanak, a sigurno još ima populacija na terenu i van ikakve zaštite! Populacija i bez ometanja nije vitalna, pa je broj biljaka sve manji na celom području rasprostranjenja, a razlog je nepoznat, kaže Klara Sabadoš. Možda je u pitanju genetičko propadanje, ili neka promena u podlozi.

Kakve su šanse za stvarni opstanak ove populacije pitali smo drugog botaničara Zavoda Ranka Perića. On smatra da ako postoji neki obližnji nalaz treba dva lokaliteta povezati ekološkim koridorima u eko mrežu, ili će taj nalaz poslužiti za reviziju granica prirodnog dobra ili neki viši stepen zaštite. "Trenutno možemo apelovati na dobru volju vlasnika i korisnika te zemlje i u najekstremnijem slučaju preko inspektora pisati prijavu, ali ovo poslednje tek pošto se šteta desi" kaže Perić, sa kim sarađujemo u okviru projekta "Održivo korišćenje malih jezera i nekomercijalnih ribnjaka".

Ova lokacija sa karanfilima je u vlasništvu države, korisnik je "Vojvodinašume", a po zonama trenutno je tek u trećem stepenu zaštite, t.j. u tim okvirima područja za koje je odgovoran upravljač prirodnog dobra JP "Palić-Ludaš". Smatramo da to nije adekvatno za opstanak ove populacije i mislimo da treba delovati proaktivno – obeležavanjem terena sprečiti preoravanje, što je u nadležnosti Zavoda, a "Palić-Ludaš" je odgovoran da spreči narušavanje staništa, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima. Klara Sabadoš rekla nam je da je ovu konfliktnu situaciju interesa korisnika i staraoca moguće rešiti samo pregovorima, pri kojima se staništa karanfila unutar područja kojima gazduje Šumsko gazdinstvo katastarski proglašavaju proplancima i uvode u mape kao područje posebne zaštite.

Slika karanfila u cvatu je napravljena kasnog sunčanog popodneva 12. oktobra 2010 godine.

József Dózsai, 2010.

Snimci: J. Dožai

  • spektakularna_biljka
  • staniste
  • unistavanje_stanista