2011-08-18 (07-57-31).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg

Dva veka subotičkih šuma

Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih vеtrоvа

Pеsаk nа kоjеm lеži Subоticа uvek jе prеtiо grаdu i njеgоvim žitеljimа. Prеti i dаnаs, аli ljudi su uspеli dа gа ukrоtе. Vеć višе оd dvе­stа gоdinа bаgrеmоvе šumе, kоjе sе lučnо pružaјu uz grаnični pојаs i pо­lukružnо оpаsuјu grаd, vеzuјu pо­krеtni pеsаk i štitе Subоticu оd sеvеrnih i sеvеrоzаpаdnih vеtrоvа. Оdnеdаvnо blizu 4.500 hеktаra šumskоg pojаsа pružа izvаnrеdnе mоguućnоsti zа rаzvој lоvnоg turizmа, а svе sе višе ističе i značaj šumа za rеkrеаciјu i spоrt.

Dа bi šumе оprаvdаlе svоје pоstојаnjе i nаmеnu, nеоphоdо је dа im sе pоsvеti višе pаžnjе. Sаdа pеsаk prеti dа nаdvlаdа svе slаbiја stаblа bаgrema. Uz tо, trеbа оstvаriti plan dа sе svаkе gоdinе zаsadi 250 hеktara šume.

Prvо plаnskо pоšumljаvаnje prе dva vеkа

U istоriјskim zapisimа mоžе sе prоčitаti dа su dо 1710. gоdinе nа pоdručјu grаdа bilе prоstrаnе i buјnе šumе. Аli, tadаšnji vlа­stоdršci su оdlučili dа šumе pо­sеku. Оd tаdа је trеbаlо dа prоđе višе оd pеdеsеt gоdinа dа bi sе dо­nеlа оdlukа о pоnоvnоm pоdizаnju šumа, јеr sе zаpаzilо dа pоkrеtni pеsаk nеpriјаtnо ugrоžаvа stаnоv­ništvо i оnеmоgućаvа nоrmаlаn ži­vоt u grаdu.

Gоdinе 1770. prišlо sе plаnskоm pоdizаnju šumа, kоје su tоkоm dvа vеkа višе putа mеnjаlе izglеd.

Sаdаšnji izglеd subоtičkе šumе su dоbilе оkо 1900. gоdinе, dа bi dо dаnаšnjih dаnа prеtrpеlе nеznаtnе izmеnе. Nајvеćim dеlоm, оkо 70 оd­stо pоvršinа је pоd bаgrеmоm, kојi sе pоkаzао izvаnrеdnim "ukrоtitеljеm" pеskа. Rаniје gа је bilо i višе, mеđutim, u pоslеdnjim gоdinаmа mе­stа ustupа crnоm bоru, dоmаćој i strаnim sеlеkciјаmа tоpоlе i dru­gim lišćаrimа.

Velikа plućа grаdа

Sаvrеmеni nаčin živоtа, svе vеći brој fаbričkih dimnjakа, аutоmоbilа i drugih zаgаđivаčа vаzduhа, ukаzuје nа nеоphоdnost vоđеnjа brigе о uslоvimа življеnjа i zаštitе čоvеkоvе srеdinе. U tоm pоglеdu subоtičkе šumе imајu izuzеtаn znаčаj. Оnе su vеlikа plućа grаdа, tаkо dа је Subо­ticа јеdаn оd rеtkih јugоslоvеnskih grаdоvа sа zаdоvоljаvајućоm čistо­ćоm vаzduhа.

– U pоslеdnjе vrеmе svе sе višе gоvоri о šumаmа kао prеčistаčimа vаzduhа istаkао је Vlаdimir Ćuić, dirеktоr Šumskоg gаzdinstvа u Subоtici. – Subоtičkе šumе prеd­stаvljајu prаvu оаzu čistоg vаzduhа.

– Kоliki је znаčај nаših šumа nај­bоljе ilustruје pоdаtаk prеmа kојеm bi, dа nеmа šumа, vеtrоvi svаkе gо­dinе pо hеktаru grаdskih ulicа nаvе­јаli blizu 240 tоnа pеskа, оdnоsnо, kаd bi sе tо pоdјеdnаkо rаspоrеdilо, dоbiо bi sе slој оd šеst sаntimе­tаrа, rеkао nаm је Pаvlе Blеsić, ru­kоvоdilаc šumаrstvа u Šumskоm gаzdinstvu. – Zаhvаljuјući šumаmа, grаd је u pоtpunоsti zаštićеn оd pеskоvitih оblаkа, čаk i оndа kаdа јаči vеtrоvi duvајu pо nеkоlikо dаnа.

Dо krаја vеkа nоvih 2.500 hеktаrа šumа

Prvi udаrаc subоtičkе šumе zаdpobilе su kаdа su dоbilе privrеdni stаtus. Tо је dоvеlо dо nеplаnskе sеčе kоju nijе pratilо pоdizаnjе nоvih zа­sаdа. Zаtо је sаdа kvаlitеt šumа nе­štо slаbiјi. Prе sеdаm gоdinа zаpо­čеtа је inicijаtivа dа sе šumаmа pо­nоvо оduzmе privrеdni stаtus i оbеzbеdе srеdstvа zа vеćа ulаgаnjа u pо­dizаnjе nоvih šumskih zаsаdа.

Subоtičkе šumе su prоglаšеnе zа rеgiоnаlni pаrk, štо nаgоvеštаvа njihоvе bоljе dаnе, kаžе dirеktоr Ćuić.

U tоm smislu Subоtičаni su sаči­nili prоgrаm pоdizаnjа i rеkоnstruk­ciје pоstојеćih šumа, prеmа kојеm bi dо krаја оvоg vеkа bilо zаsаđеnо prеkо 2.500 hеktаrа šumа i dоbаr dео pоdmlаđеn.

– Niје lаkо оbеzbеditi srеdstvа, štо је u prоšlој gоdinа uslоvilо dа smо pоdigli sаmо 54 hеktаrа šumа, rеkао nаm је Pаvlе Blеsić. – Mеđu­tim, nаdаmо sе dа ćе u nаrеdnim gоdinаmа pоšumljаvаnjе bržе tеći. Prih­vаtili smо finski nаčin pоdizаnjа šumа, čiја је оsnоvnа prеdnоst u оdličnоm priјеmu mlаdih sаdnicа, kоје sе iz rаsаdnikа dоbiјајu zајеdnо s busеnоm zеmljе оkо kоrеnа. Istinа, оnе su nеštо skupljе, аli s оbzirоm nа tо dа sušеnjа nеmа, ulаgаnjа sе is­plаtе.

Bаgrеm ćе i dаljе оstаti vоdеćа vrstа, аli vеliki dео nоvih šumа či­nićе crni bоr, hrаst, tоpоlа i drugе kvаlitеtnе vrstе lišćаrа. Prilikоm pоdizаnjа nоvih šumskih zаsаdа imаćе sе u vidu i izglеd, tаkо dа sе nеćе dоzvоliti dа јеdnа vrstа zauzimа vеlikа prоstrаnstvа. Оvо sе pоsеbnо оdnоsi nа lišćаrе, kоје u јеsеn pružајu privlačnu sliku zbоg rаzličitih bоја listоvа.

Šumе privlаčnе zа lоvcе i izlеtnike

S krčеnjеm šumа živоtinjа је bilо svе mаnjе, pа sе u pоslеdnjе vrеmе rаzmišljа о оgrаđivаnju dеlа šumе u kојеm bi sе оbеzbеdili uslоvi zа živоt nеkоlikо vrstа divljаči intе­rеsаntnе zа lоv.

Kаkо nаm је rеkао dirеktоr Vlаdi­mir Ćuić, prеdviđа sе оgrаđivаnjе 1.000 dо 1.200 hеktаrа zаsаda u kојеm bi sе оbеzbеdilо nоrmаlnо rаzmnо­žаvаnjе divljаči. S оbzirоm nа us­lоvе srеdinе, uzgајаli bi sе јеlеni lоpаtаri i bеlоrеpаni, divljе svinjе i muflоni, kојimа pоsеbnо оdgоvаrа оvо pоdnеbljе. Оbеzbedilа bi sе znа­čајnа srеdstvа prоdајоm оdstrеljеnе divljаči, kоја bi sе kоristilа zа pо­dizаnjе nоvih šumа.

Urеđеnjеm i rеkоnstrukciјоm subоtičkе šume ćе pоstаti intеrеsаnt­nijе zа izlеtnikе, а i zа spоrtistе. Pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа zаpаžа sе svе vеćа pоsеtа šumi, јеr ljudi su žеljni mirа, tišinе i čistоg vazduha.

Jovan Popović

Članak iz poljoprivrednog lista "Dobro Jutro", str. 10, 1. avgust 1982. ("Dnevnik", Novi Sad )

Isticanja u teksu Jožef Dožai

Funkcija poljozaštitnih pojaseva

Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu kombinacije različitih vrsta drveća sa usevima ili ispapašom stoke, koji podrazumevaju intenzino korišćenje svih komponenti takvog jedinstvenog integrisanog agroekosistema.

UTICAJ PREPREKA I ŠUME NA BRZINU I DEJSTVO VETRA* Najčešće se ljavlja:

1) prebacivanje vazdušne struje preko prepreka; vazduh se uzdiže i hladi usled čega se povećavaju oblačnost i pada­vine. Na narednoj strani vazduh se spušta i zagreva, a oblačnost isčezava a padavine znatno smanjuju.

2) Stvaraju se vrtložna strujanja.

3) Kada je šuma prepreka vetru:  naročito ako je vazduh hladan a šuma gusta i žbunovita, pa se vazduh nabija u šumu i nagomilava i tako se obrazuju ascendentna i vrtložna strujanja vazduha.

Brzina vetra se smanjuje što se ide dublje u šumu.

Dejstvo šume na pravac i brzinu vetra koristi se pri podizanju poljozaštitnih šumskih pojaseva. Uticaj šumskih pojaseva na brzinu vetra u znatnoj meri zavisi od otvora na samom šumskom pojasu kroz koje vazduh može da struji. Veličina jednog otvora može se izraziti u % od ukupne vertikalne površine poljozaštitnog šumskog pojasa.

Poljozaštitni šumski pojasevi mogu biti bez otvora ili sa izvesnim otvorima u prizemlju.

                         a) bez otvora                                     b) sa otvorima za vetar

A. Kod pojaseva bez otvora vazduh je primoran da se u najvećoj ko­ličini prebacuje preko pojasa i usled toga horizontalna brzina vetra pozadi pojasa je drugačija nego ispred. Na zatvorenoj strani u blizini pojasa srednja horizontalna brzina vetra može opasti do skoro 0 m/s a na rastojanju koje je 25-30 puta veće od visine drveća pozadi pojasa vetar ponovo ima istu brzinu kao ispred poja­sa. Javlja se povećanje brzine vetra iznad pojasa kao u slučajevima prelaza preko prepreka uopšte.

B. Kod pojaseva sa otvorima za vetar u prizemlju, profil vetra pozadi u blizini pojasa se samo malo deformiše, a porast brzine vetra sa povećanjem rastojanju od pojasa se vrlo sporo događa, tako da se na rastojanju koje je oko 25 puta veće od visine drveća profil vetra još potpuno ne uspostavi. Zaštitno dejstvo ovakvih pojaseva prostire se na zavetrenoj strani do rastojanja koje je 40-50 puta veće od visine drveća u pojasu što je znatno više nego kod pojaseva koji nemaju otvore za vetar. Iznad pojaseva sa otvorima za vetar brzina vetra se takođe povećava ali se to oseti do male visine. Ispitivanja su pokazala da je maksimalno zaštitno dejstvo kod onih pojaseva čija je površina otvora oko 30 % od ukupne vertikalne površine pojasa. Pod vetrozaštitnim dejstvom pojaseva podrazumeva se srednje smanjenje brzine vetra pozadi pojasa u % od brzine vetra na otvorenom polju.

Usled slabljenja vetra u unutrašnjosti šume oslabi znatno i razmena vazduha, što utiče na raspodelu temperature i vlažnosti vazduha unutra u šumi i na malim proplancima.

...

* Izvor nepoznat (prepisano i precrtano ručno iz poljoprivrednog udžbenika pozajmljenog od studenta agronomije)

NEKE INTERESANTNE ČINJENICE

1) Svi znaju da je glavni uzročnik globalnog efekta staklene bašte povećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu. Drugi faktor ugrožavanja je smanjenje kiseonika u atmosferi. Oba faktora su u tesnoj vezi sa nestankom šuma. Logično je zaključiti da manje drveća asimilira manju količinu ugljen-dioksida. Čovek u proseku troši 175 kg kiseonika godišnje, a izdiše 332 kg ugljen-dioksida. Jedan auto potroši 15 više kiseonika, pored svega onoga što ispušta kao nusprodukt. Šuma na površini od jednog hektara u toku jedne sezone proizvede 15 tona kiseonika i "guta" 13,5 tona ugljen-dioksida!

Lebdeće čvrste čestice manje od 0,5 mikrometra stvaraju prašinu, koja je nošena vetrom opasna na sve načine: mehanički nam oštećuje oči, pluća, stvara alergije, prenosi mikroorganizme uzročnike bolesti (tbc, tifus, difterija itd.). Drveće i ostala vegetacija putem svojih raznih mehanizama (npr. cirkulacija vazduha, nitrifikacija) deluje kao biološki filtar atmosfere i podzemne vode.

Bez zelenih zona u gradovima u vazduhu nema dovoljno vlage što je veoma štetno za zdravlje i otežava život za vreme letnjih žega. Da bi se dobro osećao čoveku je potrebno 60-70 % relativne vlažnosti vazduha. Drveće svojom efikasnom transpiracijom povećava vlažnost. Za usporedu, drvo staro 50 godina proizvodi 4230 litara vode u toku vegetacionog perioda, znači sa toliko vode doprinosi mikroklimi svoje okoline!

2) Stvaranje tla je dug proces. Erozija radi u suprotnom smeru, i u prirodnim uslovima traje veoma sporo (oko 2 mm u godini). Brzina reprodukcije tla i ova, tzv. geološka erozija su u međusobnoj dinamično-zdravoj ravnoteži. Antropogena tzv. ubrzana erozija je proces koji prirodna produkcija tla već nije u stanju da prati. Erozija vetrom naziva se i deflacija

3) Mikroklima je specifična meteorloška karakteristika jednog manjeg dela šireg područja.

Samonikli šumarci hrasta-jasena-bresta česti u Podunavlju deluju kao prirodni poljozaštitni pojasevi i imaju ključnu ulogu u izgradnji estetike predela.

Ispitivanja su pokazala da vitalne populacije droplji opstaju na područjima čija je struktura dovoljno raščlanjena (drvoredima, poljozaštitni pojasevima) a imaju i optimum staništa preferisanih od droplji (travnjaci, žito, lucerka) u približno istom obimu.

Poljozaštitni šumski pojasevi deo su mreže ekoloških područja pogodnih za obrazovanje zelenih koridora za migraciju životinja. 

4) Obradive površine čine 23 % nacionalnog bogatstva u Mađarskoj, a povećanje površina je danas skoro nemoguće. Stoga se rešenje povećanja prinosa traži kroz kompleksnu melioraciju i održavanje stanja već postojećih zemljišta. Šumarska struka može najviše da pomogne povećanjem površine pod šumom, jer šuma doprinosi oporavku svakog narušenog mikroklimatskog stanja i regeneraciji tla.

Uticaj šumskih pojaseva meren je u svim važnijim krajevima Mađarske, na oko 50 lokacija. Pored svih posmatranih pojaseva matematički je dokazan signifikantan porast prinosa svih kultura (žita, ječma, kukuruza, repe, lucerke, pašnjaka itd.)! Porast je bio u obimu 3-33 %, a ako računamo ulaganja u sadnju i održavanje samih pojaseva prosečan porast prinosa za celu zemlju iznosio je 9 %. Najefektniji u suzbijanju erozije su prelomljeni pojasi sa vetropropusnim otvorima koji zbog svoje labave strukture ne oduzimaju više od 2-3 % ukupne površine, pa su ulaganja u njih relativno mala u odnosu na rezultate. Povratak uloženih sredstava kroz povećani poljoprivredni prinos je za 4,4 godine! 

Slični eksperimenti u Francuskoj na mikroparcelama veličine 100x100 m koji su bili oivičeni drvoredima ("contour farming") dali su iste rezultate. Drastično povećanje prinosa u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu analitičari povezuju sa brižljivijom obradom i agrotehnikom zbog suženijeg prostora, ali se veći značaj pridodaje takozvanom efektu okruženja ("contour-efect"). Rezultati su merljivi i nedvosmisleni. Samo je na razmaku do 10 metara od drvoreda zbog kompeticije za vodom i zbog senčenja prinos bio prividno manji, ali je sveopšti prinos to višestruko povratio!

Za poljozaštitne drvorede pogodne su i razne otpornije sorte voćaka (višnja, orah, šljiva itd.) u samostalnoj ili mešanoj sastojini, kao što je to bio slučaj u Sovjetskom Savezu, gde je to svojevremeno i uredbom naređeno, zbog izuzetno velikih šteta na usevima prouzrokovanih vetrom, zbog intenzivne seče šuma.

Nikome nije jasno zašto i uprkos toliko dokaza o efektnim mehanizmima šumskih pojaseva i dalje vlada opšti skepticizam u agraru i u Vojvodini ih jedva ponegde ima, a u poljoprivredi se i dalje teži ka monokulturnim makroparcelama. Šume bi bile spas Vojvodine, ali to zanju svi naši nadležni...

5) Postoji i veoma perspektivna varijanta, jedinstveni spoj koji se zove "agrarno šumarstvo". Tu je uključen i vetrozaštitni faktor, i ratarska kultura, kao i proizvodnja drveta. O ovom više ne samo eksperimentu, najviše govore primeri sa slika:

Najveći agrarno-šumarski sistem sistem u Evropi, Španija:
na oko 3 miliona hektara posađeni su hrastovi između kojih se vrši ekstenzivno stočarstvo i proizvode žitarice.
Berba maslina u Provansu (Provance),
po završetku žetve žita.
 
Zasad topole star 11 godina, sa međukulturom uljane repice,
Engleska.

Zasad topole star 6 godina, sa durum-žitom između redova,
Francuska.

 

Kod sistema u eksperimentalnoj fazi – u varijanti žito-topola – izveštaj govori o opštem umanjenju jesenjeg prinosa žita (i do 50 %) ali je ukupan prinos opšteg bioškog materijala veći u odnosu na monokulture (1 ha kombinacije žita sa topolom je ekvivalentan sa 1,3 ha monokulture).

A onda se možemo vratiti na ostale benificije sa početka izlaganja, vetrozaštitne, moralno-estetske, mikroklimatske, biodiverzitetsko-ekološke itd. i krug se zatvara. "Mislim i zato postojim" – da li je stvarno tako? Halo Vojvodino! Hoćemo li umesto prekomerne seče konačno početi i sa sadnjom?!

Preporučena literatura (na mađarskom)

http://vmek.oszk.hu/01200/01214/01214.pdf

http://geobuli.extra.hu/geohelp/upload/1229931624.doc

http://www.nimfea.hu/aktualis/ett_2004.pdf

Dr. Tompa Károly, "Az erdő és a talajerózió" – http://epa.oszk.hu/01100/01192/00248/pdf/erdo_1990-2_052-056.pdf

http://www.dmszsz.hu/cikkek/drnyarilaszlo/Agroerdo_03.pdf

József Dózsai, 2010

O značaju i osobinama subotičkih šuma

Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su prven­stveno zaštitnog ka­raktera, dobile su sta­tus i zaštićenog dela prirode. Postoji projekt, kojim bi se šume postepeno pretvarale u turističko rekreativnu zonu. Među­tim, ni dinara nisu dobili, a ta sredstva bi bila ulagana u uređe­nje izletišta, kampova, itd. Ono što se poseče to se i pošumi ili prirod­no obnavlja – kažu u Šumskom gazdinstvu.

Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju, saopštili su nam stručnjaci za uzgoj, eksploataciju i korišćenje šuma iz Šumskog gazdinstva Subotica, Vitomir Ostojić, Veljko Čokić i Nikola Dokmanović. Pošto je ta pojava izraže­na, eolska pokretanja tla, odnosno, peska se na ovom području prate već 15 godina neprekidno. Za te potrebe postoje dve eolomerne, odnosno, meteorološke stanice. Jedna se nalazi u šumi a druga je van šume, na neobraslom zemljištu. Pored osnovnih meteo­roloških pojava i kretanja peska, mere se temperature vazduha u zemljištu i iznad njega, kaže nam šumarski inže­njer Ostojić.

Inače, ukupna površina kojima gaz­duje Šumsko gazdinstvo iznosi 4.457 hektara, od toga 3.544 ha otpada na šume (či­ja je ukupna masa 301.000 kubika), koje se protežu od Tavan­kuta do Hajdukova, polukružno oko gra­da, duž mađarsko-ju­goslovenske granice, zatim 520 ha na šum­sko zemljište i 15 ha na neplodno zemljište. Prema podacima kojima raspolaže gospodin Ostojić, najzastupljeni­je vrste (po masi) u su­botičkim šumama su crni bor, bagrem, bela topola, evroamerička topola, koprivić, po­ljski jasen i brest.

Glavna vrsta je bagrem. Godišnji pri­rast subotičkih šuma iznosi 14.500 me­tara kubnih, a godišnji plan seče je 12,5 hiljada kubika (od toga je 6.000 metara kubnih tzv. sanitarna seča), i nastoji se da se taj trend zadrži, kažu nam u gazdinstvu. Svi ti planovi seče se odnose na uzgojne seče, znači ono što se poseče to se i pošumi ili prirod­no obnavlja.

Sušenje subotičkih šuma nije, zasa­da, velikih razmera. Uzroci su najčešće spuštanje podzemnih voda, što za po­sledicu ima pojavu nedostatka vlage u zemljištu, zatim nepravilan raspored padavina i konačno bolesti koje, do­duše, nisu od nekog značaja, jer ne prete opstanku šuma.

Poslednjih 4-5 godina uspešna veš­tačka obnova šuma je izostala zbog izrazito nepovoljnih klimatskih uslova. Naime, osnovni problem kod njihovog podizanja, na ovom području, jeste nedostatak padavina i visoke temperature peska (na 2 centimetra ispod površi­ne peska izmerena je temperatura od 54 stepena), što se krajnje negativno odražava na život mlade biljke. Ove godine je veštački pošumljeno 67 hek­tara zemljišta, ali zbog pomenutih ne­povoljnih faktora sve su se sadnice osušile. Inače, vrste koje se najviše uzgajaju su crni bor, bela topola i bagrem jer su veoma skromnih zahte­va, dobro vezuju pesak, a i to su već odomaćene, odnosno, autohtone vrste, kaže nam Ostojić. Najuspešnije se pri­rodno obnavljaju bela topola, kopri­vić, crni bor i bagrem. Godišnji plan pošumljavanja je 65 hektara bagre­mom, 15 ha belom topolom i ostalo, što se samo, prirodnim putem, iz se­mena razvije. Ukupni desetogodišnji plan pošumljavanja iznosi 663 hekta­ra, od čega se 100 ha prirodnim putem obnavlja. Nastale čistine, usled, recimo, sušenja ili seče stabala, se veoma teš­ko ponovo podižu (bar, u poslednjih par godina). Ti problemi se pokušavaju prevazi­ći nekim novim, ali za­to skupim, metodama. Prvi eksperimenti su izvršeni u Deliblatskoj peščari, a rezultati će se videti sledeće godi­ne, kažu nam stručnjaci. Odlukom Skupštine opštine Subotica iz 1976. godine, ove šu­me, osim što su prven­stveno zaštitnog ka­raktera, dobile su sta­tus i zaštićenog dela prirode. Tom odlu­kom, Opština se obavezala da će učestvovati u delu finansiranja projekta, kojim bi se šume postepeno pretvarale u turističko rekreativnu zonu. Među­tim, kako kaže Ostojić, do današnjeg dana od Opštine ni dinara nisu dobili, a ta sredstva bi bila ulagana u uređe­nje izletišta, kampova, itd.

Posebna pažnja se posvećuje zaštiti i unapređenju flore i faune. Najvažnija zaštićena vrsta na ovom području je Šafranjika, jer se jedino ovde javlja u Jugoslaviji, i to samo na određenim lokalitetima. Međutim, pojedinci tu vrstu uništavaju, odnosno, čupaju je iz zemlje i prodaju na pijaci, što je krivič­no delo, priča nam Ostojić.

Sve programe i aktivnosti Šumskog gazdinstva prati Institut iz Novog Sa­da, republička inspekcija, ekološka in­spekcija, zatim Zavod ra zaštitu priro­de iz Novog Sada, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i mnoge druge stručne službe.

J. Stantić, Subotičke Novine, Broj 48, 2. decembar 1994.

Kako do zdravih jezera?

Stajaće vode funkcionišu po nekim vrlo striktnim prirodnim zakonitostima i ukoliko se ove ne uzmu u obzir, nepravilno održavanje jezera ili njegova veštačka replikacija se često završava sa neželjenim Cvetanje algiposledicama. Voda postaje mutna, oslobađaju se gasovi staklene bašte (metan) i nisu retka masovna uginuća vodenih organizama koje dišu na škrge.

Kiseonik u vodi

Dovoljna količina rastvorenog kiseonika u vodi predstavlja jednu od najvažnijih uslova za zdrav vodeni ekosistem. Kiseonik iz vazduha se prirodnim procesima rastvara u vodi a u procesu fotosinteze ispuštaju ga i vodene biljke. Ovaj kiseonik onda troše vodeni organizmi koji dišu na škrge. Na žalost, tempo prirodnog rastvaranja kisonika u vodi je vrlo mali i ukoliko dođe do poremećaja u strukturi vodene vegetacije, količina rastvorenog kiseonika u vodi može da opadne do kritične granice, koja ne može da zadovolji potrebe živog sveta za kiseonikom. Kao rezultat poremećaja balansa između količine i tempa rastvaranja kiseonika i njegove potrošnje (koji se izražava kao ukupna biološka potrošnja kiseonika) su katastrofalne i manifestuju kroz masovno uginuće vodenih organizama koja dišu na škrge - pre svega riba. To se na žalost vrlo često događa u malim, a sve češće, i u velikim čak i vrlo velikim vodenim ekosistemima. Ovaj problem se rešava pokretanjem cirkulacije vode u jezeru, osvežavanjem vode jezera sa vodom bogatom rastvorenim kiseonikom ili direktnim upumpavanjem vazduha u donje slojeve vode - aeracija.

aeration_2.jpg

Pokazalo se da je energija sunca dovoljan izvor energije za pokretaje pumpi za osvežavanje ili aeraciju vode u manjim jezerima. U većim jezerima ovo nije moguće zbog ograničenih količina solarne energije koja se može akumulirati na određenom području. Međutim, na takvim mestima se može koristiti energija vetra za pokretanje vetrenjača koja su konstrukcijski tako napravljena da direktno, bez konverzije energije, upumpavaju vazduh u vodu. Sva ova rešenja su u svetu već u fazi eksploatacije sa ohrabrujućim rezultatima, a intenzivno se radi i na njihovom daljem usavršavanju.

Kruženje materije u vodenim ekosistemima

Svaka veštački stvorena vodena površina vrlo brzo će biti naseljenja raznovrsnim živim svetom. Vegetacija oko i u vodi se postepeno formira a vodu jedan po jedan naseljavaju različite vrste zglavkara i mekušaca. Prisustvo života predstavlja značajan element kvaliteta vodenog staništa ali, potencijalno i njegovu propast. Naime, svi živi organizmi iz spoljašnje sredine uzimaju određene materije i u nju ispuštaju svoje produkte ili ostavljaju svoja mrtva tela. U zdravim vodenim ekosistemima formira se posebna fauna koja organske materije razgrađuje i vraća ih vodu u obliku koji mogu da koriste vodene biljke za svakodnevni život i ugradnju u svoje telo. Ukoliki je količina ovih materija u vodi povećana, povećava se i intenzitet razgradnje i obogaćivanja vode hranljivim solima. Ovo je jedan osetljivi balans koji vrlo lako može da se poremeti što u krajnjoj konskvenci dovodi do umanjenja estetskih vrednosti vode i njihovog biološkog propadanja.

Vrlo je značajno, naročito u veštačkim ekosistemima, obezbediti uslove da se viškovi hranljivih soli, koje biljke ugrađuju u svoje telo, uklanjaju iz vode. Za tu svrhu konstruisani su različiti sistemi za filtriranje vode koji rade na principu proticanja vode kroz posude, gde se hranljive soli mehanički sakupljaju i uklanjanju ili hemijski razgrađuju u jedinjenja koja ne opterećuju vodu. Problem ovih sistema je taj [to ya svoj pogon koriste električnu energiju. Na nekim mestima pristup električnoj mreži je skup ili neizvodljiv.

Alternativni način održavanja hemijske (time i biološke) stabilnosti vode je da se hranljive soli iz vode uklanjanju u trenutku kada su već ugrađene u tela biljaka. Više biljke (trska, drezga) imaju vrlo roBiljni filterbusna tela i vrlo efikasno izvlače hranljive soli iz vode ugrađivajući ih u svoja tela. Ukoliko se one ostave da ugibaju u vodi, te soli se ponovo vraćaju u cikluse kruženja materije i ukupna količina hemijskih elemenata u vodi postaje ista. Ukoliko se u vodu nasele i životinje (posebno ribe), koje imaju vrlo intenzivan metabolizam i visok reproduktivni potencijal, količina hranljivih soli raste do zasićenja, što rezultira propadanjem viših biljaka, prenamnožavanju algi i zamućenjem vode. Rešenje za ovaj problem je da se višak organske materije ugrađen u tela vodenih biljaka fizički uklanja i ne dozvoljava da se vrati u vodu. Samo redovnim sečenjem trske na obali jezera i/ili planskim uklanjanjem podvodne vegetacije, velike količine hranljivih materija se mogu ukloniti i time «filtrirati» vodu. Postavljanjem posebnih kanistera u koje vodene biljke mogu da se sade (pre svega trska) i koja su lako dostupna u periodu žetve, čak i malo jezero može da proizvede značajne količine organske materije. Ovim postupkom ne samo da se rasterećuje voda i time održava zdravom i estetski privlačnom, nego se obezbeđuje sirovina za kompostiranje, ogrev ili gradnju.

Struktura životne zajednice

Živi svet koji živi u vodi ima presudan značaj na kvalitet staništa. Ljudi vrlo često prilikom izgradnje veštačkog jezera ili ribnjaka žele sami da urede živi svet, na žalost vođeni često samo estetskim pobudama zanemarujući osnovne ekološke zakonistosti. Stabilnost vodenog ekositema zavisi od sastava flore i faune koja živi u i oko njega. Najdirektni način na koji živi svet utiče na dinamiku jezera je učešćem u kruženju materija kroz procese ugradnje materije iz vode u njihovo telo i vraćanje te materije u vodu procesima izlučivanja i raspadanja uginulih organizama. U stabilnim vodenim sistemima ovi procesi su u ravnoteži koja onemogućava da dođe do opterećivanja vode hranljivim solima azota i fosfora (koja izazivaju prenamnožavanje algi, zamućenje vode, propadanje vodene vegetacije i hronični nedostatak kisonika koji dovodi do degradacije ekosistema). Narušena struktura ekosistema, gde ne posotoje pojedine karike u lancima ishrane ili se veštački povećava količina hranljivih materija u vodi (npr. kroz ulazak vode opterećene hranljivim solima ili intenzivno hranjenje riba) uvek dovodi do degradacije ekosistema. Pažljivim planiranjem strukture vodene životne zajednice i praćenjem kretanja brojnosti pojedinih vrsta značajnih za dinamiku jezera, obezbeđuju se uslovi za njihovo dugoročno očuvanje i održivo korišćenje. Svako «zdravo» jezero ima razvijenu podvodnu, plivajuću i priobalnu vegetaciju u kojoj uslove za opstanak nalazi bogata fauna beskičmenjaka i kičmenjaka. Od životinja koje žive u vodi posebno su značajne ribe zbog visokog reproduktivnog potencijala pojedinih vrsta i čijim prenamnožavanjem (od zavisnosti od vrste) može doći do uništavanja podvodne vegetacije, osiromašenje faune planktonskih račića koje se hrane algama i/ili obogaćivanja vode fosfornim i azotnim jedinjenjima iz ribljih izlučevina. Sličan efekat na vodu imaju i patkolike ptice (patke, guske i labudovi) i stoga je neophodno prilikom planiranja nekog jezera obezbediti i načine za kontrolu brojnosti njihovih populacija u jezeru. Ti načini mogu biti prirodni kroz održavanje grabljivih vrsta koje kontrolišu brojnost svog plena ili veštački fizičkim uklanjanjem viškova jedinki.

Jedna od negativnih posledica blizine stajaće vode je činjenica da vodu naseljavaju i vrste koje nerado trpimo u našoj blizini. Jedna od vrsta o kojoj posebno moramo voditi računa su komarci. U planiranju strukture životne zajednice bitno je obezbediti uslove za opstanak onih vrsta koje se hrane njihovim larvama (neke vrste riba, mlade barske kornjače, grabljivi zglavkari itd.) i time učestvuju u kontroli brojnosti populacija komaraca.

Gabor Mesaroš, 2009.

Pošast iz Amerike

Ambrozija Ambrozija ili limundžik je jednogodišnja korovska biljka koja se najčešće može naći na  poljoprivrednom zemljištu, ali je ima mnogo i na zapuštenim, neobrađenim terenima, uz kanale, pruge i deponije. Reč je o jednoj vrlo agresivnoj i otpornoj vrsti, kojoj odgovara sunce i toplota pa stoga ne raste na šumovitim i zasenjenim mestima. Razmnožava se isključivo semenom koji niče u aprilu i maju, pri temperaturi vazduha od 20-22 ˚C. Seme u zemljištu može da očuva klijavost i do 40 godina. Cveta od jula do septembra kada proizvodi ogromne količine mikroskopskog polena koji se raznosi vetrom. Poreklom je iz Severne Amerike i proširila se u umerenim geografskim širinama na celom svetu. Zbog svog visokog biološkog potencijala svuda gde se odomaćila uvrštena je u kategoriju tzv. invazivnih vrsta koje se nalaze pod strogim režimom kontrole. Kod nas se pojavila pedesetih godina XX veka i od tada se proširila praktično u celoj Vojvodini, Mačvi, Posavo-Tamnavi, nižim delovima Šumadije i Pomoravlju.
 
Sve više ljudi se žali na različite oblike alergijskih reakcija čiji su uzrok polen biljke ambrozija. Polen ovog alergenta, u fazama cvetanja, u avgustu i septembru, povoljnim strujanjima vetra može da dospe čak do 100 km od jedinke, a posebno su problematične zapuštene parcele u neposrednoj okolini grada. Strujanjima vetra polen se iz okoline prenosi u grad i na taj način se jednostavno obezvredi sav trud uložen na uništavanje ovog korova na gradskom području.
ambrozija4.jpg ambrozija3.jpg
 

{xtypo_rounded_right4}

Malo je alergičnih osoba koje nisu čule za ambroziju. Ona osvaja Evropu neverovatnom brzinom. Brzina je širenja te biljke između 6 i 20 kilometara godišnje, s istoka na zapad. Merenja su pokazala da je u Vojvodini u posljednjih 10 godina koncentracija polena u vazduhu porasla pet puta. Inače ambrozija muči samo Vojvođane, pošto građani južnije od Beograda nemaju problema sa ovim alergentom, jer joj ne odgovaraju mikro klimatski uslovi, koji su i za nju idealni u pokrajini. 

{/xtypo_rounded_right4} Suzbijanje ambrozije se može sprovoditi mehaničkim i hemijskim sredstvima. Mehaničke mere (košenje) ne daju adekvatne rezultate, pošto je ambrozija veoma prilagodljiva i brzo se regeneriše. Iskustva pokazuju da se samo sa dva vremenski tačno tempirana košenja  količina polena u vazduhu može svesti ispod praga alergije. Daleko je efikasnije čupanje celih biljaka.

 

ambrozija2.jpgVlada Srbije je 2006. godine donela Uredbu o merama za suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozija u kojoj je precizno definisano ko i na koji način je dužan da uništava ambroziju. SO Subotica je 28. septembra 2006. godine donela Odluku o merama, načinu i uslovima suzbijanja i uništavanja korovske biljke ambrozije na teritoriji Opštine Subotica. Međutim, da bi akcija suzbijanja bila efikasna neophodan je, pored mobilizacije što šireg kruga pravnih i fizičkih lica, strožiji nadzor sa oštrim kaznama za svakog ko u svom dvoršitu, parceli, njivi primeti, a ne uništi ambroziju.
 
Problem ambrozije mora da se rešava na širem, regionalnom nivou jer pojedinačne, mesne ili gradske akcije mogu dati samo kratkotrajne rezultate. Iz tog razloga je neophodno da se na nivou Opštine formira poseban tim (izveštajno-prognostički centar) koji će nadzirati program uništavanja ambrozije u Subotici i koordinirati akcije i saradnju sa okolnim opštinama u Srbiji i Mađarskoj.
Gabor Mesaroš, 2010
IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...