2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg

Izgradnja baštenskog jezera

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Veliko ili malo, jezero nije teško napraviti i njegovo naseljavanje životom će otpočeti već za par dana, pa čak i za par sati nakon završetka izgradnje! Raznovrsnost živog sveta može se povećati jednostavnim tehnikama uređenja prostora koji odgovara okolnom živom svetu.

1. korak: Obeležite spoljnje ivice jezera

Pre nego što počnete da kopate, morate obeležiti  oblik i veličinu jezera koje želite. Za obeležavanje možete da koristite crevo, uže između kočića ili pesak.

Za živi svet koji će naseliti vaše jezero, oblik nije toliko bitan, više su važni odnos plitkih i dubokih delova jezera, kvalitet vode i biljke koja žive u vodi i na obodu jezera.

2. korak: Uklonite površinski sloja trave

Počnite sa uklanjanjem površinskog sloja trave, ali ne-mojte ići suviše duboko. Taj sloj možete zadržati i iskoristiti da ga postavite po obodu jezera, kako biste dobro obezbedili obalu jezera.

Nikako ne stavljajte taj travnati sloj unutar jezera! Sa tim slojem će se gotovo sigurno uneti velika količina hranljivih materija koja će zagaditi vodu. To će predstavljati problem za pravilan razvoj ostatka živog sveta u jezeru.

3. korak: Koliko duboko kopati?

Baštenska jezera bi trebalo da imaju dosta plitke vode, otprilike 50% ukupne površine bi trebalo da su plićaci. Ukoliko najveća dubina jezera ne prelazi 30 cm, on zimi može da se zaledi do dna. Zaleđivanje jezera je potpuno prirodna pojava i neće značajno uticati na živi svet, osim na ribe koje će u tom slučaju najverovatnije uginuti. Ukoliko planirate ribe u jezeru, pojedini delovi jezera moraju imati dubinu bar 80 cm. Da bi se izbeglo obrušavanje zemlje, neophodno je ojačati obale i ivice na mestima gde je strmija obala.

Plitka voda je ključna za živi svet jezera

Skoro svi stanovnici  jezera, uključujući i vodene biljke, najsrećniji su u vrlo plitkoj vodi. Mnoga baštenska jezera su suviše duboka u odnosu na prostor koji obuhvataju: ako želite pola metra duboko jezero, ili dublje, ono mora biti mnogo veće, jer će ono da se završava vrlo strmim stranama, što ne pogoduje niti biljkama niti većini vodenih životinja.

4. korak: Proverite da li je nivo jezera ravan

Vrlo je važno da napravite ravno jezero, u protivnom će deo vode izlaziti i imaćete sa jedne strane prazninu. Trebaće vam libela koju ćete staviti na letvu postavljenu preko celog prečnika jezera.

5. korak: Postavite podlogu

Sa dna pažljivo uklonito svo korenje i oštro korenje.

Postavite podlogu na dno jezera. Ispod gumirane folije, koja se obično stavlja kao vodonepropusni sloj u baštenskim jezerima, neophodno je staviti i neki zaštitni podmetač kako bi se izbeglo eventualno oštećivanje folije.

 

Mada će kao zaštitna podloga poslužiti i neki stari tepih, preporučljivo je podlogu, kao i gumiranu foliju, kupiti u nekoj prodavnici baštenskog materijala. Videćete, osećaj koji ćete imali dok budete uživali u svom baštenskom jezercetu i živom svetu koji ga nase-ljava, nadomestiće sve probleme i troškove koje ste imali prilikom njegove gradnje.

Gumena folija se postavlja iznad zaštitnog sloja.

6. korak: Dodajete vodu

Ako imate strpljenja, sačekajte da se jezero napuni kišnicom, ili možete sakupljati kišnicu u burad i kante i napuniti jezero kad završite sa gradnjom. Ni voda iz bušenog bunara nije loša.

Zapamtite – ne koristite vodu iz vodovoda! Ona u većini slučajeva nije dobra za jezera, jer je tretirana raznim hemikalijama kako bi bila sterilna.

7. korak: Učvrstite obale

Gumena folija treba da izlazi van obale kako voda ne bi “bežala” u zemlju. Crna folija nije baš lep prizor, pa se ona treba maskirati sa grumenima trave koji su skinuti prilikom kopanja jezerca ili sa komadima pljosnatog kamenja.

8. korak: Naseljavanje živim svetom

Za početak mogu da se donesu biljke iz okoline, a koje žive oko vode. Vodite računa da su neke biljke zaštićene zakonom i nije ih dozvoljeno prikupljati.

 

Ne treba dodavati “jezerski mulj”, jer time u baštensko jezero ne znamo kakve biljke i životinje unosimo.

 

Da bi dno jezera dobilo prirodniji izgled,  može se sipati malo peska ili šljunka. Oni su je hemijski inertni, dakle nema zagađenja vode.

 

A živi svet? Vrlo brzo će doleteti prvi vodeni insekti i početi da naseljavaju jezero. Uskoro će se pojaviti i vilin konjici, leptiri i, ukoliko imate sreće, žabe i tritoni

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...