2013-05-05 (10-35-45).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg

Stanje subotičkih šuma 3. deo

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Kosztolányi DezsőPoznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu sledeće "bolest i strah od smrti je ono, što je pored duha Bačke poneo iz Subotice". Za svoj rodni grad je napisao "TBC nigde nema tako dobro uređeno klijalište, kao tu ... u Veneciji Palićke obale..." (Nizijska prašina – Alföldi por, Élet, 1910. IX. 18.)

Nije fer i sramota je svih nas da najviše propadaju područja u okolini Subotice, koja ima najstariju tradiciju zaštite u Srbiji [25], a trebalo bi da je i kapija prema Evropi!

Zaštitni karakter i eolska erozija

Postoji jedna studija urađena za lokalnu samoupravu, koja najverovatnije leži u nekoj fioci administrature ili je potpuno pala u zaborav [9]. Već smo je citirali, a u njoj, između ostalog, stoji: "Korišćenje šume za proizvodnju drveta treba da bude takvo da ne smanjuje proizvodni potencijal šumskog ekosistema, da ne ugrožava ili ograničava pozitivan uticaj ovog ekosistema na životnu sredinu." "Šuma svojim zaštitnim funkcijama obavlja važan zadatak u zaštiti životne sredine i stoga predstavlja bitan elemant u toj akciji." "Ima slučajeva gde je zaštitno dejstvo neke šumske površine naročito izraženo... (gde) su ove funkcije mnogo važnije od proizvodnje drveta, jer se nedostatak drveta kao materijala za upotrebu može nadoknaditi uvozom iz drugih područja, dok dejstvo zaštitnih funkcija može obezbediti jedino postojanje biološki zdravih šuma u datom području." Ova studija govori i o trogodišnjem istraživanju (1971-1974) eolske erozije na području Subotičko-horgoške peščare od strane Šumarskog fakulteta u Beogradu [20]. Prema konkretnim podacima tog istraživanja pronos nanosa čestica zemljišta (ne samo peska nego i najfinijeg plodnog sloja) na mestu osmatračke stanice na Kelebiji iznosio je neverovatnih 8913.82 t/km2 za te tri godine (prosečan godišnji obim 2971.27 t/km2)!

U prevodu, delovanjem vetra toliko tona nevezanog peska se podiže i pomera dalje godišnje sa svakog kvadratnog kilometra! Ako dobro računamo to je 9904 puta više od prosečnog 0,3 t/km2 zemljišta koje erodira sa drugih nepeskovitih područja. Sve u svemu, pisci studije zaključuju da je to "zabrinjavajuća činjenica" i dodaju da je "ovakvo stanje u izvanredno tesnoj vezi sa stanjem šuma na Peščari" i da "je korelacija između smanjivanja šumskih površina ili šumskog fonda i pojave eolskog nanosa davno utvrđena i poznata."

Dalje autori kažu "Nažalost ne postoje egzaktni podaci (tada nisu još postojali!) koliko štete trpi zdravlje građana zbog ovakvog stanja. I bez takvih podataka možemo pouzdano konstatovati da su štete, uzevši ih u ukupnom obimu, veoma velike i daleko nadmašuju vrednost godišnjeg etata iz ovih šuma. Da nije tako sigurno je da naši preci, koji su pre nas bivstvovali na ovom području i bili na mnogo nižem stupnju materijalnog razvitka, ne bi ulagali velike napore da izvrše pošumljavanje Peščare. Ako i zanemarimo etičku stranu ovog pitanja (na primer, nemaran odnos prema ogromnom trudu i odricanjima prethodnih generacija da stvore povoljnije uslove životne sredine za svoje potomke) ostaje nam zadatak da bar ne pogoršavamo uslove životne sredine sadašnje i budućih generacija." Pisac tada, još 1978. godine, između ostalog zaključuje "Potrebno je uvesti obavezu da se vrši ekološka procena svih projekata kojima se zadire u šumski prostor ili menja status šume." 

I palićki park je šuma

I te kakva! I to sađena teškim mukama! Sa njegovim planiranjem počelo se 1840. godine a sadnja je trajala preko 60 godina [21], da bi park postigao sadašnju veličinu. Pre toga je severna obala Palića zapljuskivala "ogromnu, neprohodnu peščanu pustinju" [3, 4].

Plan "Palićke bašte" iz 1842.

Vezano za gore pomenutu ideju ekološke procene, u momentu pisanja ovog teksta Subotički mediji saopštavaju da uz punomoć Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva Ekologije i održivog razvoja (ili kako se već zvalo) započinje "projekat uređenja" velikog Parka na Paliću i da "će Palić sledećih godina biti jedno veliko gradilište". Ljudi koji su odobrili taj projekat (a bili još deca kada su gornji Subotičani to već predlagali) verujemo su uradili ekološku procenu. Videćemo koliko šume će nestati, hoće li park za koji postoji niz biodiverzitetskih studija [15, 16, 22] uopšte preživeti ove grandiozne planove. (Za one koji neznaju: gradiće se 4 nova hotela, akva park, golf tereni, niz vila itd.) Mi smo zabrinuti ne samo da će u okolini grada biti još manje zelenila, nego i da će Palić i jezero ostati bez ijednog kvadrata netaknute prirode u kojoj bi živelo divlje cveće, gušter, veverica ili barska ptica i da će sve prekriti beton i tzv. turistička infrastruktura. Još smo zabrinutiji kada čujemo da će JP "Palić-Ludoš" i dalje biti zadužen za "održavanje čistoće" ovog (trenutno još) ekosistema i takođe Parka prirode...

Zataškavanje javnosti?

Da pitanje erozije bude još interesantnije, još 1980. Šumsko gazdinstvo je na peščari postavilo Eolomernu stanicu, o kojoj se niti zna da li još postoji [20]. Tada je napisano "Prvi rezultati ukazuju da je vegetacioni pokrivač jedini ispravan i trajni vid zaštite zemljišta od erozije. Dobijeni rezultati nedvosmisleno ukazuju na to da vegetacioni pokrivač umanjuje eroziju vetrom i do 170 puta u odnosu na nezaštićeno zemljište, zatim količina vlage na zaštićenim površinama je i do 300% veća." [2] Kako to da se danas o ovome ne govori i novijih saopštenja nema? Zadnja vest, u vidu stidljive kolumne izašla je u Subotičkim Novinama 1994. godine. Da li neko namerno zadržava podatke, jer želi da ćutanjem o eroziji olakša krčenje Subotičke šume? Šume koja je (zajedno sa obeleženom zaštitnom zonom) pod najmanje 4 različita statusa i režima zaštite, jer je ujedno Regionalni park, Predeo izuzetnih odlika, IBA područje i potencijalni EU park prirode – ili su barem u EU dobili takvu informaciju od nekih naših organa. Izgleda da u Evropi i Srbiji jedino "Vojvodinašume" Sombor ne poseduje tu informaciju! Ili bi zbog njihove materijalne dobiti možda trebalo ukinuti sve te vidove zaštite? Možda neko čak i o tome upravo razmišlja...

Ali i već publikovani podaci su dovoljni da opovrgnu neozbiljne izjave nekih "stručnjaka" koji tvrde da se uprkos sadašnjem intenzitetu seče pesak "znatnije ne kreće" i da javnost nema za šta da se brine, jer je situacija "pod kontrolom"... A mi smo i dalje zabrinuti, ne samo zbog stanja šuma nego i zbog toga što vozaju nas građane. Naočigled grada nestaje jedno prirodno blago i još nas isti oni koji ga uništavaju drsko optužuju da loše vidimo situaciju...

Šta predlažemo

Pod jedan, da staraoc (JP "Palić-Ludoš") počne da radi svoj posao kako treba, ako mu je već upravljanje prirodnim dobrom povereno. Da korisnik koji eksploatiše dobro (Šumsko gazdinstvo "Vojvodinašume") počne sa izdvajanjem povratnih sredstava u ulaganja za infrastrukturu i konkretne mere zaštite prirodnog dobra kao i unapređenja šumskog fonda. Da sadi više, intenzivnije, kvalitetnije, i da kontroliše razvoj nove šume. Da sadi autohtone vrste. Da suzbija invazivne vrste. Da čuva ostalu (prizemnu) prirodnu vegetaciju koja čini deo šumskog kompleksa i da o povećanju površina pod šumom i ostalim rezultatima obaveštava javnost, pre svega grada Subotice.

Pod dva, da se učini sve radi obnove i revitalizacije još uvek postojećih prirodnih sastojina. Za manje i veće grupe starih hrastova koji su sačuvani kao semenski genofond, a za koje stručni krugovi nemaju koncenzus da li su ostaci pra-vegetacije ili naknadno sađene sastojine Gajić kaže da samo "nismo uvek" sigurni u to [2]. Mi mislimo da su prirodne, jer je ispod njih prisutna prateća karakteristična zeljasta vegetacija sa divljom kupinom (Rubus caesius), zečjom stopom (Geum urbanum), krasuljicom (Anthriscus silvestris), kantarionom (Hypericum perforatum), bobovnikom (Sedum maximum) ili od lukovica presličicom (Muscari botryoides), a u polenskom fosilnom sloju identifikovano je još bezbroj vrsta [2, 4]. Od žbunja može se naći pratioc hrasta kalina (Ligustrum vulgare) i svibovina (Cornus sanguinea) a od drugih vrsta hrast ide u pratnji i sa brestom (Ulmus minor) i jasenom (Fraxinus). Uostalom ti hrastovi se iz semena polako i samostalno obnavljaju. Lužnjakova šuma puštena samu na sebe bi se uz dato vreme obnovila, da nije u nemilosrdno posečena (kao skoro kompletna "Hrastovača"). Uostalom, isti autor [2] traži da se od autohtonih sastojina hrasta kao semenski genofond mora najstrože čuvati minimalno 60 hektara! Na 10 prstiju se može prebrojati koliko je starih hrastova "Vojvodinašume" sačuvalo!

I pod tri, da se aktivno radi na spašavanju i obnavljanju celovitog mozaika autohtone flore koja je uz šumu i u šumi da bi se opravdao epitet Park prirode "Subotička šuma" i Predeo izuzetnih odlika. Ako upravljač ne zna kako, pre nego što da otkaz i posao prepusti nekom iskusnijem, neka konsultuje stručne NVO-e i druge institucije ili zatraži pomoć iz zemalja gde je zaštitarska tradicija jaka i znaju kako da funkcionišu po principu održivosti.

Zaključak

Da ponovimo, šume (koje je posadio grad) su do 1896. godine bile u isključivom vlasništvu Subotice, a kasnije iako državna uprava preuzima gazdovanje njima, ona je i dalje pod kontrolom grada, što dokazuje sam naziv prvog plana gazdovanja iz 1901. godine: "Plan gazdovanja šumama slobodnog kraljevskog grada Subotice". Nakon tog perioda šuma prelazi iz ruke u ruku raznih "gazdinstava" i "upravljača" nakon kojih ostaje u sve lošijem stanju.

Ne znamo šta se kasnije (nakon dekreta Marije Terezije 1743. [1]) desilo sa gradom i kako je on postao "najveće selo Evrope", ali je barem taj skandal završen. Građanin – sada i zvanično – grada Suboticetreba da dobije uvida u gazdovanje šumama koju su sadili njegovi i njeni preci. Trenutno to nije moguće, a kamoli da kaže svoju reč što se tiče čiste seče i uništavanja koje je skandalozno i o kojem su bezbroj puta pisali u lokalnoj štampi.

Šume su najviše trpele u periodu gazdovanja od strane "Srbijašume", nakon 1991. godine i trend sistematskog uništavanja nastavlja se i danas. Tako da je ukupna površina pod šumom koja se vidi na našoj mapi aktuelno u stalnom opadanju.

Ono što nam najviše smeta da se naslednik "Srbijašume" sa epitetom pokrajine ispoljava pred javnošću (sa ovlašćenjem države) kao "zaštitarska" organizacija. S jedne strane, povereno joj je upravljanje našim najvećim Parkovima Prirode (Deliblatska Peščara, Gornje Podunavlje, Obedska Bara...), dok smo sa druge, svedoci stradanja našeg Parka, iako regionalnog, ali ujedno i Republičkog, pod 1. i 2. stepenom zaštite. Jedno je ono što se prezentuje javnosti, a drugo je aktuelno stanje.

Izlaganje ćemo ironično završiti sa rečenicom pozajmljenom sa sajta te "Vojvodinašume": "Ukoliko se na vreme ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja." No comment.

Reference

[1] Koreni tom 1, Istorijski arhiv Subotica, 1991
[2] Milovan Gajić, Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare, 1986
[3] Iványi István, Szabadka szabad királyi város története II, 1892 ("Istorija slobodnog kraljevskog grada Subotice")
[4] Sturc Béla, Az élővilág multja és jelene Szabadka határában, 1985 ("Prošlost i sadašnjost živog sveta u okolini Subotice")
[9] Velašević-Blesić, Opštekorisne funkcije šuma Subotičko-horgoške peščare, 1978.
[15] Hulo Ištvan, Prirodne vrednosti Palićkog parka sa ornitološkog aspekta, Ludaški zapisi 2-3, Subotica, 2000
[16) A. Zombori, Promene u sastavu prizemnog sloja (flore) park-šume na Paliću, Ludaški zapisi 2-3, Subotica, 2000
[20] Ta istraživanja su navodno nastavljena do današnjeg dana, ali podatke nismo pronašli.
[21] Đula Seleši, Jezero Palić odumiranje i sanacija, Subotica, 1973.
[22] Raffai-Szabados, Palics Természeti Park, kézirat, MTA ÖBKI, Vácrátót, 2008
[25] Ludaško jezero je na predlog građana Subotice 1955. godine proglašeno (u isto vreme sa Obedskom barom) prvim rezervatom u Srbiji.

József Dózsai, 2010.


Napomena: tekst i ilustracije su originalni rad autora i ne sme se štampati u komercijalnoj formi bez znanja autora. Slobodno za citiranje i upotrebu u civilnom sektoru.

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...