2012-04-27 (11-10-30).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg

Zaštita barskih kornjača

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Sudeći po prethodnom tristogodišnjem iskustvu nemamo mnogo razloga za optimizam. Što god da se dešavalo u društvu i prirodi nije pogodovalo održanju populacija E. orbicularis u Srbiji. Živi svet morao je "u hodu" da se prilagođava brzim promenama sredine u kojoj bitiše, nekada sa uspehom, a neuporedivo češće bez ikakvih izgleda da uspe. Jedinke su ustuknule ka raštrkanima pribežištima, gde životare, beznadežno čekajući da im se ukaže prilika za dostojanstven povratak. Tačno je da su slični trendovi zabeleženi i na drugim prostorima Evrope, ali to je slaba uteha. Budućnost barske kornjače u Vojvodini potpuno je nepredvidiva. Najverovatnije da će doći do kritičnog opadanja veličine njenih populacija i pomeranja glavnine areala ka severnijim predelima Evrope, bez nade da će barska kornjača ikada više biti obična, svima poznata vrsta, takoreći osobeni znak prirode Donje Panonije.

Promo

Udruženje «Protego» već nekoliko godina vodi široku akciju zaštite barske kornjače u Vojvodini. Održano je Savetovanje stručnjaka sa temom opstanka barskih kornjača u Vojvodine, organizovano je veći broj tribina u kojima su istaknute potrebe ove vrste. Akcije aktivne zaštite realizovane su na području Ludaškog jezera. Duž obale su postavljene table na kojima se ukazuje na status zaštite ove vrste i uzroke ugrožavanja. Jedan od njih je nedostatak bezbednih mesta pogodnih za razmnožavanje u neposrednoj blizini vode. Ženke takva mesta moraju da traže i do nekoliko stotina metara od obale. Prilikom prelaska saobraćajnica kornjače stradaju pod točkovima motornih vozila. Da bi se ovaj problem umanjio, na više mesta postavljeni su saobraćajni znaci sa siluetom kornjače, kojima se vozači upozoravati na prisustvo ovih životinja na putu. Kornjače obavezno moraju da se sunčaju nekoliko sati dnevno U suprotnom, usporavaju se životni procesi, gube apetit i podložne su bolestima. Obala Ludaša je zarasla u trsku kroz koju ne mogu da se probiju do obale, a u vodi nema starih oborenih stabala. Zbog toga je u vodi ukotvljen veći broj platformi i debla na koje mogu da izlaze da se sunčaju.

Kronjačama opasnost preti i od ribolovaca. Naime, kornjače u jezeru nemaju dovoljno prirodne hrane, pa ih često privuče miris mamca i nađu se na udici. Pronalažene su i ubijene jedinke, jer ljudi zaboravljaju koliko su korisne kao „sanitarci” u vodi, hraneći se uginulim ribama i pticama, ali i larvama komaraca. Pokrenuta je široka akcija na pokrajinskom nivou za edukaciju ribolovaca i vlasnika rekreativnih jezera sa ciljem podizanja svesti o potrebi očuvanja ove vrste i praktičnim savetika kako da se obezbede uslovi za nekonfliktnu koegzistenciju sa ovim neobičnim stvorenjima.

vidi: Savetovanje "Stanje i perspektive populacija barske kornjače u Vojvodini"

vidi: Liflet o barskim kornjačama za ribolovce pdf-icon (0,3MB)

vidi: Liflet o barskim kornjačama za vlasnike jezera pdf-icon (0,4MB)

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...