2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg

Stanje subotičkih šuma 2. deo

Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...

 

"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza toga?

 

Stanje šuma i ugrožavajući faktori

Time smo stigli do trenutnog stanja. Na priložnoj šematskoj mapi koja je urađena uz pomoć satelitskog snimka prikazana je pokrivenost šumom.

Crna boja se odnosi na bor, a zelena na mešane listopadne sastojine. Položaj šuma je prikazan u odnosu na grad i jezera. Međutim kakav je kvalitet te šume i šta vidimo kada se u programu Google Earth spustimo niže? Naći ćemo da je velika površina u stvari šipražje, žbunje i veoma prokrčene sastojine. Izlaskom na teren stanje je još gore – na velikom području nećemo naći ni šumu!

Moja porodica generacijama tradicionalno bere gljive u šumi. Pre nekog vremena zvao me brat na mobilni i kaže "Evo me na Kelebiji, vozim auto i bukvalno tražim šumu! Šta se ovde desilo?"  Na mestu gde smo se ranijih godina znali i izgubiti... šume nigde nije bilo!

Na slici ispod na istu mapu projektovane su površine pod peskom i vladajući pravci vetra. Najveći deo peščare koji pripada tzv. "zaštitnoj zoni" tzv. parka prirode pokriven je voćnjacima ili urbanizovanom sredinom prigrađa koje se širi. Gledajući mapu i znajući stanje na terenu, da li je pokrivenost vegetacijom dovoljna da zaštiti grad od navejavanja peska? Ovakvo tragično stanje nije dobro za prirodu i nije dobro za nas.

Zakoni i šumarski moral

Da li rukovodioci, šumari "Vojvodinašume" znaju koje su opštekorisne funkcije šuma i koje su biodiverzitetske vrednosti  koje su im poverene? Naravno da znaju – {rokbox title=|oni sami su pisali|}http://www.vojvodinasume.rs/indexnivo.php?nivo_1=2{/rokbox}, publikovali o tome [2, 9, 11]. Znaju i da se moderno šumarstvo razvija u pravcu održivog razvoja. E, pošto znaju sve to, najviše liče na vukove u runu ovaca. "Samo vas gledamo" i pitamo: da li je moguće da novac može da kupi i poštenje struke?

Nažalost, moguće je: privredno se eksploatiše šuma na području zaštićenom regionalno i državno! A šumari se pozivaju na zakonske okvire, "na struku, "na "teške uslove" i "smanjen priliv prihoda". Da li je u pitanju neka "rupa" u zakonu? Zakon o šumama Srbije nije usklađen sa zakonom o Zaštiti prirode, jer dozvoljava čistu seču i na područjima 1. i 2. stepena zaštite "ako se za to pokaže potreba". Tačnije, zakon (u članu 40) zabranjuje samo čistu seču "koja nije odobrena kao redovan vid obnavljanja šuma". A odluke o tim "redovnim vidovima" donosi (prema članu 43) sam korisnik šuma, odnosno "organ upravljanja tog korisnika". To ne zvuči pravno "čisto"! Time je dana apsolutna sloboda šumarima da odluče kada, gde i kako. Da li se čista seča uopšte može stručno (i etički) opravdati?

Dalje, da i ne pomenemo: seču šume zakon dozvoljava samo u dobu mirovanja (član 37.) "Naše" šumsko gazdinstvo ipak misli drugačije, pa se još poziva na pravila struke...

Uostalom, šumari su se još 1983. nakon proglašenja "Park šume" sami zavetovali da će šumu da "štite i unapeđuju" [10]. Zakonski akt, iako samo regionalan, donet je odlukom Skupštine opštine Subotica, i njime se grad obavezovao da će da izdvaja udružena sredstva za obnovu i revitalizaciju šume [2], što je tada odgovaralo šumarima, i to je i urađeno u periodu 1984-1990 o čemu postoji izveštaj [11]. Čak su šume dobile i ekološku nagradu na nivou tadašnje Jugoslavije! [12]

Ali dolazi promena i nova država stupa na scenu "konfiskovanjem" tek uređenog, kako-tako sređenog "parka" i bespoštednom sečom započinje da neutrališe tu lokalnu ideju. Istina, postoji niz stručnih studija o vrednostima peščare [13, 14] koje su bile osnov da se 1991. 600 hektara površine stavi pod zaštitu 2. stepena. Ključna studija koja je usvojena kao osnova pravnoj snazi na osnovu Zakona o zaštiti nije učinila mnogo da, u praksi, spreči degradaciju peščare. Nema kraja tegobama i intervencijama koje peščara proživljava do današnjeg dana – deponisanje radioaktivnog mulja, ilegalni iskop peska, deponije, nekontrolisana seča itd. – da ne ponavljamo. (Pisaćemo još o tome...)

U Parku prirode "Subotička šuma" smela bi se raditi samo selektivna seča radi zaštite postojećih sastojina. Ovi isti šumari znaju takođe i da je površina šume kojom gazduju proglašena IBA područjem (važnim za ptice), ali da to ne znači i neku međunarodno-pravnu zaštitu i na ništa ih ne obavezuje. Ali da stanemo na trenutak. Da nisu kratkovidi kakvi jesu, nebi uništavali zbog kratkoročnog interesa ono što kroz ekoturizam može da bude priliv sredstava u skoroj budućnosti, kada Srbija bude (ako bude?) deo civilizovane Evrope. Pitamo s pravom: Kakvo je ovo uopšte "gazdovanje" – čista seča, bez nadoknade sadnje!? Gde je da se od zarade iz eksploatacije izdvoji barem nešto za nadoknadu? Na sajtu {rokbox title|"Vojvodinašume"|}http://www.vojvodinasume.rs"{/rokbox} stoji: "sva gazdinstva izdvajaju jedan odsto prihoda za razvoj, i iz ovog Fonda se finansiraju istraživanja... u unapređenju proizvodnje drveta i ostalih funkcija šuma... koje višestuko nadmašuju ekonomske." Mi to ne vidimo! Još jedno licemerstvo. O vrh glave su nam argumenti "mi sadimo drveće, toliko i toliko hiljada sadnica, ali ono presušuje, jer nema podzemne vode". (Vratićemo se i na te argumente.) Neko je ovu šumu pre nas ipak zasadio! A i onda su sadnice presušivale. [2] Znači, zamaljavanja javnosti ne prestaju...

Monokulture se moraju seći?

Drugi najčešći argument za krčenje Vojvođanskih šuma je da su one biološki bezvredne monokulture. Još licemerja sa sajta "Vojvodinašume": "U proizvodnji drveta vrbe i topole (monokulture!) za poslednjih 40 godina prirast je povećan u Vojvodini za oko 6 puta" a iz istog gore pomenutog Fonda "se finansiraju istraživanja za nove sorte topola i vrba (monokultura!)". Znači, krčimo monokulturu i sadimo monokulturu?!

Da vidimo i tu priču o "monokulturi". Pod jedan, izgled naših šuma oblikuju ta ista gazdinstva – ulaganja "šumarstva" idu samo u monokulturu (imamo "Institut hibridnog topolarstva" a ne i "Institut ekološki zdravih šuma"). I ta šuma čija drvna masa se planira već pri sadnji se na kraju seče kao sazrelo žito – jer je monokultura – i to je začarani krug. I takve su gotovo sve naše šume (vidi u daljem tekstu). To je čista ekonomska priča o kojoj ta "gazdinstva" pričaju! Oni u drvetu vide samo sirovu celulozu, a u šumama lovna područja sa dobrim prilivom para. Uz to, i sami priznaju da šume "imaju i čitav niz opšte korisnih funkcija koje višestuko nadmašuju ekonomske." (sa sajta "Vojvodinašume").

Ne smemo da prećutimo ni ono što preko medija polako isplivava: da su sama rukovodstva gazdinstava upletena u nizove farsi – saradnja na ukidanju odredaba o zaštiti terena nad kojima upravljaju (npr. Stara Planina ili Gornje Podunavlje) i "ispomoć" u konsekventnoj čistoj seči, krivične prijave gazdinstava zbog uništavanja prirode, ribočuvarska služba "Vojvodinašume" ne sprečava krivolov ("Reč Naroda, naslov: Zbog krivolova u zatvor"), radnik šumskog gazdinstva uhvaćen u krivolovu, finansijski direktor upleten u kriminalnu aferu , zatim (koje li slučajnosti) direktor š. g. predsedava upravnim odborom sumnjive investicije na račun umanjenja šumske površine... (O ovim stvarima, ali ne o svim, izveštavali su mediji. Neke istrage su u toku, a negde se prećutalo.)

Ne treba nekontrolisano seći ni monokulture tamo gde baš ničeg drugog nema (npr. pored kanala). Ne uzimajući u obzir koliko je linijski zasad hibridne topole zaista biološki bezvredan i gledajući opšti izgled predela, da je Vojvođanski krajolik u celini pretvoren u monokulturu žita i kukuruza, onda ima i nas onih koji su zadovoljni i sa "monokulturama" bagrema, pa čak i topole u tom predelu! Kako je to da nemamo ništa protiv monokulture jedne vrste, ali na tzv. zaštićenim ili neplodnim područjima ne trpimo "monokulturu" drugog tipa?! Obe stvaraju kiseonik i biomasu, žito nam daje hleb, a drvo – u slučaju dobrog gazdovanja a ne divljeg krčenja – ogrev i građevinski materijal! Izgled zavičajnog kraja, raznolikost predela koja obezbeđuje ekološku raznovrsnost su bitni aspekti, koji se dotiču i pitanja ljudskih prava! (Moj sin ima pravo da odraste u predelu gde mu je odrastao otac. Da sedi ispod drveta koje je posadio njegov deda. Da lovi žabe u istoj bari i da lovi ribe u jezeru koje je isto tako čisto!) Zbog opšte slike stvari mi u agrarnoj pustinji zvanoj Vojvodina drugačije pristupamo "monokulturama" dendroflore (drvenastog bilja)...


Stara šuma i nova "šuma"

Bagrem je npr. strana vrsta ali se potpuno odomaćio. Ja ga lično ne podnosim, jer sam prilikom kresanja grana njegovim ubodom zadobio bolnu ranu i taj prst skoro mi je ostao nepokretan. Stariji kažu da se trn "kreće" ispod kože, ali neće napolje (kao da se drvo sveti onima koji ga diraju). Ispod bagrema ništa ne raste jer su mu sokovi otrovni – poput oraha sadrže herbicidni materijal. Ipak se slažem sa Đokinim (Balaševićevim) "Ne lomite mi bagrenje". Ono je naše, ma kakvo bilo. Stav poput "to je strano drveće...." dolazi od ljudi koji se lako mogu identifikovati kao eko-rasisti koji će kao sledeći korak i da spaljuju šumu koja im se ne sviđa – tako da je "klasična" eksploatacija još uvek nešto bolja od ovih "ekologa".

Dalje, nestankom na smrt osuđene "monokulture" bora izgubićemo tuce gljiva, biljaka i ptica: npr. jelovu senicu, zimi nam neće dolaziti krstokljun, otići će negde drugde. Ugrozićemo veverice (crna forma se hrani šišarkama) i neke druge vrste.

Usporedba stanja

Na ovde priložene dve mape može se analizirati dinamika seče od kada šumama gazduje Vojvodinašume (Srbijašume). Mapa 3 pokazuje pokrivenost šumom rekonstruisana uz pomoć topografske karte iz 1970. (mapa je izdata sa napomenom da prikazuje stanje iz nešto ranijeg perioda). Ispod je stanje na mapi Subotice u izdanju DDOR iz 2005. Ako su mape tačne, površina pod zatvorenom šumom je umanjena skoro na polovinu, i šuma je znatno proređena na svim mestima – naročito je stradala Radanovačka i Kelebijska šuma. (Zapazite, radi dokaza autentičnosti: Palić je na mapi 4 već podeljen na sektore, i oblik mu se malo promenio, grad je nešto narastao, a Kelebijskog jezera više nema)... Usporedite je i sa mapom 1 napravljenom uz pomoć satelitskog snimka (sa početka teksta) iz 2008. godine – šuma je još fragmentovanija, što ukazuje na još intenzivniju seču! (Neka ne zbune mali fragmenti koji su za promenu "ozeleneli", to nije deo planske aktivnosti, nego je šuma bagrema i koprivića ponegde za tih 40 godina sama izrasla...) Ovako se "gazduje" u Š.g. Subotica!

 

A na sledećoj usporednoj mapi stvari izgledaju još gore. Šematski smo prikazali trenutnu pošumljenost Bačke sa naše i sa Mađarske strane. Stvari govore sami za sebe: bez mnogo komentara možemo reći da u Vojvodini šume gotovo i nema. Vidimo da je posle Podunavlja, šuma na Subotičkoj peščari najznačajniji veći šumski kompleks. A ono što se ne vidi sa mape je već pominjano pitanje kvaliteta šuma: na Vojvođanskoj strani to je preko 95 % tzv. "mekih sastojina" – šuma topola i vrba.

Pitanje koje najviše zabrinjava – da li je kvantitativna površina koju vidimo: 1) odraz brige (ili nebrige) o šumskom bogatstvu, 2) topogeografska nužnost povezana sa veličinom površine pod peskom (žuta boja) koju je trebalo pošumiti, ili 3) je nešto treće u pitanju... [24] Trebala bi da se uradi analiza i kristalno jasno kažu uzroci tog stanja.Mi mislimo da je glavni uzrok preterana agrarizacija Vojvodine, koja je gledajući mapu – ali i gledajući aktuelni predeo – davno prevazišla granice normale, i dovela nas do dezertifikacije i promene klime u veoma sušnu. Realno je reći da se bliži ekološka katastrofa, koja će da ugrozi tu istu poljoprivredu, koja sama sebi jamu kopa. Vojvodina nikada u toku svoje istorije – čak ni za vreme haranja turaka – nije bila ovoliko opustošena!

Na zadnjoj mapi vidimo pošumljenost uže Srbije u odnosu na Vojvodinu. Jasno je da planine moraju biti pošumljene zbog vertikalne erozije koja bi ugrozila život ljudi. Ali zašto ravnica mora biti pusta? Pogotovo ako se zna da istorijski i ravnica ima svoju prirodnu – lužnjakovu – šumu, koja je pre obitavala čak i na slatinama! A ovako se dešavalo da je košava u Banatu isčupala kompletno polje žita iz zemlje...

Zanemarene prirodne vrednosti

Ali, novim ekotipom koji će nastati (pustara) dobijamo nove biološke vrednosti – tako argumentuju "zaštitari". Moramo priznati da na pustim mestima gde je šuma pretvorena u peščarsko-stepsku ponovo se pojavljuju vrste poput pomrakuše, šumske trepteljke, i neki ređi insekti. I ranije je bilo panonskih skakavaca (Acrida hungarica i Acrida nasuta) ali im stepski uslovi više odgovaraju pa ih ima više. Na preletu je sve češći noćni potrk, ptica čiji glas je na peščari tradicinalno odzvanjao u prošlosti ("szélkiáltó madár") a u "Bukti" i Čavolju moji roditelji nekada su posmatrali droplje, ptice koje se polako, ali veoma polako, vraćaju u Vojvodinu.

Međutim, biodiverzitet je sačuvan samo tamo gde ima i prizemne vegetacije koju je kako-tako zaštitila šuma. Nemarnim šumarskim radovima koji se jedino mogu okarakterisati kao vandalski (buka i rad velikih mašina, oranje proplanaka i šumskih puteva itd.) potpuno su devastirani fragmenti autohtone vegetacije koji su čudom ostali sačuvani na proplancima. Na njihovo mesto posredstvom vandalskog krčenja dolaze invazivne vrste kojih ćemo se vrlo teško (ili nikako) osloboditi: svilenica, ambrozija, kiselo drvo. Osim toga, preoravanjem šumskog tla (navodno "protivpožarne namene") zadaje se zadnji udarac prirodnoj vegetaciji – između ostalog divljem karanfilu (Dianthus serotinus) čije je ovo jedino nalazište u Srbiji! Nije moguće da u "Vojvodinašumi" ni ovo ne znaju!

AKTUELNI FAKTORI UGROŽAVANJA

 

subotičkih šuma proizlaze iz dvostrukog karaktera – zaštitnog i šumarskog. Sveli smo ih na organizaciju koja iskorištava šume i na staraoca, odgovornog za biološko stanje peščare. Faktore smo podelili u dve grupe (hijerarhijski po stepenu jačine uticaja):

1) loša politika gazdovanja

    a) čista seča bez ili sa malo sadnje
    b) nestanak autohtonih vrsta drveća i nemar u čuvanju prirodnosti sastojina
    c) nadoknada količine drvne biomase daleko zaostaje sa posečenim
    d) šumarska nebriga i nedostatak ljudskog i materijalnog ulaganja – šuma koja ostaje je lošijeg kvaliteta i sastava od posečene
    e) nekontrolisano širenje invazivnih vrsta (npr. svilenica i kiselo drvo)
    f) planska sadnja stranih vrsta u monokulturi (koprivić, evroamerička topola)
    g) uništavanje prizemne vegetacije koja tako nije u stanju da postepenom sukcesijom vezuje pesak

2) loša upravljačka politika

    a) nedovoljan, nedostajući, ili netransparentni rad na zaštiti
    b) nedostajuća javna građanska kontrola nad menadžmentom zaštićenog područja (loša saradnja sa civilnim sektorom i nedostatak informisanja)
    c) slobodna krađa drveta, nekonrolisani lov i krivolov
    d) tradicionalno subotičko deponisanje smeća po šumi (samo nekoliko kontejnera na rubu šume i nedostatak inspekcijske kontrole)
    e) uništavanje i eksploatacija zeljaste prirodne vegetacije i gljiva (branje zakonom zaštićenih biljaka od strane nesavesnih građana)
    f) neograničeno kretanje, nekontrolisano kampovanje po šumi, vika i paljenje vatre i time ometanje životinja u normalnom životu

Većina ovih se svodi na absentnu ili lošu aktivnost nadgledanja, t.j. lošu šumarsku i rendžersku službu, a koja se, mislimo, plaća od javnih prihoda. A zadnja (f) je povezana i sa potpunim nedostakom kako ekološke, tako šumske infrastrukture: mesta za paljenje vatre, kampova, klupa, mesta za odmor i rekreaciju, šumskih edukativnih staza, znakova upozorenja i itd.

Stanje subotičkih šuma 3. deo

Reference

[2] Milovan Gajić, Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare, 1986
[9] Velašević-Blesić, Opštekorisne funkcije šuma Subotičko-horgoške peščare, 1978.
[10] V. Velašević, Zaštita i unapređenje šuma Subotičko-horgoške peščare, Studija, 5-20. Subotica, 1978
[11] S. Vlatković, Program mera zaštite, unapređivanja i uređivanja  Regionalnog parka "Subotičkih šuma" za period od 1984. do 1990. godine, Subotica, 1983.
[12] N. Z., Javaslat a környezetvédelmi díjra, Magyar Szó, 1985. 11. ?, Újvidék (Predlog Subotičkih šuma za ekološku nagradu "Oslobođenja")
[13] Šajinović-Šturc, Zaštita delova prirode od posebnog botaničkog značaja na području opštine Subotica i okoline u funkciji zaštite i unapređenja čovekove životne sredine, Priroda Vojvodine 1978/4., Novi Sad 
[14] B. Butorac, Ekološke i biogeografske karakteristike Subotičko-Horgoške peščare, Elaborat za Zavod za zaštitu prirode Srbije, 2003.
[23] Zakon o šumama, Službeni glasnik RS 1991-1996.
[24] Nebi trebalo da se prećuti da je tolika pošumljenost peska u Mađarskoj antropogenog porekla – sa starih mapa znamo da tu pre 150 godina nije bilo toliko šuma. To je bio deo planske borbe da se vezuje pesak. Pravac dina na ogromnoj peščari iznad Subotice (vidi se dobro na satelitskom snimku) je severozapad-jugoistok, što ukazuje na pravce vetrova koji su ih oblikovali. Da nema šumskog kompleksa iznad, pesak bi sigurno prekrio plodnu zemlju lesnog platoa, a možda bi i sam opstanak ljudi bio doveden u pitanje na čitavom prostoru!

József Dózsai, 2010


Napomena: tekst i ilustracije su originalni rad autora i ne sme se štampati u komercijalnoj formi bez znanja autora. Slobodno za citiranje i upotrebu u civilnom sektoru.

Stanje subotičkih šuma 3. deo

Kosztolányi DezsőPoznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu sledeće "bolest i strah od smrti je ono, što je pored duha Bačke poneo iz Subotice". Za svoj rodni grad je napisao "TBC nigde nema tako dobro uređeno klijalište, kao tu ... u Veneciji Palićke obale..." (Nizijska prašina – Alföldi por, Élet, 1910. IX. 18.)

Nije fer i sramota je svih nas da najviše propadaju područja u okolini Subotice, koja ima najstariju tradiciju zaštite u Srbiji [25], a trebalo bi da je i kapija prema Evropi!

Zaštitni karakter i eolska erozija

Postoji jedna studija urađena za lokalnu samoupravu, koja najverovatnije leži u nekoj fioci administrature ili je potpuno pala u zaborav [9]. Već smo je citirali, a u njoj, između ostalog, stoji: "Korišćenje šume za proizvodnju drveta treba da bude takvo da ne smanjuje proizvodni potencijal šumskog ekosistema, da ne ugrožava ili ograničava pozitivan uticaj ovog ekosistema na životnu sredinu." "Šuma svojim zaštitnim funkcijama obavlja važan zadatak u zaštiti životne sredine i stoga predstavlja bitan elemant u toj akciji." "Ima slučajeva gde je zaštitno dejstvo neke šumske površine naročito izraženo... (gde) su ove funkcije mnogo važnije od proizvodnje drveta, jer se nedostatak drveta kao materijala za upotrebu može nadoknaditi uvozom iz drugih područja, dok dejstvo zaštitnih funkcija može obezbediti jedino postojanje biološki zdravih šuma u datom području." Ova studija govori i o trogodišnjem istraživanju (1971-1974) eolske erozije na području Subotičko-horgoške peščare od strane Šumarskog fakulteta u Beogradu [20]. Prema konkretnim podacima tog istraživanja pronos nanosa čestica zemljišta (ne samo peska nego i najfinijeg plodnog sloja) na mestu osmatračke stanice na Kelebiji iznosio je neverovatnih 8913.82 t/km2 za te tri godine (prosečan godišnji obim 2971.27 t/km2)!

U prevodu, delovanjem vetra toliko tona nevezanog peska se podiže i pomera dalje godišnje sa svakog kvadratnog kilometra! Ako dobro računamo to je 9904 puta više od prosečnog 0,3 t/km2 zemljišta koje erodira sa drugih nepeskovitih područja. Sve u svemu, pisci studije zaključuju da je to "zabrinjavajuća činjenica" i dodaju da je "ovakvo stanje u izvanredno tesnoj vezi sa stanjem šuma na Peščari" i da "je korelacija između smanjivanja šumskih površina ili šumskog fonda i pojave eolskog nanosa davno utvrđena i poznata."

Dalje autori kažu "Nažalost ne postoje egzaktni podaci (tada nisu još postojali!) koliko štete trpi zdravlje građana zbog ovakvog stanja. I bez takvih podataka možemo pouzdano konstatovati da su štete, uzevši ih u ukupnom obimu, veoma velike i daleko nadmašuju vrednost godišnjeg etata iz ovih šuma. Da nije tako sigurno je da naši preci, koji su pre nas bivstvovali na ovom području i bili na mnogo nižem stupnju materijalnog razvitka, ne bi ulagali velike napore da izvrše pošumljavanje Peščare. Ako i zanemarimo etičku stranu ovog pitanja (na primer, nemaran odnos prema ogromnom trudu i odricanjima prethodnih generacija da stvore povoljnije uslove životne sredine za svoje potomke) ostaje nam zadatak da bar ne pogoršavamo uslove životne sredine sadašnje i budućih generacija." Pisac tada, još 1978. godine, između ostalog zaključuje "Potrebno je uvesti obavezu da se vrši ekološka procena svih projekata kojima se zadire u šumski prostor ili menja status šume." 

I palićki park je šuma

I te kakva! I to sađena teškim mukama! Sa njegovim planiranjem počelo se 1840. godine a sadnja je trajala preko 60 godina [21], da bi park postigao sadašnju veličinu. Pre toga je severna obala Palića zapljuskivala "ogromnu, neprohodnu peščanu pustinju" [3, 4].

Plan "Palićke bašte" iz 1842.

Vezano za gore pomenutu ideju ekološke procene, u momentu pisanja ovog teksta Subotički mediji saopštavaju da uz punomoć Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva Ekologije i održivog razvoja (ili kako se već zvalo) započinje "projekat uređenja" velikog Parka na Paliću i da "će Palić sledećih godina biti jedno veliko gradilište". Ljudi koji su odobrili taj projekat (a bili još deca kada su gornji Subotičani to već predlagali) verujemo su uradili ekološku procenu. Videćemo koliko šume će nestati, hoće li park za koji postoji niz biodiverzitetskih studija [15, 16, 22] uopšte preživeti ove grandiozne planove. (Za one koji neznaju: gradiće se 4 nova hotela, akva park, golf tereni, niz vila itd.) Mi smo zabrinuti ne samo da će u okolini grada biti još manje zelenila, nego i da će Palić i jezero ostati bez ijednog kvadrata netaknute prirode u kojoj bi živelo divlje cveće, gušter, veverica ili barska ptica i da će sve prekriti beton i tzv. turistička infrastruktura. Još smo zabrinutiji kada čujemo da će JP "Palić-Ludoš" i dalje biti zadužen za "održavanje čistoće" ovog (trenutno još) ekosistema i takođe Parka prirode...

Zataškavanje javnosti?

Da pitanje erozije bude još interesantnije, još 1980. Šumsko gazdinstvo je na peščari postavilo Eolomernu stanicu, o kojoj se niti zna da li još postoji [20]. Tada je napisano "Prvi rezultati ukazuju da je vegetacioni pokrivač jedini ispravan i trajni vid zaštite zemljišta od erozije. Dobijeni rezultati nedvosmisleno ukazuju na to da vegetacioni pokrivač umanjuje eroziju vetrom i do 170 puta u odnosu na nezaštićeno zemljište, zatim količina vlage na zaštićenim površinama je i do 300% veća." [2] Kako to da se danas o ovome ne govori i novijih saopštenja nema? Zadnja vest, u vidu stidljive kolumne izašla je u Subotičkim Novinama 1994. godine. Da li neko namerno zadržava podatke, jer želi da ćutanjem o eroziji olakša krčenje Subotičke šume? Šume koja je (zajedno sa obeleženom zaštitnom zonom) pod najmanje 4 različita statusa i režima zaštite, jer je ujedno Regionalni park, Predeo izuzetnih odlika, IBA područje i potencijalni EU park prirode – ili su barem u EU dobili takvu informaciju od nekih naših organa. Izgleda da u Evropi i Srbiji jedino "Vojvodinašume" Sombor ne poseduje tu informaciju! Ili bi zbog njihove materijalne dobiti možda trebalo ukinuti sve te vidove zaštite? Možda neko čak i o tome upravo razmišlja...

Ali i već publikovani podaci su dovoljni da opovrgnu neozbiljne izjave nekih "stručnjaka" koji tvrde da se uprkos sadašnjem intenzitetu seče pesak "znatnije ne kreće" i da javnost nema za šta da se brine, jer je situacija "pod kontrolom"... A mi smo i dalje zabrinuti, ne samo zbog stanja šuma nego i zbog toga što vozaju nas građane. Naočigled grada nestaje jedno prirodno blago i još nas isti oni koji ga uništavaju drsko optužuju da loše vidimo situaciju...

Šta predlažemo

Pod jedan, da staraoc (JP "Palić-Ludoš") počne da radi svoj posao kako treba, ako mu je već upravljanje prirodnim dobrom povereno. Da korisnik koji eksploatiše dobro (Šumsko gazdinstvo "Vojvodinašume") počne sa izdvajanjem povratnih sredstava u ulaganja za infrastrukturu i konkretne mere zaštite prirodnog dobra kao i unapređenja šumskog fonda. Da sadi više, intenzivnije, kvalitetnije, i da kontroliše razvoj nove šume. Da sadi autohtone vrste. Da suzbija invazivne vrste. Da čuva ostalu (prizemnu) prirodnu vegetaciju koja čini deo šumskog kompleksa i da o povećanju površina pod šumom i ostalim rezultatima obaveštava javnost, pre svega grada Subotice.

Pod dva, da se učini sve radi obnove i revitalizacije još uvek postojećih prirodnih sastojina. Za manje i veće grupe starih hrastova koji su sačuvani kao semenski genofond, a za koje stručni krugovi nemaju koncenzus da li su ostaci pra-vegetacije ili naknadno sađene sastojine Gajić kaže da samo "nismo uvek" sigurni u to [2]. Mi mislimo da su prirodne, jer je ispod njih prisutna prateća karakteristična zeljasta vegetacija sa divljom kupinom (Rubus caesius), zečjom stopom (Geum urbanum), krasuljicom (Anthriscus silvestris), kantarionom (Hypericum perforatum), bobovnikom (Sedum maximum) ili od lukovica presličicom (Muscari botryoides), a u polenskom fosilnom sloju identifikovano je još bezbroj vrsta [2, 4]. Od žbunja može se naći pratioc hrasta kalina (Ligustrum vulgare) i svibovina (Cornus sanguinea) a od drugih vrsta hrast ide u pratnji i sa brestom (Ulmus minor) i jasenom (Fraxinus). Uostalom ti hrastovi se iz semena polako i samostalno obnavljaju. Lužnjakova šuma puštena samu na sebe bi se uz dato vreme obnovila, da nije u nemilosrdno posečena (kao skoro kompletna "Hrastovača"). Uostalom, isti autor [2] traži da se od autohtonih sastojina hrasta kao semenski genofond mora najstrože čuvati minimalno 60 hektara! Na 10 prstiju se može prebrojati koliko je starih hrastova "Vojvodinašume" sačuvalo!

I pod tri, da se aktivno radi na spašavanju i obnavljanju celovitog mozaika autohtone flore koja je uz šumu i u šumi da bi se opravdao epitet Park prirode "Subotička šuma" i Predeo izuzetnih odlika. Ako upravljač ne zna kako, pre nego što da otkaz i posao prepusti nekom iskusnijem, neka konsultuje stručne NVO-e i druge institucije ili zatraži pomoć iz zemalja gde je zaštitarska tradicija jaka i znaju kako da funkcionišu po principu održivosti.

Zaključak

Da ponovimo, šume (koje je posadio grad) su do 1896. godine bile u isključivom vlasništvu Subotice, a kasnije iako državna uprava preuzima gazdovanje njima, ona je i dalje pod kontrolom grada, što dokazuje sam naziv prvog plana gazdovanja iz 1901. godine: "Plan gazdovanja šumama slobodnog kraljevskog grada Subotice". Nakon tog perioda šuma prelazi iz ruke u ruku raznih "gazdinstava" i "upravljača" nakon kojih ostaje u sve lošijem stanju.

Ne znamo šta se kasnije (nakon dekreta Marije Terezije 1743. [1]) desilo sa gradom i kako je on postao "najveće selo Evrope", ali je barem taj skandal završen. Građanin – sada i zvanično – grada Suboticetreba da dobije uvida u gazdovanje šumama koju su sadili njegovi i njeni preci. Trenutno to nije moguće, a kamoli da kaže svoju reč što se tiče čiste seče i uništavanja koje je skandalozno i o kojem su bezbroj puta pisali u lokalnoj štampi.

Šume su najviše trpele u periodu gazdovanja od strane "Srbijašume", nakon 1991. godine i trend sistematskog uništavanja nastavlja se i danas. Tako da je ukupna površina pod šumom koja se vidi na našoj mapi aktuelno u stalnom opadanju.

Ono što nam najviše smeta da se naslednik "Srbijašume" sa epitetom pokrajine ispoljava pred javnošću (sa ovlašćenjem države) kao "zaštitarska" organizacija. S jedne strane, povereno joj je upravljanje našim najvećim Parkovima Prirode (Deliblatska Peščara, Gornje Podunavlje, Obedska Bara...), dok smo sa druge, svedoci stradanja našeg Parka, iako regionalnog, ali ujedno i Republičkog, pod 1. i 2. stepenom zaštite. Jedno je ono što se prezentuje javnosti, a drugo je aktuelno stanje.

Izlaganje ćemo ironično završiti sa rečenicom pozajmljenom sa sajta te "Vojvodinašume": "Ukoliko se na vreme ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja." No comment.

Reference

[1] Koreni tom 1, Istorijski arhiv Subotica, 1991
[2] Milovan Gajić, Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare, 1986
[3] Iványi István, Szabadka szabad királyi város története II, 1892 ("Istorija slobodnog kraljevskog grada Subotice")
[4] Sturc Béla, Az élővilág multja és jelene Szabadka határában, 1985 ("Prošlost i sadašnjost živog sveta u okolini Subotice")
[9] Velašević-Blesić, Opštekorisne funkcije šuma Subotičko-horgoške peščare, 1978.
[15] Hulo Ištvan, Prirodne vrednosti Palićkog parka sa ornitološkog aspekta, Ludaški zapisi 2-3, Subotica, 2000
[16) A. Zombori, Promene u sastavu prizemnog sloja (flore) park-šume na Paliću, Ludaški zapisi 2-3, Subotica, 2000
[20] Ta istraživanja su navodno nastavljena do današnjeg dana, ali podatke nismo pronašli.
[21] Đula Seleši, Jezero Palić odumiranje i sanacija, Subotica, 1973.
[22] Raffai-Szabados, Palics Természeti Park, kézirat, MTA ÖBKI, Vácrátót, 2008
[25] Ludaško jezero je na predlog građana Subotice 1955. godine proglašeno (u isto vreme sa Obedskom barom) prvim rezervatom u Srbiji.

József Dózsai, 2010.


Napomena: tekst i ilustracije su originalni rad autora i ne sme se štampati u komercijalnoj formi bez znanja autora. Slobodno za citiranje i upotrebu u civilnom sektoru.

Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27

U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za implemantaciju. Pozicije Srbije u ovom delu pregovaranja definisane su Nаcionаlnom strаtegijom аproksimаcije u oblаsti životne sredine (2011) i  i dopunjene novim Nаcionаlnim progrаmom zа usvаjаnje prаvnih tekovinа EU (NPAA) zа period 2014-2018 koji j je usvojen u julu 2014. godine. Proces pregovora za poglavlje 27. započeto je eksplaratornim skriningom predstavnika nadležnih ministarstava i predstavnika Evropske komisije (15. do 19. septembar) a nastavljeno na tzv. bilateralnom skriningu (17. do 21. novembra 2014.) gde su naši predstavnici izložili pozicije Srbije u ovoj oblasti i predstavili procenu transponovanosti nacionalne legislative sa pravnim tekovinama EU.

Pregled stepena usaglašenosti nacionalne legislative sa pravnim tekovinama EU po oblastima

Horizontalno zak.

Hotizontalno zakonodavstvo

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

EIA Direktiva 2011/92/EC

95%

2018

SEA Direktiva 2001/42/EC

94%

2016-2018

Direktiva o dostupnosti informacija o životnoj sredini 2003/4/ЕС

89%

2016

Direktiva o učešću javnosti 2003/35/ЕС

100%

Transponovana 2004

2016-2018

PLAC projekat analiza 2014

Direktivao odgovornosti za štetu 2004/35/ЕС

41%

2017

Direktivao krivičnoj odgovornosti 2008/99/ЕС

69%

2015

INSPIRE Direktiva 2007/2/EC

36%

2015

Vazduh

Zaštita vazduha

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

VOC Direktiva 94/63/EC izmenjena Uredbom 1882/20013 i (EC) 1137/2008

Direktiva 2009/126 VOC II

100%

2012

NEC Direktiva 2001/81/EC izmenjena Direktivom 2006/105/EC

77%

2018

Direktive o kvalitetu vazduha

2004/107/ЕС

2008/50/EC

100%

99%

Pojedine odredbe primenjuju se danom pristupanja EU

Direktiva 1999/32/ЕСo sadržaju sumpora u pojedinim tečnim gorivima

5%

2016-2018

Otpad

Upravljanje otpadom

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

Okvirna direktiva o otpadu2008/98/EC

78%

2016-2018

Direktiva saveta 99/31/ЕCо deponijama otpada

98%

2016-2018

Direktiva o baterijama i akumulatorima 2006/66/ЕС

73%

2018

PCB и PCT Direktiva 96/59/ЕС

74%

2016-2018

RОHs Direktiva 2011/65/ЕС

6%

2018

WEEE Direktiva2012/19/ЕС

24%

2018

Direktiva o otpadnim vozilima 2000/53/EC

98%

2018

Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu 94/62/EC

100%

2010

Uredba o pošiljkama otpada 2013/2006/EC

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba o POPs materijama850/2004

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Direktiva o otpadnom mulju 86/278/ЕЕС

15%

2018

Direktiva o rudarskom otpadu 2006/21/EC

5%

2018

Hemikalije

Upravljanje hemikalijama

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

Direktiva o klasifikovanju, pakovanju i obeležavanju 67/548/EEC zamenjena Uredbom 1272/2008

94%

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Dirktiva o klasifikovanju, pakovanju i obeležavanju opasnih preparata 1999/45 zamenjena Uredbom 1272/2008

98%

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Direktiva o stavljanju biocidnih proizoda na tržište 98/8/EC zamenjena Uredbom 528/2012

86%

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Direktiva 2010/663 o zaštiti životinja koje se kroriste u naučne svrhe

Direktiva o azbestu 1987/217/EEC

58%

 

82%

2015-2018

2018,

PLAC projekat analiza 2014

REACH Uredba 1907/2006/EC

 

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba o izvozu i uvozu hemikalija 689/2008/EC

Uredba o živi 1102/2008/EC

 

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

PIC Uredba 649/2012/ЕС

 

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba o detergentima 648/2004/EC

 

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

POPs Uredba 850/2004/ЕС

 

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Voda

Zaštita voda

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

Okvirna direktiva o vodama2000/60/EC

76%

2018

PLAC projekat nova analiza 2014

Direktiva o komunalnim otpadnim vodama 91/271/EEC

39%

2015-2018

Direktiva o proceni i upravljanju rizikom od poplava 2007/60/ЕС

71%

2015-2018

Nitratna Direktiva 91/ 676/EC

14%

2015-2018

Direktiva o kvalitetu vode za piće 98/83/ЕС

59 %

2015

Direktiva o kvalitetu vode za kupanje 2006/7/ЕС

19%

2015

PLAC projekat nova analiza 2014

Direktiva o zaštiti podzemnih voda od zagadjivanja 2006/118/EC

30%

2018

PLAC projekat nova analiza 2014

Direktiva o standardima kvaliteta u oblasti vodne politike 2008/105/EC

10%

2018

PLAC projekat nova analiza 2014

Direktiva o tehničkim specifikacijama za hemijske analize i monitoring statusa voda2009/90/EC

28%

2018

Industrija

Industrijsko zagađenje

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

VOC Direktiva 2004/42/EC

100%

2011

Pojedine odredbe danom pristupanja EU

Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EC

62%

2016-2018

Seveso III Direktiva 2012/8/ЕС

11%

2018

Uredba EMAS 1221/2009/ЕС

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba o eko-označavanju 66/2010/EС

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba o živi 1102/2008/EC

 

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Priroda

Zaštita prirode

Propis EU

% usaglašenosti

Datum pune transpozicije

Direktiva o staništima 92/43/EC

97,5%

Pojedine odredbe danom pristupanja EU

Direktiva o zoo vrtovima 1999/22/EC

90%

2016

Direktiva o pticama 2009/147/ЕС

100%

2011

Uredba 511/2014/EC

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba EUTR 995/2010/ЕС

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba FLEGT 2173/2005/EС

-

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

Uredba o trgovini divljim vrstama 338/97/EC

 

Uredba ABS 511/2014/EC

 

Uredba o zamkama 3254/92/EC

-

 

 

 

Uredba se neposredno primenjuje danom pristupanja EU

 

 

Buka

Zaštita od buke

Propis EU

%
usaglašenosti

Datum pune transpozicije

Direktiva o buci 2002/49/EC

74%

2016- 2018

Mišljenja Evropske komisije oko stavova Srbije nisu još poznata javnosti. Prema planu ona će biti dostupna tokom jeseni 2015. godine.

Pripremljeno na osnovu izlaganja:

mr Gordana Petković, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, saopšteno na Drugom pripremnom sastanku Foruma za zaštitu životne sredine i klime u Srbiji (Beograd, 14. april 2015)

Status Emerald mreže za Srbiju

„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od Kanarskih ostrva do Kavkaza, i od Turske do Laponije. Pokrenuta je 1998. godine od strane Saveta Evrope, kao deo rada u okviru Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, odnosno Bernske konvencije. Sastavljena je od Područja od posebnog interesa za očuvanje (Areas of Special Conservation Interest - ASCIs) na teritoriji svih potpisnica Konvencije. Emerald mreža funkcioniše uporedo sa programom Natura 2000 u Evropskoj Uniji. Pilot projektom „Uspostavljanje Emerald mreže u zemljama jugoistočne Evrope“, realizovanog 2005. i 2006. godine od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije pod koordinacijom Biološkog fakulteta u Beogradu, izvršena je identifikacija vrsta i staništa i predložena lista Emerald vrsta koje su značajne za Srbiju, kao i izbor i opis potencijalnih Emerald područja u Srbiji. Detaljno je obrađeno šest područja (9.83%), od ukupno predloženog 61 potencijalnog „Emerald“ područja. Detaljnije o projektu može da se pročita na stranicama Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Detaljnji uvid u mape područja predviđenih za zaštitu po vrstama i staništima možete dobiti na tematskim stranicama udruženja Protego (www.protego.rs/emerald) mapa Emerald mreže za Srbiju se može videti na ovoj stranici.

Prema predviđenoj metodologiji predlog mreže se razmatra na posebnim stručnim sastancima (biogeografski seminari) na kojima, uz koordinaciju Evropskog centra za biološku raznovrsnost iz Pariza, predstavnici državnih, akademskih i nevladinih organizacija analiziraju podatke, vrsta po vrsta, stanište po stanište. U proteklom periodu održana su dva takva seminara, Jedan, održan na proleće 2011. u Parizu bio je informativnog karaktera gde su se aktieri upoznali sa metodologijom i parametrima za ocenjivanje mreže. Drugi seminar, održan od 2. do 4. novembra 2011. godine u Baru, razmatrao je sve prispele nacionalne predloge Emerald mreže zemalja centralne i istočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Srbija). Iz Srbije su seminaru prisustvovali: kao predstavnici državnih institucija Nenad Sekulić i Goran Sekulić, od strane akademskih institucija dr Jasna Šinžar-Sekulić a kao predstavnik organizacija civilnog društva bio je dr Gabor Mesaroš. Njegovo prisustvo omogućili su Mladi istraživači Srbije i Mreža za biološku raznovrsnost srednje i istočne Evrope (Cee web).  Preuzmite izveštaj sa seminara koji je pripremio dr Gabor Mesaroš.

O svim zaključcima se vodio detaljan zapisnik koji je nakon usaglašavanja sa učesnicima zvaničnu osvojen i dostavljen svin relevantnim nacionalnim, akademskim i nevladinim organizacijama. Zaključke biogeografskog seminara,sa ocenama predloženih područja za svaku vrstu i svaki tip staništa unutar odgovarajućeg biogeografskog regiona u svakoj državi, možete preuzeti sa sledeće liste:

Zbog obimnosti posla i nedostatka vremena, na seminaru se nije uspelo diskutovati o određenom broju staništa i vrsta. Ona su kao takva ostala neocenjena i kolege iz Evropskog centra su zamolile za dodatne komentare koi bi se uključili u završne zaključke i upotpunile referentnu listu vrsta i staništa. Spisak vrsta i tipova staništa koji nisu obrađeni na seminaru može se preuzeti u sledećem dokumentu.

Reference list - not discussed features

Uz dodatne konsultacije od strane organizacija civilnog sruštva i Srbije, prosleđene su dopune i komentari koji su time postali sastavni deo finalnih zaključaka. Komantare možete preuteti u sledećem dokumentu.

Reference list not - discussed features - Serbia-NGO

 

dr Gabor Mesaroš

april, 2012.

 

Treba li seći trsku na Ludaškom jezeru?

TršćakMočvarna staništa su često pod dominacijom jedne biljne vrste, obične trske (Phragmites australis syn. communis), koja je jedna od kolonizatora plitke vode. Stajaće vode (jezera) tokom svoje istorije prolaze kroz niz etapa, od otvorenih voda sa vodenom i močvarnom vegetacijom, preko plitkih voda sa vegetacijom vlažnih livada i pašnjaka, do potpunog zarastanja i naseljavanja drvenaste vegetacije. Trska, kao jedna od prvih i najprilagodljivijih vrsta, ubrzava proces zarastanja vodenih staništa. Ovaj proces sukcesije je prirodan, a čovekovim intervencijama može se samo ubrzavati i/ili usporavati.

U pogledu sukcesije vegetacije ni Ludaško jezero nije izuzetak. Stalno košenje trske je u istorijskom periodu onemogućio da se na Ludaškom jezeru razvije grmolika i šumska vegetacija, i barske zajednice sa otvorenim vodama su se manje-više održale. Vodene zajednice sa mozaično raspoređenim tršćacima predstavljaju stanište za veliki broj biljaka i životinja i kod nas su prioritet sa aspekta zaštite prirode. Takođe, ukazano je i na presudan uticaj tršćaka u filtriranju površinskih voda i na regulaciju vodnog režima određenog područja. Značaj Ludoškog jezera je evidentan, međutim, u ovom trenutku smo svedoci jakog ubrzavanja prirodnog procesa zarastanja jezera i njegovih obala usled snažnog priliva velikih količina organske materije iz Palićkog jezera i okolnog poljoprivrednog zemljišta.

Košenje trske na ledu Čini se da se prilikom odlučivanja o budućnosti Ludaškog jezera moraju usaglasiti dva kontraverzna zahteva. Sa jedne strane, treba sačuvati tršćake kao staništa i životni prostor velikog broja jako specifičnih vrsta i obezbediti obavljanje njene filtrirajuće uloge, a istovremeno zaustaviti sukcesiju zarastanja plitkih voda i pojavu drvenastih biljaka. Iskustva drugih nam ukazuju da se ovi zahtevi mogu uskladiti samo kontrolisanom eksploatacijom i uklanjanjem biomase koja se stvara u jezeru i oko njega.

Paljenje trske je štetno! Aktivnosti na uklanjanju viška biomase ne smeju da se zasnivaju samo na ekonomskim parametrima. Kvalitet trske varira od mesta do mesta i ponegde ne zadovoljava kvalitet koji je neophodan za građevinske potrebe. I nekvalitetna trska se mora ukloniti sa jezera i eventualno upotrebiti za neke druge namene (grejanje, ...). Trska i livadska vegetacija nikako ne bi smela da se pali jer cilj seče je da se iz vode izdvoji što veća količina neorganskih i organskih materija. Spaljivanjem vegetacije neogranske materije ostaju u vodi i ne dolazi do njenog pročišćavanja a nekontrolisano se uništavaju staništa za gnežđenje ptica.

Tradicionalno košenje trske Prilikom eksploatacije trske mora se voditi računa i o tome da seča predstavlja jednu destruktivnu operaciju koja svakako ima negativan uticaj na životne zajednice biljaka i životinja koje su vezane za trsku. Određeni broj vrsta ptica se gnezdi samo na staroj, uginuloj ali uspravnoj trsci, dok se brojnost velikog broja zglavkara, koji su osnovna hrana pticama, naglo smanjuje nakon košenja. Iz tog razloga se košenje mora organizovati po jedinstvenom programu dvo- i/ili trogodišnje rotacije košanica, sa istovremenim obezbeđivanjem prostora koje se uopšte ili vrlo retko uznemirava.

Takođe, koliko nekontrolisana i prekomerna eksploatacija može narušiti krhku ravnotežu i negativno uticati na živi svet, takođe  i nečinjenje može imati negativne posledice na Ludaško jezero. Ukoliko se ne uradi nešto na organizovanom uklanjanju što većih količina biomase iz Ludaškog jezera i njegove okoline, njegova sudbina je zapečaćena. Dalje zarastanje sa trskom će se nastaviti, talozi od mrtve organske materije će se povećavati do potpunog nestanka otvorenih voda i naseljavanja higrofilne, a kasnije i suvozemne vegetacije. Ovo može da ima nasegladive posledice na vodni režim celog područja.

Kosilica za trsku Zadatak izrade jedinstvenog programa upravljanja biomasom Ludaškog jezera pripada JP "Palić-Ludaš" koji je, Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode "Ludaško jezero", dobilo na upravljanje ovo područje. Naravno, program mora da se izradi uz sagledavanje potreba i mogućnosti lokalnog stanovništva, asistenciju stručnjaka, a realizuje kroz nadzor nadležnih institucija zaduženih za zaštitu prirode.
Gabor Mesaroš, 2008.

Još članaka...

  1. Vetrovi obaraju pšenicu
IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...