Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica

Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje osmotiro. Ličile su na bube peščare (Cicindela) ali po veličini daleko manje. Nisam poznavao ovu vrstu pa sam tek kod kuće posmatrajući napravljene fotografije i pregledajući ključeve odredio kao Cylindera arenaria. To je široko rasprostranjena vrsta u Evropi (gde se javlja nominalna podvrsta) koja je kod nas predstavljena svojom podvrstom C.a.viennensis. Kao i druge bube peščare, preferira terene sa rastresitom podlogom i slabo obraslo vegetacijom, ali takve gde je površina dosta vlažna. To su uglavnom obale većih reka na mestima gde se pojavljuju nanosi peska i koji su u najranijim fazama zaratanja ili, kao u slučaju bare Majdan, na mestima gde je vršena eksploatacija peska i gde su podzemne vode vrlo visoko i održavaju vlažnost podloge.

Gabor Mesaroš, 2012.

Cercyon hungaricus kod Malog Beograda

U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu laboratorijske analize utvrđeo je da je reč o vrsti Cercyon hungaricus (od nedavno C. bononiensis Chiesa, 1964). Pripada porodici veslara (Hydrophilidae) i mesto na kojem je nađena odgovara tipičnim staništima koje naseljava. Do sada ova vrsta nije bila poznata iz Srbije. Neobičnost ove vrste se krije u tome što je do sada ova vrsta registorvana samo u Panonskoj niziji (Austrija, Slovačka, Mađarska i sada Srbija) sa samo nekoliko primeraka. Sve ukupno u evropskim muzijima nema više od nekoliko desetina primeraka ove vrste. Analizom materijala u sopstvenoj zbirci utvrdio sam da posedujem još 3 primerka sakupljeni iste godine (2012.) na području Specijalnog rezervata Zasavica.

Gabor Mesaroš, 2012.

Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi

U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i hvataju korišćenjem drugih metoda. Kao [to smo se nadali, u klopkama se uhvatilo nekoliko primeraka velike hrastove strižibube (Cerambyx cerdo). Ova vrsta se nalazi na svim evropskim i nacionalnim listama vrsta značajnih za zaštitu prirode. Ovaj nalaz ukazuje na prirodne vrednosti koje poseduje Tavankutska šuma i opravdava napore da se nađu načini ka njenoj valorizaciji i zaštiti.

U klopke je ušao i veliki broj jedinki buba zlata (Cetonidae). Od njih se posebno ističe vrsta Protaetia aeruginosa. Ova vrsta se svojom veličinom i divnim zlatno-žutim metalnim bojama se posebno ističe među svim ostalim vrstama ove porodice koja žive kod nas. Nalazi ovih vrsta ne samo da potvrđuju značajan nivo biološke raznovrsnosti Tavankutske šume, nego ukazuje i na značajan kapacitet sredine za obezbeđivanje uslova opstanka vrsta ptica koje se hrane larvama tvrdokrilaca iz trulog drveta. Naime, sve ove vrste na larvenom stupnju se hrane mrtvim drvetom.

Gabor Mesaroš, 2013.