Stanje subotičkih šuma 2. deo

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...

 

"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza toga?

 

Stanje šuma i ugrožavajući faktori

Time smo stigli do trenutnog stanja. Na priložnoj šematskoj mapi koja je urađena uz pomoć satelitskog snimka prikazana je pokrivenost šumom.

Crna boja se odnosi na bor, a zelena na mešane listopadne sastojine. Položaj šuma je prikazan u odnosu na grad i jezera. Međutim kakav je kvalitet te šume i šta vidimo kada se u programu Google Earth spustimo niže? Naći ćemo da je velika površina u stvari šipražje, žbunje i veoma prokrčene sastojine. Izlaskom na teren stanje je još gore – na velikom području nećemo naći ni šumu!

Moja porodica generacijama tradicionalno bere gljive u šumi. Pre nekog vremena zvao me brat na mobilni i kaže "Evo me na Kelebiji, vozim auto i bukvalno tražim šumu! Šta se ovde desilo?"  Na mestu gde smo se ranijih godina znali i izgubiti... šume nigde nije bilo!

Na slici ispod na istu mapu projektovane su površine pod peskom i vladajući pravci vetra. Najveći deo peščare koji pripada tzv. "zaštitnoj zoni" tzv. parka prirode pokriven je voćnjacima ili urbanizovanom sredinom prigrađa koje se širi. Gledajući mapu i znajući stanje na terenu, da li je pokrivenost vegetacijom dovoljna da zaštiti grad od navejavanja peska? Ovakvo tragično stanje nije dobro za prirodu i nije dobro za nas.

Zakoni i šumarski moral

Da li rukovodioci, šumari "Vojvodinašume" znaju koje su opštekorisne funkcije šuma i koje su biodiverzitetske vrednosti  koje su im poverene? Naravno da znaju – {rokbox title=|oni sami su pisali|}http://www.vojvodinasume.rs/indexnivo.php?nivo_1=2{/rokbox}, publikovali o tome [2, 9, 11]. Znaju i da se moderno šumarstvo razvija u pravcu održivog razvoja. E, pošto znaju sve to, najviše liče na vukove u runu ovaca. "Samo vas gledamo" i pitamo: da li je moguće da novac može da kupi i poštenje struke?

Nažalost, moguće je: privredno se eksploatiše šuma na području zaštićenom regionalno i državno! A šumari se pozivaju na zakonske okvire, "na struku, "na "teške uslove" i "smanjen priliv prihoda". Da li je u pitanju neka "rupa" u zakonu? Zakon o šumama Srbije nije usklađen sa zakonom o Zaštiti prirode, jer dozvoljava čistu seču i na područjima 1. i 2. stepena zaštite "ako se za to pokaže potreba". Tačnije, zakon (u članu 40) zabranjuje samo čistu seču "koja nije odobrena kao redovan vid obnavljanja šuma". A odluke o tim "redovnim vidovima" donosi (prema članu 43) sam korisnik šuma, odnosno "organ upravljanja tog korisnika". To ne zvuči pravno "čisto"! Time je dana apsolutna sloboda šumarima da odluče kada, gde i kako. Da li se čista seča uopšte može stručno (i etički) opravdati?

Dalje, da i ne pomenemo: seču šume zakon dozvoljava samo u dobu mirovanja (član 37.) "Naše" šumsko gazdinstvo ipak misli drugačije, pa se još poziva na pravila struke...

Uostalom, šumari su se još 1983. nakon proglašenja "Park šume" sami zavetovali da će šumu da "štite i unapeđuju" [10]. Zakonski akt, iako samo regionalan, donet je odlukom Skupštine opštine Subotica, i njime se grad obavezovao da će da izdvaja udružena sredstva za obnovu i revitalizaciju šume [2], što je tada odgovaralo šumarima, i to je i urađeno u periodu 1984-1990 o čemu postoji izveštaj [11]. Čak su šume dobile i ekološku nagradu na nivou tadašnje Jugoslavije! [12]

Ali dolazi promena i nova država stupa na scenu "konfiskovanjem" tek uređenog, kako-tako sređenog "parka" i bespoštednom sečom započinje da neutrališe tu lokalnu ideju. Istina, postoji niz stručnih studija o vrednostima peščare [13, 14] koje su bile osnov da se 1991. 600 hektara površine stavi pod zaštitu 2. stepena. Ključna studija koja je usvojena kao osnova pravnoj snazi na osnovu Zakona o zaštiti nije učinila mnogo da, u praksi, spreči degradaciju peščare. Nema kraja tegobama i intervencijama koje peščara proživljava do današnjeg dana – deponisanje radioaktivnog mulja, ilegalni iskop peska, deponije, nekontrolisana seča itd. – da ne ponavljamo. (Pisaćemo još o tome...)

U Parku prirode "Subotička šuma" smela bi se raditi samo selektivna seča radi zaštite postojećih sastojina. Ovi isti šumari znaju takođe i da je površina šume kojom gazduju proglašena IBA područjem (važnim za ptice), ali da to ne znači i neku međunarodno-pravnu zaštitu i na ništa ih ne obavezuje. Ali da stanemo na trenutak. Da nisu kratkovidi kakvi jesu, nebi uništavali zbog kratkoročnog interesa ono što kroz ekoturizam može da bude priliv sredstava u skoroj budućnosti, kada Srbija bude (ako bude?) deo civilizovane Evrope. Pitamo s pravom: Kakvo je ovo uopšte "gazdovanje" – čista seča, bez nadoknade sadnje!? Gde je da se od zarade iz eksploatacije izdvoji barem nešto za nadoknadu? Na sajtu {rokbox title|"Vojvodinašume"|}http://www.vojvodinasume.rs"{/rokbox} stoji: "sva gazdinstva izdvajaju jedan odsto prihoda za razvoj, i iz ovog Fonda se finansiraju istraživanja... u unapređenju proizvodnje drveta i ostalih funkcija šuma... koje višestuko nadmašuju ekonomske." Mi to ne vidimo! Još jedno licemerstvo. O vrh glave su nam argumenti "mi sadimo drveće, toliko i toliko hiljada sadnica, ali ono presušuje, jer nema podzemne vode". (Vratićemo se i na te argumente.) Neko je ovu šumu pre nas ipak zasadio! A i onda su sadnice presušivale. [2] Znači, zamaljavanja javnosti ne prestaju...

Monokulture se moraju seći?

Drugi najčešći argument za krčenje Vojvođanskih šuma je da su one biološki bezvredne monokulture. Još licemerja sa sajta "Vojvodinašume": "U proizvodnji drveta vrbe i topole (monokulture!) za poslednjih 40 godina prirast je povećan u Vojvodini za oko 6 puta" a iz istog gore pomenutog Fonda "se finansiraju istraživanja za nove sorte topola i vrba (monokultura!)". Znači, krčimo monokulturu i sadimo monokulturu?!

Da vidimo i tu priču o "monokulturi". Pod jedan, izgled naših šuma oblikuju ta ista gazdinstva – ulaganja "šumarstva" idu samo u monokulturu (imamo "Institut hibridnog topolarstva" a ne i "Institut ekološki zdravih šuma"). I ta šuma čija drvna masa se planira već pri sadnji se na kraju seče kao sazrelo žito – jer je monokultura – i to je začarani krug. I takve su gotovo sve naše šume (vidi u daljem tekstu). To je čista ekonomska priča o kojoj ta "gazdinstva" pričaju! Oni u drvetu vide samo sirovu celulozu, a u šumama lovna područja sa dobrim prilivom para. Uz to, i sami priznaju da šume "imaju i čitav niz opšte korisnih funkcija koje višestuko nadmašuju ekonomske." (sa sajta "Vojvodinašume").

Ne smemo da prećutimo ni ono što preko medija polako isplivava: da su sama rukovodstva gazdinstava upletena u nizove farsi – saradnja na ukidanju odredaba o zaštiti terena nad kojima upravljaju (npr. Stara Planina ili Gornje Podunavlje) i "ispomoć" u konsekventnoj čistoj seči, krivične prijave gazdinstava zbog uništavanja prirode, ribočuvarska služba "Vojvodinašume" ne sprečava krivolov ("Reč Naroda, naslov: Zbog krivolova u zatvor"), radnik šumskog gazdinstva uhvaćen u krivolovu, finansijski direktor upleten u kriminalnu aferu , zatim (koje li slučajnosti) direktor š. g. predsedava upravnim odborom sumnjive investicije na račun umanjenja šumske površine... (O ovim stvarima, ali ne o svim, izveštavali su mediji. Neke istrage su u toku, a negde se prećutalo.)

Ne treba nekontrolisano seći ni monokulture tamo gde baš ničeg drugog nema (npr. pored kanala). Ne uzimajući u obzir koliko je linijski zasad hibridne topole zaista biološki bezvredan i gledajući opšti izgled predela, da je Vojvođanski krajolik u celini pretvoren u monokulturu žita i kukuruza, onda ima i nas onih koji su zadovoljni i sa "monokulturama" bagrema, pa čak i topole u tom predelu! Kako je to da nemamo ništa protiv monokulture jedne vrste, ali na tzv. zaštićenim ili neplodnim područjima ne trpimo "monokulturu" drugog tipa?! Obe stvaraju kiseonik i biomasu, žito nam daje hleb, a drvo – u slučaju dobrog gazdovanja a ne divljeg krčenja – ogrev i građevinski materijal! Izgled zavičajnog kraja, raznolikost predela koja obezbeđuje ekološku raznovrsnost su bitni aspekti, koji se dotiču i pitanja ljudskih prava! (Moj sin ima pravo da odraste u predelu gde mu je odrastao otac. Da sedi ispod drveta koje je posadio njegov deda. Da lovi žabe u istoj bari i da lovi ribe u jezeru koje je isto tako čisto!) Zbog opšte slike stvari mi u agrarnoj pustinji zvanoj Vojvodina drugačije pristupamo "monokulturama" dendroflore (drvenastog bilja)...


Stara šuma i nova "šuma"

Bagrem je npr. strana vrsta ali se potpuno odomaćio. Ja ga lično ne podnosim, jer sam prilikom kresanja grana njegovim ubodom zadobio bolnu ranu i taj prst skoro mi je ostao nepokretan. Stariji kažu da se trn "kreće" ispod kože, ali neće napolje (kao da se drvo sveti onima koji ga diraju). Ispod bagrema ništa ne raste jer su mu sokovi otrovni – poput oraha sadrže herbicidni materijal. Ipak se slažem sa Đokinim (Balaševićevim) "Ne lomite mi bagrenje". Ono je naše, ma kakvo bilo. Stav poput "to je strano drveće...." dolazi od ljudi koji se lako mogu identifikovati kao eko-rasisti koji će kao sledeći korak i da spaljuju šumu koja im se ne sviđa – tako da je "klasična" eksploatacija još uvek nešto bolja od ovih "ekologa".

Dalje, nestankom na smrt osuđene "monokulture" bora izgubićemo tuce gljiva, biljaka i ptica: npr. jelovu senicu, zimi nam neće dolaziti krstokljun, otići će negde drugde. Ugrozićemo veverice (crna forma se hrani šišarkama) i neke druge vrste.

Usporedba stanja

Na ovde priložene dve mape može se analizirati dinamika seče od kada šumama gazduje Vojvodinašume (Srbijašume). Mapa 3 pokazuje pokrivenost šumom rekonstruisana uz pomoć topografske karte iz 1970. (mapa je izdata sa napomenom da prikazuje stanje iz nešto ranijeg perioda). Ispod je stanje na mapi Subotice u izdanju DDOR iz 2005. Ako su mape tačne, površina pod zatvorenom šumom je umanjena skoro na polovinu, i šuma je znatno proređena na svim mestima – naročito je stradala Radanovačka i Kelebijska šuma. (Zapazite, radi dokaza autentičnosti: Palić je na mapi 4 već podeljen na sektore, i oblik mu se malo promenio, grad je nešto narastao, a Kelebijskog jezera više nema)... Usporedite je i sa mapom 1 napravljenom uz pomoć satelitskog snimka (sa početka teksta) iz 2008. godine – šuma je još fragmentovanija, što ukazuje na još intenzivniju seču! (Neka ne zbune mali fragmenti koji su za promenu "ozeleneli", to nije deo planske aktivnosti, nego je šuma bagrema i koprivića ponegde za tih 40 godina sama izrasla...) Ovako se "gazduje" u Š.g. Subotica!

 

A na sledećoj usporednoj mapi stvari izgledaju još gore. Šematski smo prikazali trenutnu pošumljenost Bačke sa naše i sa Mađarske strane. Stvari govore sami za sebe: bez mnogo komentara možemo reći da u Vojvodini šume gotovo i nema. Vidimo da je posle Podunavlja, šuma na Subotičkoj peščari najznačajniji veći šumski kompleks. A ono što se ne vidi sa mape je već pominjano pitanje kvaliteta šuma: na Vojvođanskoj strani to je preko 95 % tzv. "mekih sastojina" – šuma topola i vrba.

Pitanje koje najviše zabrinjava – da li je kvantitativna površina koju vidimo: 1) odraz brige (ili nebrige) o šumskom bogatstvu, 2) topogeografska nužnost povezana sa veličinom površine pod peskom (žuta boja) koju je trebalo pošumiti, ili 3) je nešto treće u pitanju... [24] Trebala bi da se uradi analiza i kristalno jasno kažu uzroci tog stanja.Mi mislimo da je glavni uzrok preterana agrarizacija Vojvodine, koja je gledajući mapu – ali i gledajući aktuelni predeo – davno prevazišla granice normale, i dovela nas do dezertifikacije i promene klime u veoma sušnu. Realno je reći da se bliži ekološka katastrofa, koja će da ugrozi tu istu poljoprivredu, koja sama sebi jamu kopa. Vojvodina nikada u toku svoje istorije – čak ni za vreme haranja turaka – nije bila ovoliko opustošena!

Na zadnjoj mapi vidimo pošumljenost uže Srbije u odnosu na Vojvodinu. Jasno je da planine moraju biti pošumljene zbog vertikalne erozije koja bi ugrozila život ljudi. Ali zašto ravnica mora biti pusta? Pogotovo ako se zna da istorijski i ravnica ima svoju prirodnu – lužnjakovu – šumu, koja je pre obitavala čak i na slatinama! A ovako se dešavalo da je košava u Banatu isčupala kompletno polje žita iz zemlje...

Zanemarene prirodne vrednosti

Ali, novim ekotipom koji će nastati (pustara) dobijamo nove biološke vrednosti – tako argumentuju "zaštitari". Moramo priznati da na pustim mestima gde je šuma pretvorena u peščarsko-stepsku ponovo se pojavljuju vrste poput pomrakuše, šumske trepteljke, i neki ređi insekti. I ranije je bilo panonskih skakavaca (Acrida hungarica i Acrida nasuta) ali im stepski uslovi više odgovaraju pa ih ima više. Na preletu je sve češći noćni potrk, ptica čiji glas je na peščari tradicinalno odzvanjao u prošlosti ("szélkiáltó madár") a u "Bukti" i Čavolju moji roditelji nekada su posmatrali droplje, ptice koje se polako, ali veoma polako, vraćaju u Vojvodinu.

Međutim, biodiverzitet je sačuvan samo tamo gde ima i prizemne vegetacije koju je kako-tako zaštitila šuma. Nemarnim šumarskim radovima koji se jedino mogu okarakterisati kao vandalski (buka i rad velikih mašina, oranje proplanaka i šumskih puteva itd.) potpuno su devastirani fragmenti autohtone vegetacije koji su čudom ostali sačuvani na proplancima. Na njihovo mesto posredstvom vandalskog krčenja dolaze invazivne vrste kojih ćemo se vrlo teško (ili nikako) osloboditi: svilenica, ambrozija, kiselo drvo. Osim toga, preoravanjem šumskog tla (navodno "protivpožarne namene") zadaje se zadnji udarac prirodnoj vegetaciji – između ostalog divljem karanfilu (Dianthus serotinus) čije je ovo jedino nalazište u Srbiji! Nije moguće da u "Vojvodinašumi" ni ovo ne znaju!

AKTUELNI FAKTORI UGROŽAVANJA

 

subotičkih šuma proizlaze iz dvostrukog karaktera – zaštitnog i šumarskog. Sveli smo ih na organizaciju koja iskorištava šume i na staraoca, odgovornog za biološko stanje peščare. Faktore smo podelili u dve grupe (hijerarhijski po stepenu jačine uticaja):

1) loša politika gazdovanja

2) loša upravljačka politika

Većina ovih se svodi na absentnu ili lošu aktivnost nadgledanja, t.j. lošu šumarsku i rendžersku službu, a koja se, mislimo, plaća od javnih prihoda. A zadnja (f) je povezana i sa potpunim nedostakom kako ekološke, tako šumske infrastrukture: mesta za paljenje vatre, kampova, klupa, mesta za odmor i rekreaciju, šumskih edukativnih staza, znakova upozorenja i itd.

Stanje subotičkih šuma 3. deo

Reference

[2] Milovan Gajić, Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare, 1986
[9] Velašević-Blesić, Opštekorisne funkcije šuma Subotičko-horgoške peščare, 1978.
[10] V. Velašević, Zaštita i unapređenje šuma Subotičko-horgoške peščare, Studija, 5-20. Subotica, 1978
[11] S. Vlatković, Program mera zaštite, unapređivanja i uređivanja  Regionalnog parka "Subotičkih šuma" za period od 1984. do 1990. godine, Subotica, 1983.
[12] N. Z., Javaslat a környezetvédelmi díjra, Magyar Szó, 1985. 11. ?, Újvidék (Predlog Subotičkih šuma za ekološku nagradu "Oslobođenja")
[13] Šajinović-Šturc, Zaštita delova prirode od posebnog botaničkog značaja na području opštine Subotica i okoline u funkciji zaštite i unapređenja čovekove životne sredine, Priroda Vojvodine 1978/4., Novi Sad 
[14] B. Butorac, Ekološke i biogeografske karakteristike Subotičko-Horgoške peščare, Elaborat za Zavod za zaštitu prirode Srbije, 2003.
[23] Zakon o šumama, Službeni glasnik RS 1991-1996.
[24] Nebi trebalo da se prećuti da je tolika pošumljenost peska u Mađarskoj antropogenog porekla – sa starih mapa znamo da tu pre 150 godina nije bilo toliko šuma. To je bio deo planske borbe da se vezuje pesak. Pravac dina na ogromnoj peščari iznad Subotice (vidi se dobro na satelitskom snimku) je severozapad-jugoistok, što ukazuje na pravce vetrova koji su ih oblikovali. Da nema šumskog kompleksa iznad, pesak bi sigurno prekrio plodnu zemlju lesnog platoa, a možda bi i sam opstanak ljudi bio doveden u pitanje na čitavom prostoru!

József Dózsai, 2010


Napomena: tekst i ilustracije su originalni rad autora i ne sme se štampati u komercijalnoj formi bez znanja autora. Slobodno za citiranje i upotrebu u civilnom sektoru.