Funkcija poljozaštitnih pojaseva

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu kombinacije različitih vrsta drveća sa usevima ili ispapašom stoke, koji podrazumevaju intenzino korišćenje svih komponenti takvog jedinstvenog integrisanog agroekosistema.

UTICAJ PREPREKA I ŠUME NA BRZINU I DEJSTVO VETRA* Najčešće se ljavlja:

1) prebacivanje vazdušne struje preko prepreka; vazduh se uzdiže i hladi usled čega se povećavaju oblačnost i pada­vine. Na narednoj strani vazduh se spušta i zagreva, a oblačnost isčezava a padavine znatno smanjuju.

2) Stvaraju se vrtložna strujanja.

3) Kada je šuma prepreka vetru:  naročito ako je vazduh hladan a šuma gusta i žbunovita, pa se vazduh nabija u šumu i nagomilava i tako se obrazuju ascendentna i vrtložna strujanja vazduha.

Brzina vetra se smanjuje što se ide dublje u šumu.

Dejstvo šume na pravac i brzinu vetra koristi se pri podizanju poljozaštitnih šumskih pojaseva. Uticaj šumskih pojaseva na brzinu vetra u znatnoj meri zavisi od otvora na samom šumskom pojasu kroz koje vazduh može da struji. Veličina jednog otvora može se izraziti u % od ukupne vertikalne površine poljozaštitnog šumskog pojasa.

Poljozaštitni šumski pojasevi mogu biti bez otvora ili sa izvesnim otvorima u prizemlju.

                         a) bez otvora                                     b) sa otvorima za vetar

A. Kod pojaseva bez otvora vazduh je primoran da se u najvećoj ko­ličini prebacuje preko pojasa i usled toga horizontalna brzina vetra pozadi pojasa je drugačija nego ispred. Na zatvorenoj strani u blizini pojasa srednja horizontalna brzina vetra može opasti do skoro 0 m/s a na rastojanju koje je 25-30 puta veće od visine drveća pozadi pojasa vetar ponovo ima istu brzinu kao ispred poja­sa. Javlja se povećanje brzine vetra iznad pojasa kao u slučajevima prelaza preko prepreka uopšte.

B. Kod pojaseva sa otvorima za vetar u prizemlju, profil vetra pozadi u blizini pojasa se samo malo deformiše, a porast brzine vetra sa povećanjem rastojanju od pojasa se vrlo sporo događa, tako da se na rastojanju koje je oko 25 puta veće od visine drveća profil vetra još potpuno ne uspostavi. Zaštitno dejstvo ovakvih pojaseva prostire se na zavetrenoj strani do rastojanja koje je 40-50 puta veće od visine drveća u pojasu što je znatno više nego kod pojaseva koji nemaju otvore za vetar. Iznad pojaseva sa otvorima za vetar brzina vetra se takođe povećava ali se to oseti do male visine. Ispitivanja su pokazala da je maksimalno zaštitno dejstvo kod onih pojaseva čija je površina otvora oko 30 % od ukupne vertikalne površine pojasa. Pod vetrozaštitnim dejstvom pojaseva podrazumeva se srednje smanjenje brzine vetra pozadi pojasa u % od brzine vetra na otvorenom polju.

Usled slabljenja vetra u unutrašnjosti šume oslabi znatno i razmena vazduha, što utiče na raspodelu temperature i vlažnosti vazduha unutra u šumi i na malim proplancima.

...

* Izvor nepoznat (prepisano i precrtano ručno iz poljoprivrednog udžbenika pozajmljenog od studenta agronomije)

NEKE INTERESANTNE ČINJENICE

1) Svi znaju da je glavni uzročnik globalnog efekta staklene bašte povećanje prisustva ugljen-dioksida u vazduhu. Drugi faktor ugrožavanja je smanjenje kiseonika u atmosferi. Oba faktora su u tesnoj vezi sa nestankom šuma. Logično je zaključiti da manje drveća asimilira manju količinu ugljen-dioksida. Čovek u proseku troši 175 kg kiseonika godišnje, a izdiše 332 kg ugljen-dioksida. Jedan auto potroši 15 više kiseonika, pored svega onoga što ispušta kao nusprodukt. Šuma na površini od jednog hektara u toku jedne sezone proizvede 15 tona kiseonika i "guta" 13,5 tona ugljen-dioksida!

Lebdeće čvrste čestice manje od 0,5 mikrometra stvaraju prašinu, koja je nošena vetrom opasna na sve načine: mehanički nam oštećuje oči, pluća, stvara alergije, prenosi mikroorganizme uzročnike bolesti (tbc, tifus, difterija itd.). Drveće i ostala vegetacija putem svojih raznih mehanizama (npr. cirkulacija vazduha, nitrifikacija) deluje kao biološki filtar atmosfere i podzemne vode.

Bez zelenih zona u gradovima u vazduhu nema dovoljno vlage što je veoma štetno za zdravlje i otežava život za vreme letnjih žega. Da bi se dobro osećao čoveku je potrebno 60-70 % relativne vlažnosti vazduha. Drveće svojom efikasnom transpiracijom povećava vlažnost. Za usporedu, drvo staro 50 godina proizvodi 4230 litara vode u toku vegetacionog perioda, znači sa toliko vode doprinosi mikroklimi svoje okoline!

2) Stvaranje tla je dug proces. Erozija radi u suprotnom smeru, i u prirodnim uslovima traje veoma sporo (oko 2 mm u godini). Brzina reprodukcije tla i ova, tzv. geološka erozija su u međusobnoj dinamično-zdravoj ravnoteži. Antropogena tzv. ubrzana erozija je proces koji prirodna produkcija tla već nije u stanju da prati. Erozija vetrom naziva se i deflacija

3) Mikroklima je specifična meteorloška karakteristika jednog manjeg dela šireg područja.

Samonikli šumarci hrasta-jasena-bresta česti u Podunavlju deluju kao prirodni poljozaštitni pojasevi i imaju ključnu ulogu u izgradnji estetike predela.

Ispitivanja su pokazala da vitalne populacije droplji opstaju na područjima čija je struktura dovoljno raščlanjena (drvoredima, poljozaštitni pojasevima) a imaju i optimum staništa preferisanih od droplji (travnjaci, žito, lucerka) u približno istom obimu.

Poljozaštitni šumski pojasevi deo su mreže ekoloških područja pogodnih za obrazovanje zelenih koridora za migraciju životinja. 

4) Obradive površine čine 23 % nacionalnog bogatstva u Mađarskoj, a povećanje površina je danas skoro nemoguće. Stoga se rešenje povećanja prinosa traži kroz kompleksnu melioraciju i održavanje stanja već postojećih zemljišta. Šumarska struka može najviše da pomogne povećanjem površine pod šumom, jer šuma doprinosi oporavku svakog narušenog mikroklimatskog stanja i regeneraciji tla.

Uticaj šumskih pojaseva meren je u svim važnijim krajevima Mađarske, na oko 50 lokacija. Pored svih posmatranih pojaseva matematički je dokazan signifikantan porast prinosa svih kultura (žita, ječma, kukuruza, repe, lucerke, pašnjaka itd.)! Porast je bio u obimu 3-33 %, a ako računamo ulaganja u sadnju i održavanje samih pojaseva prosečan porast prinosa za celu zemlju iznosio je 9 %. Najefektniji u suzbijanju erozije su prelomljeni pojasi sa vetropropusnim otvorima koji zbog svoje labave strukture ne oduzimaju više od 2-3 % ukupne površine, pa su ulaganja u njih relativno mala u odnosu na rezultate. Povratak uloženih sredstava kroz povećani poljoprivredni prinos je za 4,4 godine! 

Slični eksperimenti u Francuskoj na mikroparcelama veličine 100x100 m koji su bili oivičeni drvoredima ("contour farming") dali su iste rezultate. Drastično povećanje prinosa u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu analitičari povezuju sa brižljivijom obradom i agrotehnikom zbog suženijeg prostora, ali se veći značaj pridodaje takozvanom efektu okruženja ("contour-efect"). Rezultati su merljivi i nedvosmisleni. Samo je na razmaku do 10 metara od drvoreda zbog kompeticije za vodom i zbog senčenja prinos bio prividno manji, ali je sveopšti prinos to višestruko povratio!

Za poljozaštitne drvorede pogodne su i razne otpornije sorte voćaka (višnja, orah, šljiva itd.) u samostalnoj ili mešanoj sastojini, kao što je to bio slučaj u Sovjetskom Savezu, gde je to svojevremeno i uredbom naređeno, zbog izuzetno velikih šteta na usevima prouzrokovanih vetrom, zbog intenzivne seče šuma.

Nikome nije jasno zašto i uprkos toliko dokaza o efektnim mehanizmima šumskih pojaseva i dalje vlada opšti skepticizam u agraru i u Vojvodini ih jedva ponegde ima, a u poljoprivredi se i dalje teži ka monokulturnim makroparcelama. Šume bi bile spas Vojvodine, ali to zanju svi naši nadležni...

5) Postoji i veoma perspektivna varijanta, jedinstveni spoj koji se zove "agrarno šumarstvo". Tu je uključen i vetrozaštitni faktor, i ratarska kultura, kao i proizvodnja drveta. O ovom više ne samo eksperimentu, najviše govore primeri sa slika:

Najveći agrarno-šumarski sistem sistem u Evropi, Španija:
na oko 3 miliona hektara posađeni su hrastovi između kojih se vrši ekstenzivno stočarstvo i proizvode žitarice.
Berba maslina u Provansu (Provance),
po završetku žetve žita.
 
Zasad topole star 11 godina, sa međukulturom uljane repice,
Engleska.

Zasad topole star 6 godina, sa durum-žitom između redova,
Francuska.

 

Kod sistema u eksperimentalnoj fazi – u varijanti žito-topola – izveštaj govori o opštem umanjenju jesenjeg prinosa žita (i do 50 %) ali je ukupan prinos opšteg bioškog materijala veći u odnosu na monokulture (1 ha kombinacije žita sa topolom je ekvivalentan sa 1,3 ha monokulture).

A onda se možemo vratiti na ostale benificije sa početka izlaganja, vetrozaštitne, moralno-estetske, mikroklimatske, biodiverzitetsko-ekološke itd. i krug se zatvara. "Mislim i zato postojim" – da li je stvarno tako? Halo Vojvodino! Hoćemo li umesto prekomerne seče konačno početi i sa sadnjom?!

Preporučena literatura (na mađarskom)

http://vmek.oszk.hu/01200/01214/01214.pdf

http://geobuli.extra.hu/geohelp/upload/1229931624.doc

http://www.nimfea.hu/aktualis/ett_2004.pdf

Dr. Tompa Károly, "Az erdő és a talajerózió" – http://epa.oszk.hu/01100/01192/00248/pdf/erdo_1990-2_052-056.pdf

http://www.dmszsz.hu/cikkek/drnyarilaszlo/Agroerdo_03.pdf

József Dózsai, 2010