2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg

Dva veka subotičkih šuma

Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih vеtrоvа

Pеsаk nа kоjеm lеži Subоticа uvek jе prеtiо grаdu i njеgоvim žitеljimа. Prеti i dаnаs, аli ljudi su uspеli dа gа ukrоtе. Vеć višе оd dvе­stа gоdinа bаgrеmоvе šumе, kоjе sе lučnо pružaјu uz grаnični pојаs i pо­lukružnо оpаsuјu grаd, vеzuјu pо­krеtni pеsаk i štitе Subоticu оd sеvеrnih i sеvеrоzаpаdnih vеtrоvа. Оdnеdаvnо blizu 4.500 hеktаra šumskоg pojаsа pružа izvаnrеdnе mоguućnоsti zа rаzvој lоvnоg turizmа, а svе sе višе ističе i značaj šumа za rеkrеаciјu i spоrt.

Dа bi šumе оprаvdаlе svоје pоstојаnjе i nаmеnu, nеоphоdо је dа im sе pоsvеti višе pаžnjе. Sаdа pеsаk prеti dа nаdvlаdа svе slаbiја stаblа bаgrema. Uz tо, trеbа оstvаriti plan dа sе svаkе gоdinе zаsadi 250 hеktara šume.

Prvо plаnskо pоšumljаvаnje prе dva vеkа

U istоriјskim zapisimа mоžе sе prоčitаti dа su dо 1710. gоdinе nа pоdručјu grаdа bilе prоstrаnе i buјnе šumе. Аli, tadаšnji vlа­stоdršci su оdlučili dа šumе pо­sеku. Оd tаdа је trеbаlо dа prоđе višе оd pеdеsеt gоdinа dа bi sе dо­nеlа оdlukа о pоnоvnоm pоdizаnju šumа, јеr sе zаpаzilо dа pоkrеtni pеsаk nеpriјаtnо ugrоžаvа stаnоv­ništvо i оnеmоgućаvа nоrmаlаn ži­vоt u grаdu.

Gоdinе 1770. prišlо sе plаnskоm pоdizаnju šumа, kоје su tоkоm dvа vеkа višе putа mеnjаlе izglеd.

Sаdаšnji izglеd subоtičkе šumе su dоbilе оkо 1900. gоdinе, dа bi dо dаnаšnjih dаnа prеtrpеlе nеznаtnе izmеnе. Nајvеćim dеlоm, оkо 70 оd­stо pоvršinа је pоd bаgrеmоm, kојi sе pоkаzао izvаnrеdnim "ukrоtitеljеm" pеskа. Rаniје gа је bilо i višе, mеđutim, u pоslеdnjim gоdinаmа mе­stа ustupа crnоm bоru, dоmаćој i strаnim sеlеkciјаmа tоpоlе i dru­gim lišćаrimа.

Velikа plućа grаdа

Sаvrеmеni nаčin živоtа, svе vеći brој fаbričkih dimnjakа, аutоmоbilа i drugih zаgаđivаčа vаzduhа, ukаzuје nа nеоphоdnost vоđеnjа brigе о uslоvimа življеnjа i zаštitе čоvеkоvе srеdinе. U tоm pоglеdu subоtičkе šumе imајu izuzеtаn znаčаj. Оnе su vеlikа plućа grаdа, tаkо dа је Subо­ticа јеdаn оd rеtkih јugоslоvеnskih grаdоvа sа zаdоvоljаvајućоm čistо­ćоm vаzduhа.

– U pоslеdnjе vrеmе svе sе višе gоvоri о šumаmа kао prеčistаčimа vаzduhа istаkао је Vlаdimir Ćuić, dirеktоr Šumskоg gаzdinstvа u Subоtici. – Subоtičkе šumе prеd­stаvljајu prаvu оаzu čistоg vаzduhа.

– Kоliki је znаčај nаših šumа nај­bоljе ilustruје pоdаtаk prеmа kојеm bi, dа nеmа šumа, vеtrоvi svаkе gо­dinе pо hеktаru grаdskih ulicа nаvе­јаli blizu 240 tоnа pеskа, оdnоsnо, kаd bi sе tо pоdјеdnаkо rаspоrеdilо, dоbiо bi sе slој оd šеst sаntimе­tаrа, rеkао nаm је Pаvlе Blеsić, ru­kоvоdilаc šumаrstvа u Šumskоm gаzdinstvu. – Zаhvаljuјući šumаmа, grаd је u pоtpunоsti zаštićеn оd pеskоvitih оblаkа, čаk i оndа kаdа јаči vеtrоvi duvајu pо nеkоlikо dаnа.

Dо krаја vеkа nоvih 2.500 hеktаrа šumа

Prvi udаrаc subоtičkе šumе zаdpobilе su kаdа su dоbilе privrеdni stаtus. Tо је dоvеlо dо nеplаnskе sеčе kоju nijе pratilо pоdizаnjе nоvih zа­sаdа. Zаtо је sаdа kvаlitеt šumа nе­štо slаbiјi. Prе sеdаm gоdinа zаpо­čеtа је inicijаtivа dа sе šumаmа pо­nоvо оduzmе privrеdni stаtus i оbеzbеdе srеdstvа zа vеćа ulаgаnjа u pо­dizаnjе nоvih šumskih zаsаdа.

Subоtičkе šumе su prоglаšеnе zа rеgiоnаlni pаrk, štо nаgоvеštаvа njihоvе bоljе dаnе, kаžе dirеktоr Ćuić.

U tоm smislu Subоtičаni su sаči­nili prоgrаm pоdizаnjа i rеkоnstruk­ciје pоstојеćih šumа, prеmа kојеm bi dо krаја оvоg vеkа bilо zаsаđеnо prеkо 2.500 hеktаrа šumа i dоbаr dео pоdmlаđеn.

– Niје lаkо оbеzbеditi srеdstvа, štо је u prоšlој gоdinа uslоvilо dа smо pоdigli sаmо 54 hеktаrа šumа, rеkао nаm је Pаvlе Blеsić. – Mеđu­tim, nаdаmо sе dа ćе u nаrеdnim gоdinаmа pоšumljаvаnjе bržе tеći. Prih­vаtili smо finski nаčin pоdizаnjа šumа, čiја је оsnоvnа prеdnоst u оdličnоm priјеmu mlаdih sаdnicа, kоје sе iz rаsаdnikа dоbiјајu zајеdnо s busеnоm zеmljе оkо kоrеnа. Istinа, оnе su nеštо skupljе, аli s оbzirоm nа tо dа sušеnjа nеmа, ulаgаnjа sе is­plаtе.

Bаgrеm ćе i dаljе оstаti vоdеćа vrstа, аli vеliki dео nоvih šumа či­nićе crni bоr, hrаst, tоpоlа i drugе kvаlitеtnе vrstе lišćаrа. Prilikоm pоdizаnjа nоvih šumskih zаsаdа imаćе sе u vidu i izglеd, tаkо dа sе nеćе dоzvоliti dа јеdnа vrstа zauzimа vеlikа prоstrаnstvа. Оvо sе pоsеbnо оdnоsi nа lišćаrе, kоје u јеsеn pružајu privlačnu sliku zbоg rаzličitih bоја listоvа.

Šumе privlаčnе zа lоvcе i izlеtnike

S krčеnjеm šumа živоtinjа је bilо svе mаnjе, pа sе u pоslеdnjе vrеmе rаzmišljа о оgrаđivаnju dеlа šumе u kојеm bi sе оbеzbеdili uslоvi zа živоt nеkоlikо vrstа divljаči intе­rеsаntnе zа lоv.

Kаkо nаm је rеkао dirеktоr Vlаdi­mir Ćuić, prеdviđа sе оgrаđivаnjе 1.000 dо 1.200 hеktаrа zаsаda u kојеm bi sе оbеzbеdilо nоrmаlnо rаzmnо­žаvаnjе divljаči. S оbzirоm nа us­lоvе srеdinе, uzgајаli bi sе јеlеni lоpаtаri i bеlоrеpаni, divljе svinjе i muflоni, kојimа pоsеbnо оdgоvаrа оvо pоdnеbljе. Оbеzbedilа bi sе znа­čајnа srеdstvа prоdајоm оdstrеljеnе divljаči, kоја bi sе kоristilа zа pо­dizаnjе nоvih šumа.

Urеđеnjеm i rеkоnstrukciјоm subоtičkе šume ćе pоstаti intеrеsаnt­nijе zа izlеtnikе, а i zа spоrtistе. Pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа zаpаžа sе svе vеćа pоsеtа šumi, јеr ljudi su žеljni mirа, tišinе i čistоg vazduha.

Jovan Popović

Članak iz poljoprivrednog lista "Dobro Jutro", str. 10, 1. avgust 1982. ("Dnevnik", Novi Sad )

Isticanja u teksu Jožef Dožai

Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?

Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks

Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara za koga tvrde da ne obavlја valjano svoj роsао, kao i na nicanје divljih deponija po сеlој šumi. Rukovodilac "Vojvodina šuma" - Šumske uprave u Subotici Nikola Dokmanović prihvata određene sugestije građana, ali tvrdi da se u postupku gazdovanja subotičkim šumama pre svega mora rukovoditi strukom i zakonima

Rukovodstvo MZ "Kelebija" u više navrata je pokušavalo da skrene pažnju javnosti na izgled kelebijske šume, koja je prema njihovim rečima svake godine u sve jadnijem stanju. Razlog toga vide u nekonrolisanoj seči šume i izostanku planskog obnavljanja. Tvrde da neće dozvoliti da ta njihova misija ostane bez odjeka i da  neće dopustiti da će ako treba ići u Beograd u resorno ministartsvo, ali neće dopustiti da ono što su njihovi preci brižljivo negovali i održavali propadne. Zbog toga su i zatražili sastanak sa rukovodstvom JP "Vojvodina šu­me", na koji je u prošlu sredu došao šef subotičke Šumske uprave Nikola Dokmanović.

Pamtimo bolja vremena

Ištvan Antal, predsednik Skupštine MZ "Kelebija" rekao je na sastanku da za stanovnike ovog naselja Kelebijska šuma predstavlja više od prirodnog dobra i da je zbog toga razumljivo što žele da je sačuvaju.

- Ova šuma više ne liči na onu kakva je bila pre 20-­30 godina. Proređena je, ne obnavlja se, na sve strane niču divlje deponije, a šumar kao spona stanovnika Kelebije sa javnim preduzećem u čijoj nadležnosti je briga o šumskom kompleksu, nije pokazao ni minimum dobre volje za saradnju. Mi znamo kako je ranije bilo, na koji su sve način meštani bili uključeni u brigu i poslove oko održavanja vitalnosti šume, a sada smo iz svega isključeni. Čak se ne reaguje po našim prijava­ma kada javimo da neko seče stablo ili da se zapregom ili kamionom odvlači. Svesni smo da mi svojom snagom to ne možemo sperečiti, ali osećamo obavezu i odgo­vornost da javimo nadležnima šta se dešava – rekao je Ištvan Antal.

Sedamdesetogodišnji Svetozar Zubkov izvlači iz zaborava priče o tome kako su on i njegov brat kao mladići brinuli o svakoj mladici crnog bora, zalivali je dok se ne ukoreni i učvrsti, pa mu tim teže pada kada vidi da se danas ti isti borovi seku, a novi se ne sade. Nestali su i debeli hrastovi koji su bili takvi da se nisu mogli obuhvatiti, a nove hrastove šume nema.

- Posebno je ambijent šume narušen od kada su ljudi iz grada počeli da beže u prirodu i namnožilo se mnogo vikendica. Ti vikendaši često ostavljaju i pustoš i smeće za sobom. Ova šuma je sađena ne samo da nama domaćima bude dobro, nego da štiti Suboticu da je pesak ne zasipa i da joj daje kiseonik, pa tu ulogu treba i daje da ima – govori Svetozar Zubkov.

Novo vreme, nova pravila

Ništa manje emotivno o Kelebijskoj šumi govorila je i meštanka Irena Takač, koja je rekla da posebno nedeljom popodne voli da sa komšinicama prošeta šumskim stazama, ali sada radi to sve ređe, jer ne zna na šta će tamo da naiđe.

- Sve češće se dešava da baš nedeljom podveče dolaze neki čudni posetioci i vuku drva svim prevoznim sredstvima. Ne smem da priđem blizu da pročitam registarske oznake vozila, ali sam javljala i inspekciji i policiji šta sam videla. Nisam primetila da su te posete postale ređe, štaviše. Više puta sa njima je bio i šumar – pričala je Irena Takač, dodajući da je obilazeći šumu videla oborena stabla na kojima nije bilo oznake da su za seču.

Ona je naglasila da jako voli šuma i živi svet u njoj, pa ne može da shvati kako to da se šuma seče tokom cele godine i u periodu vegetacije i gneždenja ptica, jer se seća vremena kada su seče bile samo zimi. Već u proleće se obnavljala novim sadnicama, dok je u uslovima ovakve organizacije posla, taj proces neizvodljiv.

Odgovarajući na ove primedbe i pitanja građana šef Šumske uprave Subotica Nikola Dokmanović je potvrdio da je tačno da se već neko vreme šuma seče tokom cele godine, te da toga ranije nije bilo.

- Moramo tako da radimo, s obzirom da kuburimo sa nedovoljno radnika, mehanizacijom za izvlačenje i smanjenim prilivom prihoda. Mislim da time živi šumski svet ne ugrožavamo, jer se ti poslovi ne rade istovremeno na većim kompleksima, nego na desetinama ma­njih deonica – objasnio je Dokmanović.

Istina je, krade se... 

- Znam da nije utešno, ali krađe u šumama u drugim vojvođanskim opštinama su još prisutnije. Kod nas su najčešći počinioci Romi, te lica koja žive sama, ne rade i nalaze se u stanju socijalne potrebe. Podneto je mnogo prijava od strane naših radnika, a ja sam lično u zadnje dve godine prisustvovao na preko 100 sudskih pretresa gde su rešavani ovi slučajevi. Naši ljudi kradu na sitno, do onog iznosa dok se to delo kvalifikuje kao prekršaj, a ne kao krivično delo. Tu su obično u pitanju dva-tri kubika drva, a najčešće se krade u zimskim mesecima – kaže Dokmanović. 

Menjaćemo šumara 

Nezadovoljstvo građana aktuelnim šuma­rem, koji je došao na mesto kolege smenjenog zbog nesavesnog rada, Nikola Dokmanović je takođe uvažio:

- Šumar treba da je u kontaktu sa građani­ma i MZ, da se međusobno informišu i ukoliko treba pomognu. Dobio sam i informacije o nje­govom problemu sa alkoholom, zbog čega je opomenut i ukoliko se takvi prekršaji radne discipline ponove, zamenićemo ga drugim šu­marem.

Subotička peščara menja izgled

On je takođe rekao da koliko god bile razumljive emotivne reakcije meštana kada je ova šuma u pita­nju, ne sme se prenebregnuti ni struka.

- Sadnja šuma uglavnom se radi planski i sa unapred postavljenim ciljem. Ako je u pitanju eksploatacija celuloze, onda će se šuma seći nakon dostizanja zre­losti za to. Budući da se ovoj šumi unapred nije odredi­la namena, ona nije bitnije menjala svoj izgled posled­njih 80 godina. Zbog toga sada imamo delove sa potpo­no zrelim stablima, iz čijeg korena nakon seče više ne­će isterati izboj i neće doći do prirodne obnove šumskog kompleksa. Tu se mora raditi plansko pošumljavanje, a zna se da je i jedna decenija kratak period da se šuma obnovi. Koliko god mi voleli šume sa crnim borom, on se mora vaditi kada prestari. U protivnom sta­bla će se i sama rušiti pri malo jačoj oluji, kao što se to desilo pre par godina na Paliću kada je na desetine i desetine ovog četinara vetar isčupao iz korena – rekao je Nikola Dokmanović.

Pominjući Uredbu republičke Vlade u kojoj je bilo reči o zaštititi Subotičko-horgoške peščare, a na osno­vu koje je 1998. godine nastala Studija o zaštiti koja stavlja akcenat na stvaranje ambijenta sa preovladu­jućom stepskom vegetacijom, Dokmanović je istakao da šumsko preduzeće nije bilo zadovoljno ovim doku­mentom.

- Akcenat je stavljen na stepski ambijent – stepske trave i grmlje – tako da se na nekih 600 hektara druge zone zaštite obnavlja samo 30% šumske vegetacije, a ostalo se polako privodi stepskim uslovima. I pored našeg protivljenja Studiji, zbog pravne snage Zakona o zaštiti prirode, koji je stariji od Zakona o šumama, moramo da je sprovodimo. Zbog našeg stava, nije nam dodeljeno starateljstvo u tom poslu već je dato JP „Palić-Ludaš", a naša uprava je samo izvršilac koji će to da sprovede. Kada se sve sagleda, to je ipak jedan manji deo, od 4.500 hektara na koliko se prostiru su­botičke šume, pa Opština neće ostati bez svojih pluća – zaključio je Dokmanović.

Divlje deponije

- Naše preduzeće nema namenska sredst­va za raščišćavanje divljih deponija, ali pošto smeće moramo da uklanjamo, mesečno pla­ćamo oko 150.000 dinara za njegovo odvo­ženje. Do pre tri godine JKP "Čistoća i zelenilo" ga je odvozila jednom nedeljno, ali je to posta­lo nedovoljno. U rešavanje ovog problema tre­ba da priskoči i grad – rekao je Dokmanović.

Vojvodina ima najmanje šuma

Vojvodina je jedan od najmanje pošumljenih re­giona u Evropi, rekao je Goran Živkov, novi ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, gostujući na „YU eco" televiziji, prilikom svoje prve posete Subotici povodom Takmičenja risara u Maloj Bosni. On je podsetio da subvencije za poljozaštitne poja­seve postoje dve godine, a podrazumevaju uplatu polovine iznosa za pošumljavanje od strane lokalne samouprave. Iako su olakšice u vidu besplatnih sad­nica "Srbija šume", svedoci smo veoma malog broja sadnica.

- Taj plan za sadnju i pošumljavanje Vojvodine puno košta, jer nije u pitanju samo nabavka sadnica, već je važno odrediti gde će se i na koji način one sadi­ti. Pravila, svakako, postoje, ali kada se krene u im­plementaciju tih pravila nastaju problemi, jer da bi se pošumljavalo, potrebno je saditi na njivama koje pri­padaju privatnim licima. Zato smo posle deset godina pokrenuli komasaciju, pošto veliki broj vlasnika njiva ranije nije želeo da ulazi u taj proces zbog nepovoljnih uslova koje im je država nudila – objasnio je ministar Živkov.

 V. V., Dnevnik Subotičke, Tema nedelje, 14. jul 2006.

Kako do zdravih jezera?

Stajaće vode funkcionišu po nekim vrlo striktnim prirodnim zakonitostima i ukoliko se ove ne uzmu u obzir, nepravilno održavanje jezera ili njegova veštačka replikacija se često završava sa neželjenim Cvetanje algiposledicama. Voda postaje mutna, oslobađaju se gasovi staklene bašte (metan) i nisu retka masovna uginuća vodenih organizama koje dišu na škrge.

Kiseonik u vodi

Dovoljna količina rastvorenog kiseonika u vodi predstavlja jednu od najvažnijih uslova za zdrav vodeni ekosistem. Kiseonik iz vazduha se prirodnim procesima rastvara u vodi a u procesu fotosinteze ispuštaju ga i vodene biljke. Ovaj kiseonik onda troše vodeni organizmi koji dišu na škrge. Na žalost, tempo prirodnog rastvaranja kisonika u vodi je vrlo mali i ukoliko dođe do poremećaja u strukturi vodene vegetacije, količina rastvorenog kiseonika u vodi može da opadne do kritične granice, koja ne može da zadovolji potrebe živog sveta za kiseonikom. Kao rezultat poremećaja balansa između količine i tempa rastvaranja kiseonika i njegove potrošnje (koji se izražava kao ukupna biološka potrošnja kiseonika) su katastrofalne i manifestuju kroz masovno uginuće vodenih organizama koja dišu na škrge - pre svega riba. To se na žalost vrlo često događa u malim, a sve češće, i u velikim čak i vrlo velikim vodenim ekosistemima. Ovaj problem se rešava pokretanjem cirkulacije vode u jezeru, osvežavanjem vode jezera sa vodom bogatom rastvorenim kiseonikom ili direktnim upumpavanjem vazduha u donje slojeve vode - aeracija.

aeration_2.jpg

Pokazalo se da je energija sunca dovoljan izvor energije za pokretaje pumpi za osvežavanje ili aeraciju vode u manjim jezerima. U većim jezerima ovo nije moguće zbog ograničenih količina solarne energije koja se može akumulirati na određenom području. Međutim, na takvim mestima se može koristiti energija vetra za pokretanje vetrenjača koja su konstrukcijski tako napravljena da direktno, bez konverzije energije, upumpavaju vazduh u vodu. Sva ova rešenja su u svetu već u fazi eksploatacije sa ohrabrujućim rezultatima, a intenzivno se radi i na njihovom daljem usavršavanju.

Kruženje materije u vodenim ekosistemima

Svaka veštački stvorena vodena površina vrlo brzo će biti naseljenja raznovrsnim živim svetom. Vegetacija oko i u vodi se postepeno formira a vodu jedan po jedan naseljavaju različite vrste zglavkara i mekušaca. Prisustvo života predstavlja značajan element kvaliteta vodenog staništa ali, potencijalno i njegovu propast. Naime, svi živi organizmi iz spoljašnje sredine uzimaju određene materije i u nju ispuštaju svoje produkte ili ostavljaju svoja mrtva tela. U zdravim vodenim ekosistemima formira se posebna fauna koja organske materije razgrađuje i vraća ih vodu u obliku koji mogu da koriste vodene biljke za svakodnevni život i ugradnju u svoje telo. Ukoliki je količina ovih materija u vodi povećana, povećava se i intenzitet razgradnje i obogaćivanja vode hranljivim solima. Ovo je jedan osetljivi balans koji vrlo lako može da se poremeti što u krajnjoj konskvenci dovodi do umanjenja estetskih vrednosti vode i njihovog biološkog propadanja.

Vrlo je značajno, naročito u veštačkim ekosistemima, obezbediti uslove da se viškovi hranljivih soli, koje biljke ugrađuju u svoje telo, uklanjaju iz vode. Za tu svrhu konstruisani su različiti sistemi za filtriranje vode koji rade na principu proticanja vode kroz posude, gde se hranljive soli mehanički sakupljaju i uklanjanju ili hemijski razgrađuju u jedinjenja koja ne opterećuju vodu. Problem ovih sistema je taj [to ya svoj pogon koriste električnu energiju. Na nekim mestima pristup električnoj mreži je skup ili neizvodljiv.

Alternativni način održavanja hemijske (time i biološke) stabilnosti vode je da se hranljive soli iz vode uklanjanju u trenutku kada su već ugrađene u tela biljaka. Više biljke (trska, drezga) imaju vrlo roBiljni filterbusna tela i vrlo efikasno izvlače hranljive soli iz vode ugrađivajući ih u svoja tela. Ukoliko se one ostave da ugibaju u vodi, te soli se ponovo vraćaju u cikluse kruženja materije i ukupna količina hemijskih elemenata u vodi postaje ista. Ukoliko se u vodu nasele i životinje (posebno ribe), koje imaju vrlo intenzivan metabolizam i visok reproduktivni potencijal, količina hranljivih soli raste do zasićenja, što rezultira propadanjem viših biljaka, prenamnožavanju algi i zamućenjem vode. Rešenje za ovaj problem je da se višak organske materije ugrađen u tela vodenih biljaka fizički uklanja i ne dozvoljava da se vrati u vodu. Samo redovnim sečenjem trske na obali jezera i/ili planskim uklanjanjem podvodne vegetacije, velike količine hranljivih materija se mogu ukloniti i time «filtrirati» vodu. Postavljanjem posebnih kanistera u koje vodene biljke mogu da se sade (pre svega trska) i koja su lako dostupna u periodu žetve, čak i malo jezero može da proizvede značajne količine organske materije. Ovim postupkom ne samo da se rasterećuje voda i time održava zdravom i estetski privlačnom, nego se obezbeđuje sirovina za kompostiranje, ogrev ili gradnju.

Struktura životne zajednice

Živi svet koji živi u vodi ima presudan značaj na kvalitet staništa. Ljudi vrlo često prilikom izgradnje veštačkog jezera ili ribnjaka žele sami da urede živi svet, na žalost vođeni često samo estetskim pobudama zanemarujući osnovne ekološke zakonistosti. Stabilnost vodenog ekositema zavisi od sastava flore i faune koja živi u i oko njega. Najdirektni način na koji živi svet utiče na dinamiku jezera je učešćem u kruženju materija kroz procese ugradnje materije iz vode u njihovo telo i vraćanje te materije u vodu procesima izlučivanja i raspadanja uginulih organizama. U stabilnim vodenim sistemima ovi procesi su u ravnoteži koja onemogućava da dođe do opterećivanja vode hranljivim solima azota i fosfora (koja izazivaju prenamnožavanje algi, zamućenje vode, propadanje vodene vegetacije i hronični nedostatak kisonika koji dovodi do degradacije ekosistema). Narušena struktura ekosistema, gde ne posotoje pojedine karike u lancima ishrane ili se veštački povećava količina hranljivih materija u vodi (npr. kroz ulazak vode opterećene hranljivim solima ili intenzivno hranjenje riba) uvek dovodi do degradacije ekosistema. Pažljivim planiranjem strukture vodene životne zajednice i praćenjem kretanja brojnosti pojedinih vrsta značajnih za dinamiku jezera, obezbeđuju se uslovi za njihovo dugoročno očuvanje i održivo korišćenje. Svako «zdravo» jezero ima razvijenu podvodnu, plivajuću i priobalnu vegetaciju u kojoj uslove za opstanak nalazi bogata fauna beskičmenjaka i kičmenjaka. Od životinja koje žive u vodi posebno su značajne ribe zbog visokog reproduktivnog potencijala pojedinih vrsta i čijim prenamnožavanjem (od zavisnosti od vrste) može doći do uništavanja podvodne vegetacije, osiromašenje faune planktonskih račića koje se hrane algama i/ili obogaćivanja vode fosfornim i azotnim jedinjenjima iz ribljih izlučevina. Sličan efekat na vodu imaju i patkolike ptice (patke, guske i labudovi) i stoga je neophodno prilikom planiranja nekog jezera obezbediti i načine za kontrolu brojnosti njihovih populacija u jezeru. Ti načini mogu biti prirodni kroz održavanje grabljivih vrsta koje kontrolišu brojnost svog plena ili veštački fizičkim uklanjanjem viškova jedinki.

Jedna od negativnih posledica blizine stajaće vode je činjenica da vodu naseljavaju i vrste koje nerado trpimo u našoj blizini. Jedna od vrsta o kojoj posebno moramo voditi računa su komarci. U planiranju strukture životne zajednice bitno je obezbediti uslove za opstanak onih vrsta koje se hrane njihovim larvama (neke vrste riba, mlade barske kornjače, grabljivi zglavkari itd.) i time učestvuju u kontroli brojnosti populacija komaraca.

Gabor Mesaroš, 2009.

Pustara i nije tako pusta

pusta Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini.

Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao ogledalo ravnim područjem, otkrićemo, da Panonske pustare i nisu tako jednolične, površinu im krase manje ili veća uzvišenja, humke ("kunhalom" - srednjevekovni bedem ili grob nomada) ili između Dunava i Tise peščane dine, a travnate delove čine raznovrsnim šumarci, vlažne livade i močvare.

Izgled pustare mađarskih ravnica, kao i svaku drugu pustaru na zemlji, oblikovao je rad vetra i vode. Živi svet koji ga nastanjuje menjao se vremenom, kao i predeo tokom miliona ili više hiljade godina, ali danas, otkad je čovek glavni faktor uticaja, krajolik se može promeniti za samo nekoliko godina.

puszta5

Pustara je stanište koje izdržava i domaću autohtonu i veštački nastanjenu faunu. Ispaša stoke (konja, krava, ovaca) na travnatim poljima ne sprečava gnežđenje vivaka, ševa i zijavaca. Broj zijavaca uprkos strogoj zaštiti opada iz godine u godinu. Lete i love instekte u vazduhu oko stada poput lasti. Išarana jaja i mladunci se stapaju sa okolinom i školski su primer mimikrije.

U suvoj napucanoj zemlji nalazimo rupe veličine prsta, iz kojih lovi naš najveći pauk, Lycosa singoriensis. Živi isključivo na zemlji i ne pravi mrežu. U sumrak započinje i cele noći može se čuti tužni titravi zov noćnog potrka, ptice-aveti naše ravnice. Dve najčešće ptice koje obleću slučajnog prolaznika i čine najupečatljiviji utisak na nas su vivak i muljača ćurlikavog glasa.

Veoma retka ptica, endem slatinskih pustara je stepska ševa (Calandrella brachydactyla), koja inače liči na običnu poljsku. Druga karakteristična vrsta je trstenjak ševar (Acrocephalus paludicola) koji se razlikuje od ostalih trstenjaka interesantnom crno-belo prugastom glavom. (U srbiji obe vrste su prisutne samo veoma retko na selidbi, prim. prev.)

Velika dropljaSvakako je najveći doživljaj kada se srećni prolaznik susretne sa jatom droplji, ovih najvećih ptica Panonskih pustara, ili kad ispred nas iz trave poleti ritska sova.

U suton kreću u život sisari koji su dan proveli u zaklonu, lisice, miševi i jež, koji se oglašava groktanjem. Dnevnu faunu pored domaćih životinja čine zečevi, koji se dobro skrivaju, srne koji pasu u daljini i divlje svinje koje se najradije zadržavaju u blatu tršćaka. U travi trčkaraju tekunice, komuniciraju glasnim zviždanjem.

Manji ili veći šumarci takođe su dom mnogih životinja. Svojim tropskim bojama odmah se izdvajaju zlatovrane, pupavci i sive vetruške. Manje upadljive, ali takođe karakteristične su svrake, šumske sove, sive vrane, gačci. Naravno, teško bi bilo nabrojati sve što tu živi, ali nikako ne smemo izostaviti zlatnu vugu, čiji glas poput flaute odzvanja šumom, a setićemo se i divlje grlice koja tiho guguće i goluba grivnjaša koji nas plaši naglim izletanjem iz krošnji. Od ostalih vrsta na sunčanim žbunovitim ivicama sigurno ćemo zapaziti smaragdnog zelembaća (Lacerta viridis), obične (Lacerta agilis) a ponegde i peščarske vrste guštera (Podarcis taurica).

Lacerta viridisStižemo do vlažnih staništa, takođe bogatih živim svetom: do livada pokrivenih vodom, močvara i slatinskih plitkih jezera, danas često pretvorenih u ribnjake. Pored svuda prisutnih galebova tu ćemo naći najlepše predstavnike srodnih vrsta: crnu, beloliku i tamnokrilu čigru, kao i šarene ronioce dubljih voda, ćubastog, crnovratog, crvenovratog i malog gnjurca - sve četri Evropske vrste se gnezde na ovom području.

Nakon velikih melioracija reka u 19. veku čapljama nije ostalo druge, nego da se nastane u tršćacima bara i ribnjaka. Velika bela čaplja pravi velike kolonije (i preko 100 pari, prim. prev.). Tu živi i mnoštvo trstenjaka, naročito veliki trstenjak skromnog izgleda ali zapanjujućeg glasa.

puszta4Dakle, to je šaren i bogat svet, koji treba da cenimo, i štitimo od naleta industrije i poljoprivrede koji poput bagera ruše sve pred sobom. Da bi se zaštitile ove vrednosti osnovana su dva prva i najveća Nacionalna Parka Mađarske: Hortobađ i Kiskunsag (prvi je uvršten u Svetski baštinu, prim. prev.). Iako na dve različite udaljene tačke, po živom svetu veoma su slične. U modernoj i zahtevnoj današnjici, još uvek ima onih koji dovode u pitanje potrebu opstanka ovog živog sveta.

Čuo sam često kako pitaju, kakve koristi od toga? Korist se može jedino usporediti sa kulturnim vrednostima, koje se neposredno ne mogu meriti, kao vrednosti nekog umetničkog dela slikara ili vajara, koje oplemenjuju narod, a zemlju čine šarenijom, bogatijom...

Jer nije svejedno da li umetnik slika ili samo farba vrata, da li vešta ruka pravi skulpturu ili glinenu posudu, kao što nije svejedno ni kada čovek ore i kultiviše pustaru pokrivenu devičanskom livadom da bi je uveo u poljoproivrednu proizvodnju...

Tekst i fotografije: Laslo Beči
Izvor: list "Állatvilág" ("Svet životinja")
Preveo: Jožef Dožai, , 2010

Stanje i perspektive populacije barske kornjače u Ludaškom jezeru

odmor01-tmb.jpgEvropska barska kornjača rasprostranjena je u Evropi, istočnoj Aziji i severnoj Africi. Živi u i u blizini stajaćih ili sporotekućih površinskih voda umerenog pojasa. Tokom kasnog jesenjeg, zimskog i ranog prolećnog perioda živi u vodi u hibernaciji. Lako se prepoznaje po sitnim žutim mrljama nepravilno raspoređenim svuda po telu.
 
Barska kornjača je pre svega karnivorna (mesojedna) vrsta koja najveći deo svoga života provodi u vodi. Omiljena hrana su joj larve insekata, žabe i njihove larve i sitne, uglavnom bolesne i ugonule ribe. Plen cepa sa oštrim vilicama i kandžama. Iz tog razloga one biraju plitka mesta, bogata odgovarajućom hranom i sa što manje predatora.
 
Gnezdo barske kornjače Polnu zrelost dostiže sa 5-6 godina starosti kada počinje da se razmnožava jednom godišnje. Udvaranje i parenje se odvija na peskovitim i ogoljenim mestima bez previše vegetacije. Nakon parenja ženka traži pogodna mesta za polaganje jaja. Najčešće su to suva, osvetljena mesta sa manje-više čvrstom podlogom bez guste vegetacije, gde zadnjim nogama kopa jame za polaganje jaja na dubinu od 10-tak cm. U te jame polaže desetak jaja koja na završetku polaganja zatrpava. Jaja se inkubiraju 90-100 dana kada mlade kornjače iskopavaju izlaz iz jame i odmah instinktivno polaze prema vodi. Usled nepovoljnih vremenskih prilika, događa se da mlade kornjače ostaju u gnezdu do sledećeg proleća.
 
Kao poikiotermna vrsta koja ne može da kontroliše svoju telesnu temperaturu, značajan deo dana provodi sunčajući se, kako bi prikupila neophodnu energiju za svakodnevne aktivnosti. Barske kornjače su dugovečne. U povoljnim uslovima mogu da dožive i preko pedeset godina starosti.

Faktori ugrožavanja

 

Detalj obale Ludaškog jezera
Višegodišnjim posmatranjima i analizom jedinki utvrđeno je da postoji nekoliko faktora koji vrlo negativno utiču na stanje populacije ove vrste na Ludaškom jezeru. Glavni faktori ugrožavanja rezultat su blizine naseljenih mesta i poljoprivrednih površina pod intenzivnim agrotehničkim merama prilikom čije primene se ne vodi računa o jezeru i njegovom živom svetu. Najvažniji faktori ugrožavanja su:

1. Zagađenje obale i vode zbog primene intenzivnih agrotehničkih mera

Lokalno trovanje usled ispiranja kanisteraSpecijalni rezervat prirode «Ludaško jezero» se nalazi unutar agrarnog područja i graniči se sa tri naselja. Na žalost, projekat obezbeđivanja pufer (zaštitnog) pojasa oko jezera do sada nije realizovan tako da obrađene površine mestimično dopiru do neposredne obale jezera. Primena intenzivnih agrotehničkih mera ima negativan uticaj na kvalitet vode pošto  zaštitna sredstva skoro direktno dopiru do jezera. Takođe, vrlo često se kanisteri ispiraju u jezeru i to na mestima gde je trska raskrčena i gde postoje veće peščane obale koje su neophodne za razmnožavanje i odmaranje kornjača. Istraživanja ukazuju da je prisustvo povećanih koncentracija zaštitnih sredstava u vodi i obali jedan od najbitnijih razloga zbog kojih je primećen povećan broj teratoloških promena (nepravilnosti u razviću kao što su nedostatak prstiju ili celih ekstremiteta, i sl.) na jedinkama koje žive u jezeru. Takođe, velike poljoprivredne mašine koje se kreću u blizini obale na koju kornjače izlaze radi sunčanja (jer na površini jezera nemaju uslova) dovodi do ozbiljnih povređivanja i smrti usled gaženja.

2. Obalska predacija kod odraslih i mladih kornjača

Blizina naselja je praćena i slobodnim kretanjem domaćih životinja, posebno pasa i živine, koji napadaju i odrasle jedinke i mlade kornjače na povratku u vodu nakon izleganja. Obim ove predacije je teško proceniti, ali s obzirom da nije retkost da se nađu jedinke sa prepoznatljivim povredama oklopa od pasa ili mrtve mlade kornjače sa probušenim oklopom, ovaj uticaj nikako ne bi smeo da se marginalizuje. Na sreću, ankete sa lokalnim stanovništvom su pokazale da ono prema ovoj vrsti ne gaji negativne osećaje, ne smatra ih štetočinama niti ih se boji, međutim, konstatovani su slučajevi ubijenih jedinki koji nesumnjivo ukazuju na njihovo namerno ubijanje (dekapitacija i sl.).

Ubijena mlada kornjača Fizička anomalija zadnjih nogu Dekapitirane kornjače

3. Nedovoljno bezbednih mesta za polaganje jaja

Koridor do mesta za gnežđenje Specifična ekologija ove vrste, koja podrazumeva razmnožavanje na kopnu, zbog blizine urbanih područja, takođe predstavlja jedan od faktora ugrožavanja ove vrste. Odsustvo mesta pogodnih za razmnožavanje u neposrednoj blizini jezera, primorava ženke da takva mesta traže duboko u kopnu (i do nekoliko stotina metara od vode), gde su izložene raznim opasnostima od motornih vozila i domaćih životinja. Ovim opasnostima su time izložene i mlade kornjače koje nakon izleganja bezbednost traže u vodi.

4. Nedovoljno mesta za odmor i sunčanje

Bolesna kornjača Kao što je pomenuto, sunčeva toplota predstavlja najvažniji faktor za normalnu fiziologiju jedinki ove vrste. Nedovoljno toplote izaziva smanjenu aktivnost koja se odražava na normalnu ishranu koja dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja jedinki, smanjenja plodnosti, povećanja podložnosti bolestima i parazitima. Kako bi zadovoljile potrebu da akumuliraju dovoljne količine toplote, kornjače će sve učiniti i stoga, usled odsustva bezbednih mesta za sunčanje na površini vode, takva mesta će da traže na kopnu, gde su izložene grabljivcima i motornim vozilima.

Šta da se uradi?

Uprkos širokom rasprostranjenju, u najvećem delu svoga areala barska kornjača je ugrožena primenom intenzivnih agrotehničkih mera, isušivanjem vlažnih staništa, zagađenjem voda i zemljišta i fragmentacijom staništa. Nalazi se na crvenoj listi međunarodne organizacije za zaštitu prirode (IUCN), a kod nas se nalazi na listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti.

Iako u ovom trenutku nema egzaktnih podataka, indirektni pokazatelji ukazuju na vrlo loše stanje populacije koje se odražava u smanjenoj brojnosti, povećanoj akcidentalnoj smrtnosti, evidentnim genetičkim opterećenjima i teratološkim promenama kod značajnog broja jedinki. Ukoliko se ništa ne učini na planu poboljšanja uslova njenog opstanka i ne realizuju mere povećanja brojnosti, postoji veliki rizik da će brojnost kornjača u Ludaškom jezeru i okolini pasti ispod kritične brojnosti, koja neće moći da obezbedi neophodu genetičku raznovrsnost i uspešnost razmnožavanja, što u perspektivi vodi ka isčezavanju sa ovog područja.

Područje Ludaškog jezera dato je na upravljanje Javnom preduzeću "Palić-Ludaš" koje je i najodgovornije da učini sve kako bi se faktori ugrožavanja umanjili i stanje na terenu popravilo. Koliko smo informisani, u ovom trenutku ne postoje organizovane akcije koje bi bile usmerene ka revitalizaciji populacije ove vrste. Ozbiljnost situacije i kompleksnost problema iziskuje čitav niz hitnih mera usmerenih ka obezbeđivanju odgovarajućih uslova za razmnožavanje, obogaćivanju staništa za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti i edukaciji stanovništva o potrebi i načinima očuvanja ove vrste. U pokušaju da populacija barske kornjače sačuva svoje mesto u Ludaškom jezeru, pored saradnika "Palić-Ludaša", koji su profesionalno angažovani da organizuju i obavljaju poslove zaštite prirode, svoje mesto u aktivnostima treba da nađe i lokalna zajednica kao i ekološke nevladine organizacije. Ove aktivnosti naravno ne isključuju potrebu da se i najozbiljniji problem ovog područja, ogromne količine organskih materija koje dospevaju u jezero i visok nivo zamuljanosti, rešavaju na drugim instancama.

Gabor Mesaroš, 2008.

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...