Vodene biljke

Glavna prednost vodenih viljaka nad njihovim kopnenim srodnicima je da oni ne zavise od obezbeđivanja odgovarajuće količine vode a druga je da je voda dovoljno viskozna da može da im stabilizuje stablo i lišće. Ta činjenica redukuje potrebu da se u njihovim tkivima formiraju strukture za učvršćivanje i oslobađa energiju za dodatni rast.

Neke biljke žive pričvšćene u vodeno ili jako vlažno tlo a organi u kojima se vrši fotosinteza (listovi i stabla) kao i reproduktivni organi (cvetovi) se nalaze iznad vode okruženi vazduhom. Na  obalama stajaćih voda, gde može da se pojavi i manjak vode zbog suše, nalaze se biljke koje mogu da podnesu kraće ili duže periode bez velikih količina vode. Među njih spadaju i neke drvenaste vrste kao što su vrba ili joha.  Druge biljke se pak javljaju u blizini obale gde je voda skoro tokom cele vegetacione periode stalna i  plitka što omogućava lakši razvoj nadvodnih organa. Nije redak slučaj da one na obali formiraju guste monokulture ovih vrsta (npr. trska ili rogoz) gde se formiraju zajednice u kojima je mogućnost opstanka drugih vrsta redukovana.

Druge vrste biljaka žive potpuno ili delimično potopljene u vodu gde mogu ali ne moraju da budu pričvršćene za podlogu. Posebnu grupu biljaka čine one biljke kojima listovi ili delovi stabla plutaju na površini vode a stabla su im pričvršćena ili su nepričvršćene na vodeno dno.

Razne životne forme vodenih biljaka se javljaju na različitim udaljenostima odobale i različitim dubinama vode formirajući jasno prepoznatljive zone. Tako se mogu prepoznati obalna zona (zona koja je pod snažnim uticajem vode), priobalna zona (plićaci koji su većim delom pod vodom) i dubinska zona (otvorena voda).

• < Vodene životinje