2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg

Životinje koje žive u stajaćim vodama

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Zooplankton

Posebno značajnu grupu čine mikroskopski sitni beskičmenjaci koji žive lebdeći u vodenom stubu jezera - zooplankton. Poseduju posebna prilagođenja u vidu izraštaja, bičeva ili bodlji koje im pomažu da ne potonu. Hrane se takođe mikroskopski sitnim algama, a sami predstavljaju plen drugim životinjama: larvama insekata i sitnim ribama.

Crvoliki beskičmenjaci

U stajaćim vodama živi veliki broj „crvolikih“ bića kojima ljudi nisu baš oduševljeni. Činjenica je da jedan broj vrsta može izazvati određene neprijatnosti kod ljudi i na njih svakako treba obratiti posebnu pažnju. Međutim, treba znati da većina crva nisu paraziti, ne bodu sve vrste komaraca, najveći broj vrsta pijavica ne sisa krv (to radi samo jedna – medicinska pijavica i čak i tada ne izaziva jak bol) i većina crvolikih životinja ne povređuje nikoga, jer se hrani uglavnom organskim talogom sa dna.

Mekušci

U stajaćim vodama Srbije registrovano je preko XX različitih vrsta mekušaca. Jako variraju u veličini – od pužića veličine svega nekoliko milimetara do školjki koje mogu narasti i preko 10 cm. Neke vrste dišu na škrge (npr. školjke), dok jedan značajan broj ima organe pomoću kojih koriste atmosferski kiseonik (najveći broj vodenih puževa). Mekušci najčešće imaju ljušturu iz dva ili jednog (često spiralno uvijenog) dela.

Rakovi

Rakovi su jedna vrlo raznovrsna grupa životinja i, iako daleko veći broj vrsta živi u morima, značajan broj vrsta naseljava slatke vode. U stajaćim vodama, pored mikroskopski sitnih račića (zooplankton), javlja se i nekoliko desetina vrsta koje pripadaju različitim redovima rakolikih životinja.

Insekti

Insekti su, kao i na kopnu, i u vodi najbrojnija grupa vodenih beskičmenjaka. Zajednička karakteristika im je da tokom svog života prolaze kroz niz razvojnih faza: jaje, larva, lutka i odrasli insekt. Kod nekih larve liče na odrasle, međutim, kod velikog broja vrsta larve su jako različite i imaju sasvim drugačiji način života od odraslih. U zavisnosti od vrste, insekti za vodenu sredinu mogu biti vezani tokom celog svog životnog ciklusa ili samo u nekoj od razvojnih faza.

Vodeni cvetovi (Ephemeroptera)

Vodeni cvetovi žive u svim tipovima slatkih voda. U našim stajaćim vodama živi nekoliko desetina vrsta. Odrasle oplođene ženke jaja polažu direktno u vodu gde se ubrzo legu larve. Larve vodenih cvetova dišu na škrge i, u zavisnosti od vrste, na tom razvojnom stupnju provedu nekoliko meseci ili godinu dana hraneći se algama koje žive na stablima i lišću podvodnih biljaka. Nakon toga se preobražavaju i odrasle jedinke izleću iz vode u potrazi za parterom. Kao odrasli žive vrlo kratko –preživivljavaju do dve nedelje tokom kojeg perioda se uopšte ne hrane.

Vilini konjici (Odonata)

Kao dobri letači vilini konjici su brzi kolonizatori novih vodenih površina i prisutni su gotovo svuda gde postoje, makar i privremeno, stajaće vode. Razvoji ciklus vilinih konjica je sličan kao kod vodenih cvetova. Razlika je u tome što su larve vilinih konjica grabljive (love druge beskičmenjake i larve riba i vodozemaca) i što u vodi, u stadijumu larve, mogu da provedu i do nekoliko godina. Odrasli vilini konjici vode aktivan život koji, u zavisnosti od vrste, traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Vodeni moljci (Trichoptera)

Ovo su vodeni insekti koji su bliski srodnici dnevnim i noćnim leptirima. U Srbiji živi veliki broj vrsta i potrebno je dosta iskustva da se raspoznaju različite vrste. Larve žive ispod vode i lakše ih je uočiti nego odrasle jedinke koje liče na noćne leptire i često su noću aktivne. Larve mnogih vrsta grade sebi ljušturu-košuljicu. Ljušturu prave lepljenjem delova biljaka ili od zrna peska i kamenčića.

Vodene stenice (Hemiptera)

Stenice čine jednu posebnu grupu insekata koja se prepoznaje po građi usnog aparata. On je u obliku trna i služi za probadanje i srkanje telesnih sokova biljaka ili životinja. I vodene stenice, kojih se u stajaćim vodama može naći preko stotinu vrsta iz nekoliko porodica, imaju iste karakteristike. Najveći broj vodenih stenica su grabljive, ali ne sve. Neke se hrane organskim otpadom sa dna, sakupljajući ga specijalnim češljevima koji liče na noge

Tvrdokrilci (Coleoptera)

Vodene bube su najraznovrsnija grupa koja naseljava slatke vode ali, s obzirom da su sve veoma međusobno slične, ljudi uglavnom nemaju predstavu koliko različitih vrsta postoji. Najveći broj vrsta vodenih buba su odlični plivači, opremljeni snažnim, u vidu vesla proširenim zadnjim nogama. Neke su ujedno i dobri letači i brzo naseljavaju svaku novu vodenu površinu ili se tokom godine sele od jedne do druge vodene površine.

Dvokrilci (Diptera)

Ova grupa insekata se od svih ostalih insekata razlikuje prisustvom samo jednog para krila za letenje (otuda i ime!). U narodu su poznatije pod imenima muve i komarci i imaju vrlo lošu reputaciju. Treba znati da su dvokrilci jedna jako raznovrsna grupa insekata, sa veoma različitim načinima života: od jednostavnih biljojeda do prenosioca opasnih bolesti.

Vodozemci

Kao što im i ime govori, vodozemci su grupa životinja koja je tesno vezana za vodu. Najveći broj vrsta ceo život ili deo života provodi u vodi ili u njenoj blizini. Odrasle jedinke imaju jednostavna pluća i dišu atmosferski vazduh ali ipak, većina vodozemaca mogu da razmenjuju gasove sa spoljašnjom sredinom preko kože. Vrste vodozemaca koje se mogu naći u Vojvodini žive u stajaćim i mirnim delovima tekućih voda, a takođe ih ima u zabarenim područjima i depresijama koji su ispunjeni vodom tokom cele godine ili makar tokom perioda razmnožavanja.

Gmizavci

Za razliku od vodozemaca, gmizavci nemaju larveni stupanj koji je vezan za vodu. Po pravilu, razvijaju se iz jaja koja imaju tvrdu ljusku i otporna su na gubitak vode (mada postoje vrste koje rađaju žive mlade). I druga prilagođenja gmizavaca kao što su krljušti, omogućavaju da opstanu i u vrlo sušnim područjima. Stoga i nije čudno da je samo nekoliko vrsta gmizavaca tesno vezano za prisustvo vode.

Ribe

Među različitim malim stajaćim vodama na teritoriji Vojvodine, samo određeni tipovi imaju značaj sa aspekta faune riba (mrtvaje, akumulacije, potopljena pozajmišta mineralnih sirovina). Većina vrsta prisutnih u ovim vodenim površinama obitava u priobalnim delovima, jer su tu najpovoljniji uslovi za život (hrana, sklonište, prostor za mrest).

Kvalitativni sastav riba stajaćim vodama Vojvodine sličan je onom iz okolnih vodotokova - odakle se najčešće vršilo poribljavanje - dominiraju predstavnici iz porodice šarana, prvenstveno vrsta od ekonomskog značaja, uz prisustvo grabljivica iz drugih porodica.

Ptice

Pticama su vodena staništa važna iz više razloga. Pre svega, ona su neophodna kao životni prostor vrstama vezanim za vodu – pticama koje tokom svog života ili u nekom stadijumu života nisu u mogućnosti da opstanu bez bare, jezera, trske. Osim njih, skoro svaka vrsta ptica redovno posećuje obalu voda radi ishrane, pojenja, održavanja higijene, kupanja, skrivanja, odmora ili noćenja.

Sisari

Za razliku od vodozemaca i gmizavaca, mali broj sisara živi ili veći deo svog života provodi u vodi. Za opstanak velikog broja vrsta sisara od suštinskog je značaja očuvanje pojasa priobalne vegetacije stajaćih voda. Što je širina priobalne vegetacije veća i složenijeg sastava (trava, drveće, grmlje) stvaraju se uslovi za boravak većeg broja vrsta.

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...