2013-05-04 (14-08-38).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg

Preporuke za održavanje malih stajaćih voda

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Upravljanje jezerom ima puno sličnosti sa održavanjem neke poljoprivredne površine; njive ili oranice. Vlasnik jezera želi da ima zdravu kulturu (bistra voda sa plemenitim vrstama riba) na ograničenom prostoru (jezero) uz stalnu borbom sa korovom (višak vodene vegetacije i nekvalitetne vrste riba) pod uticajem promenljivih spoljašnjih faktora. Kvalitet poljoprivredne proizvodnje ograničen je veličinom imanja i kvalitetom zemljišta. Na sličan način je i kvalitet jezera ograničen njegovom veličinom, oblikom i produktivnošću. Produktivnost jezera jako zavisi od strukture lanaca ishrane koji su formirani u jezeru. Zdrava jezera imaju bogatu floru i faunu koja se nalaze u harmoniji. Takva jezera jesu stabilna (nema prenamnožavanja algi, uginuća ribe i slično) međutim, za dugoročnu stabilnost iziskuju stalnu brigu i održavanje. Održavanje jezera je jedan ozbiljan i zahtevan posao koji uključuje održavanje vegetacije u i oko jezera, održavanje dna i obala jezera i održavanje kvaliteta vode kroz kontrolu lanaca ishrane u jezeru.

Opšte preporuke za održanje jezera

- Previše vodenih ptica (pataka, gusaka, labudova) unose velike količine hranljivih materija u jezero i destruktivno utiču na vodenu vegetaciju što predstavlja rizik od prenamnožavanja algi.
- Nikada ne unosite ekonomski značajne vrste riba u mala jezera. Šaran se hrani na dnu i jako je destruktivan jer stalno podiže mulj, muti vodu i onemogućava formiranje zdravih lanaca ishrane. Izbegavajte strane vrste riba ; posebno patuljaste somiće, sunčane karaše i babuške.
- Nemojte pretrpavati vodu i obale sa biljkama. Strpite se par godine da vidite šta će prirodno da izraste i tek onda po potrebi intervenišite sa selektivnim sađenjem.
- Nikada ne sadite i unosite egzotične vrste biljaka u i oko vašeg jezera. Neke strane vrste vodenih biljaka (npr. vodena paprat – Azolla filiculoides) sklone su prenamnoženju. Rizikuje da te vrste zaguše celo jezero i da imate ozbiljne probleme u njihovom uklanjanju.

Održavanje biljaka

Jezero sa bogatom podvodnom i površinskom vegetacijom nije loše jezero, kako bi neko mogao da pomisli. Vodene biljake, (npr. drezga - Myriophyllum sp., trska – Phragmites australis) pomažu osvežavanje jezera (povećanjem količine rastvorenog kiseonika u vodi), razgrađuju i vezuju rastvorene organske i neorganske soli i dobro su sklonište za zooplankton koji se hrani algama i kontroliše njihovu brojnost. Ipak, periodično je potrebno da se proredi vodena vegetacija.

Održavanje biljaka u jezeru

- Nikada ne uklanjajte vodenu vegetaciju na celoj površini jezera. Uvek ostavite delove sa netaknutom vegetacijom. To će ubrzati oporavak celog ekosistema.
- Izvađenu vodenu vegetaciju ostavite nekoliko dana blizu obale kako bi se voda iscedila a vodeni organizmi koji žive u toj vegetaciji mogli vratiti nazad u vodu.
- Ručno uklanjanje podvodne vegetacije je napornije i oduzima više vremena od korišćenja teških mašina, ali je manje destruktivno i ekosistem se brže oporavlja,
- Uklonjenu vegetaciju nikada nemojte spaliti ili ostaviti pored jezera. Mineralne materije nastale spaljivanjem ili razgradnjom se ponovo vraćaju u vodu i efekat prečišćavanja se značajno umanjuje. Izvađenu vegetaciju kompostirajte ili, npr. trsku, iskoristite u građevinske ili druge svrhe.

Održavanje biljaka oko jezera

Ako drveće i grmlje u zaštitnoj zoni preraste i od sunca počinje da zaklanja značajan deo jezera ili unosi prevelike količine otpadaka u vodu, neophodno je da intervenišete kako biste povećali količinu sunca koje dolazi do jezera.

- Potkrešite grane koje najviše smetaju i zaklanjaju jezero.
- Izbegavajte dramatične intervencije u vidu vađenja drveća sa korenom jer se ovim narušava stabilnost obale i umanjuju mesta za sklanjanje lokalne faune.
- Prvo sređujte vegetaciju u južnom delu, koje je najtopliji i najosvetljeniji deo jezera.
- Na mestima koja ste planirali za prilaz vodi i gde je voda plića, pokosite deo zeljaste vegetacije kako biste sprečili intenzivno zarastanje. Pokošenu vegetaciju uklonite sa vode.

Održavanje mulja

Formiranje mulja u jezerima sa bogatom vegetacijom je sporije, jer biljke pospešuju kruženje materije u vodenom ekosistemu. Bez vodenih biljaka najveća količina organskih materija bi se nerazgrađena taložila na dnu. Ipak, značajne količine organske materije od uginulih biljaka i životinja se talože na dnu jezera i vremenom mogu u potpunosti da zatrpaju jezero. Tada je neophodno intervenisati u vidu njegovog fizičkog uklanjanja.

- Ukoliko radite fizičko uklanjanje mulja, u jednom trenutku to činite samo u pojedinim delovima jezera, ne u celom jezeru. - Izmuljavanje drastično narušava faunu dna koje je značajno za dobro funkcionisanje jezera. Selektivnim uklanjanjem mulja postižete brzo obnavljanje faune.
- Izvađeni mulj odnesite daleko od jezera kako je kiša ne bi ispiranjem vratila u jezero.
- Ukoliko morate da koristite bager, iskoristite priliko da sa njim napravite raznovrsnu konfiguraciju dna i obale. Mesta sa dubljom vodom ili malim zalivima su jako dobra za povećanje raznovrsnosti živog sveta u jezeru.

Kako obezbediti da jezero bude pogodna za divlju faunu?

- Obezbedite mesta u jezeru koja su najmanje 80 cm dubine. Ovi delovi jezera se tokom zime neće smrzavavati do dna pa će ih iskoristiti ribe, žabe i vodeni beskičmenjaci za prezimljavanje.

- Obezbedite bar 30% obima jezera sa plićacima i blagim nagibom obala. Na ovim mestima će se razviti močvarna vegetacija a okolne životinje će je koristiti za bezbedan pristup vodi. Kako biste smanjili uticaj predatora na lokalnu faunu najbolje je da bude više ovakvih delova.
- Svake godine ostavite bar 30% obalske vegetacije netaknutom. Ovim obezbeđujete skloništa i mesta za prezimljavanje i razmnožavanja okolnih životinja.

- U i oko vode obezbedite mozaik različitih tipova vegetacije i konfiguracije terena: plutajuće i ukorenjene biljke; gomile granja, mrtvih stabala i kamenja na obali i u vodi; ostrva i poluostrva, gole obale i mesta sa gustom vegetacijom; mesta obrasla zeljastim biljkama, grmljem i drvećem. Što raznovrsniji tipovi zajednica postoje oko vode time veći broj vrsta sebi uspeva naći mesta za opstanak.

 

Detaljnije o načinima održavanja malih stajaćih voda pročitajte u dokumentu

Preporuke  za formiranje i održavanje malih stajaćih voda

koji su zajednički pripremili saradnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i udruženja Protego.

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...