2012-07-23 10-17-36.jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg

Sove, ta divna stvorenja!

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa čim se svi možemo složiti je korist sova: hrane se skoro isključivo sitnim glodarima.

Zbog velikih očiju i mirnog karaktera oduvek su simbol mudrosti. Heri Poterov poštar je zaista čudno stvorenje: može da okrene glavu 180 stepeni, noću vidi 10 puta bolje od nas, asimetrično raspoređenim ušima (ne onim pernatim, one su samo ukras) može da čuje miša sa 50 metara, a leti bešumno - jadni miševi, nemaju mnogo šanse. Sove su poznate i po nekad jezivom noćnom glasanju. Zaista znaju da škripe, duvaju i jauču, međutim ima manjih vrsta čiji zov je upravo melodičan, npr. monotoni zov "ćuk" istoimene sove (Otus scops) ili majski zov kukumavke (Athene noctua) naših salaša. U svetu živi oko 130, a kod nas desetak vrsta.

I ove sezone nekoliko desetina malih ušara (Asio otus) prezimljavalo je nedaleko od centra Subotice. Zimi se, naime skupljaju u jata, i tu smo ispod drveća skupili nešto preko sto "gvalica" sova. Takve izbljuvke ima skoro svaka grabljivica, počev od lisice, pa do galebova i vrana, a iskusni prirodnjaci i znaju da raspoznaju koja je vrsta ostavila taj trag. To su nesvareni delovi žrtve - dlaka, perje, kosti. Iz njih se lako može prepoznati čime se sova hranila. U našem slučaju od oko 300 ostataka u gvalicama više od polovine bio je kućni miš, ostalo poljska voluharica, nešto malo ptica iz reda vrapčarki (najviše vrapci pokućari), i jedna rovka - jedina zaštićena (ne retka) vrsta u uzorku! Prema tome - i mi smo dokazali - sove su više nego korisne. Zamislimo samo kakav bi rusvaj ta masa miševa uradila po Subotici. Inače, par sova može za godinu dana da potamani oko 10.000 glodara!.

gvalica

Time smo sve rekli o koristi sova, ali zašto su sove sve ređe i kako su ugrožene?

Sujeverje

Sujeverje ubija sove. U narodu ne spadaju među popularne vrste. Zbog izgleda (perjanog "vela" oko velikih očiju), glasa i skrivenog tajnovitog života sova se smatra najavljivačem nesreće i smrti. Zajedno sa svim pticama koje imaju kandže i potencijalno mogu da odnesu piliće, čovek ih od pamtiveka proganja. Pročitajte izveštaj o jednom novijem slučaju iz našeg komšiluka, o kojem su pisali naši mediji, npr. Večernje novosti, ali koliko nam je poznato, krivac se nije našao pred licem pravde, nebi li drugi učili iz tog primera!

Zima i sove

Zima ubija sove. Varamo se ako mislimo da je bilo kojoj ptici lako kada mi sedimo u toploj sobi, a napolju je snežna mećava. Pod debelim slojem snega mnogo je teže pronaći glodare koji se i sami povlače od hladnoće. Iako mogu da gladuju 2-3 nedelje, zima desetkuje populacije sova, kao i ostalih ptica. U mrazevima ispod 10 stepeni najpre im se smrznu noge, a dešava se da im se one od hladnoće amputiraju, tako da je još živa ptica time onesposobljena za lov i osuđena na propast.

Već smo pomenuli da se zimi skupljaju zajedno, na njihovim tradicionalnim mestima, blizu ljudskih naselja gde lakše nalaze hranu. Ali tu su ujedno i najugroženije. Deca ih gađaju kamenjem i vazdušnim puškama, prolaznici ometaju na razne načine (deru se, fotografišu mobilnim telefonima itd.). Ponekad se među njima pojave i druge, ređe vrste, npr. ritska sova (Asio flammeus), ili kao ove godine u Budimpešti i buljina (Bubo bubo), koja je - kako su ornitolozi koji su izašli na poziv stanara opisali - mirno sedela i grejala se pored jednog dimnjaka.  

Automobili i sove

Auti noću ubijaju velik broj sova. Ovo je najviše izraženo pored puteva sa brzim saobraćajem. Sove vole nisko da lete i kada ih osvetli auto one privremeno oslepe. Veoma mi je bilo žao kada sam jednom sedeo u kolima koja su udarila divan primerak kukuvije (Tyto alba) na autoputu kod Horgoša. slika5kukuvija zgažena na Somborskom putu Iako ju je vetrobran dohvatio samo malo (lupila je nogu), ovakve sudare zbog zadobijenog šoka retko prežive. Opše-evropska studija je pokazala da 30-50% podmladka kukuvije strada na ovaj način. Ova sova je ime dobila po zaista jezivom glasu kojim se mužjak oglašava u vreme parenja. Veoma je lepa ptica, svetle boje, leti poput aveti u noći. Kukuvija je izuzetno retka u Vojvodini, jer se gnezdi u starim crkvenim tornjevima i velikim, mirnim stajama. Dugo smo mislili da je u našem kraju više uopšte i nema, nažalost pronalazimo sve više zgaženih. Ulaganja u savremeniju infrastrukturu i brže aute koštaće nas ne samo ljudskih života (jer znače više saobraćajnih nesreća) nego i naše prirode.

Ovde je prvo poginuo čovek. Danas sova, sutra možda ti ili ja...

Bilans ubijenih životinja samo u toku jednog dana (19. feb. 2010) na oko 2 kilometra Palićke zaobilaznice: 1 pas, 1 mlada mačka, 1 vrana, 1 jarebica, 1 sova i 1 kobac. Eto koristi od naših lepih magistralnih puteva (autor ovog teksta nije riskirao da ide dalje na auto-put da vidi šta je sve stradalo...). Pre par godina ovo je još bio trećerazredni put, gde smo biciklima izlazili na Palić, jer je bio neprometan i miran. Sad naši sugrađani, stanovnici okolnjih salaša riskiraju život dok se pored velikih šlepera koji jure 80 na sat probijaju do svojih domova. Subotica kao jak logistički centar ni izbliza nema rešene saobraćajnice! Izlazak na međunarodni autoput grad je rešio proširenjem jednog sporednog puta, ne mareći za živote građana!  

Nije pitanje da li Palić treba i zaobilaznu biciklističku stazu, koja je trenutno samo u fazi predložene ideje, a pored ovog puta jedva da ima mesta za nju. A o pticama da i ne govorimo. U blizini se u nekom salašu gnezde jedine kukuvije u opštini. Stradala je mlada sova verovatno iz ovdašnjeg legla.

Ostali ugrožavajući faktori

Sove ubijaju otrovi koje namenski postavlja ili koristi čovek. Sove su žrtve trovanja - direktnog i indirektnog. Naime, nekada su se grabljivece tamanile ostavljanjem jaja u koje je ubrizgan strihnin. A ono što je još opasnije jeste da se one nalaze na vrhu lestvice ishrane, pa se i svi otrovi koji se koriste u poljoprivredi nagomilavaju u njima. Osim direktnog trovanja kada sova pojede otrovanog miša, postoji i takozvano tanjenje ljuske jajeta. Ispitivanja napuštenih gnezda dokazala su da otrovi koji se gomilaju u telu sove dovode do neproduktivnosti jaja ili se ona lome dok ptice leže na njima. Pregledom crkvenih tronjeva i tavana pronađene su mumifikovane čitave familije kukuvija uginulih od trovanja. Drugi indirektni faktor jesu obnove i zatvaranja crkvenih tornjeva i zvonika, kao tradicionalnih mesta gnezđenja ovih sova.

Imate veliki lep ambar i želite da vam ove lepe ptice lete okolo i love štetočine? Evo kako to rade Britanci. Postoji specijalna ornitološka služba, koja neguje mlade sove ispale iz gnezda ili ranjene ptice a uzgaja i primerke izlegle inkubatorom. Čovek dolazi i "naručuje" sovu za svoju štalu. Izlaze stručnjaci i iznose 2-3 mlada primerka koje postavljaju u veštačku duplju i tu ih gazda hrani donošenjem jedno-dva pileta dnevno. Mlade sove brzo, za dve-tri nedelje odrastu i počnu da lete i samostalno da se hrane - i eto, gazda ima "svoje" sove. Pošto su teritorijalna vrsta, postoji velika šansa da ako ih ne ometaju ostanu oko te kuće.  koje vidite na slikama možete i sami nastaniti kukuvije, ukoliko ih nećete mnogo uznemiravati. Sove su zahvalna stvorenja, neće bežati od vas, a kukuvija zna da leti i danju.

Sove su strogo zaštićene zakonom. Stoga ako vam deca požele Heri Poterovu sovu, bolje da im kupite jednu plišanu.

Naučno istraživačko društvo "Josif Pančić" iz Novog Sada pod pokroviteljstvom "Guarane" sprovodi akciju brojanja i spasavanja sova u Srbiji. Na njihovoj stranici možete više saznati o ovim divnim stvorenjima i o tome kako možete doprineti da ih bude više u Srbiji.

I mi u našem udruženju imamo neke svoje aktivnosti, kao pomenuto analiziranje gvalica. Ukoliko želite da sarađujete na ovakvom poslu, javite se na adresu udruženja. Ideju za skupljanje gvalica dala nam je jedna sova koja obitava u samom dvorištu udruženja. Malu ušaru možete lako privući u vašu baštu, jer prihvata čak i običnu košaru postavljenu na drvo i gnezdiće u njoj.


Oni koji žele da sove još više upoznaju, mogu da pogledaju video:
http://www.youtube.com/watch?v=F_TjkjIRh74&feature=related ili
http://www.youtube.com/watch?v=-6lNuNI7uQM&feature=related

ili razne tekstove na mađarskom:
http://bagoly.lap.hu/

Jözsef Dózai, 2010

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...