Klasifikacija stajaćih voda u Vojvodini

Male stajaće vode bitne su za značajan broj retkih i ugroženih vrsta, kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou. Mreža malih vodenih površina obezbeđuje opstanak populacija većeg broja i vodenih i kopnenih organizama. Imaju poseban značaj na nivou pejsaža: pokazano je da doprinose očuvanju i održavanju biološke raznovrsnosti, bar toliko koliko reke i jezera, i raštrkanim rasporedom u prostoru doprinose povezivanju drugih vodenih staništa. Ovaj resurs, na žalost, u ovom trenutku nije u dovoljnoj meri stavljen u funkciju očuvanja biološke raznovrsnosti i unapređenja kvaliteta života građana.

U zavisnosti od parametra koji se koristi postoji veći broj klasifikacija stajaćih voda. Ukoliko se kao osnovni parametar za klasifikaciju koristi njeno poreklo, stajaće vode u kontinentalnom delu Evrope mogu se podeliti u:

• Prirodna vodna tela (prirodne depresije, mrtvaje, meandri)
• Jako izmenjena vodna tela (akumulacije, ribnjaci)
• Veštačka vodna tela (iskopi peska, gline, peska ili šljunka, drugi kopovi)

Ako se pak u obzir uzme trajnost vode na određenom vodnom zemljištu stajaće vode se mogu podeliti u trajna vodna tela (jezera i bare) i privremena vodna tela (lokve). Stajaće vode imaju veliki značaj za okolno stanovništvo zbog raznolikih mogućnosti njihovog korišćenja. U Vojvodini smo konstatovali sledeće namene:

• Uzgoj ribe (komercijalni ribnjaci)
• Sportski ribolov (nekomercijalni ribnjaci)
• Odmor i rekreacija (rekreaciona jezera)
• Odlaganje otpadnih voda (kolektori i taložnici)
• Privremeno akumuliranje vode (retenzije)
• Regulacija vode i navodnjavanje (akumulacije)
• Eksploatacija biljne mase (seča trske i drugog vodenog bilja)
• Hobi i slobodno vreme (baštenska jezera)
• Ex-situ zaštita prirode (prihvatilišta i uzgajališta divlje flore i faune)
• Odlaganje komunalnog otpada (deponije)

Na mnogo mesta se jedna vodena površina koristi za više namena. Na žalost, primećeni su i slučajevi istovremenog korišćenja za nekomaptibilne namene ili upravljanja vodom korišćenjem metoda agresivnih za prirodu (korišćenje hemikalija, uništavanje priobalne,  plutajuće i podvodne vegetacije).

Po veličini pak, stajaće vode se mogu podeliti na mala i velika vodna tela. Ne postoji opšte prihvaćena standardna kategorizacija stajaćih voda. Za potrebe izrade ove baze podataka koristili smo standard predložen u Okvirnoj direktivi o vodama Evropske unije gde se sve stajaće vodene površine veće od 50 hektara (bez obzira na poreklo) smatraju jezerima.

Tokom realizacije projekta «Metode održivo upravljanja malim jezerima i nekomercijalnim ribnjacima» obavljen je niz terenskih i laboratorijskih aktivnosti tokom kojeg su prikupljani podaci o malim vodenim stajaćim vodama u Vojvodini. Podaci o postojanju ovih vodnih tela do kojih smoi došli kontaktima sa članovima civilnih organizacija koje imaju veze sa vodama (ekološke NVO, ribolovci...), pretraživanjem Intreneta i analizom satelitskih i topografskih mapa poslužili su kao orijentir za fizičko lociranje ovih vodnih tela i prikupljanje osnovnih fizičko-hemijskih i bioloških podataka na terenu. Prikupljeni podaci su uređeni u jedinstvenu bazu prostorno definisanih podataka i jedan njihov deo se prezentira u ovoj interaktivnoj prezentaciji.

GIS slojevi

Akumulacije

Komercijalni površinski kopovi

Kolektori i taložnici

Komercijalni ribnjaci

Nekomercijalni ribnjaci i rekreativna jezera

Napušteni površinski kopovi

Meandri i mrtvaje

Privremene vode

Nekategorizovane vode

• < Akumulacije
• Živi svet stajaćih voda >