Sove, ta divna stvorenja!

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa čim se svi možemo složiti je korist sova: hrane se skoro isključivo sitnim glodarima.

Zbog velikih očiju i mirnog karaktera oduvek su simbol mudrosti. Heri Poterov poštar je zaista čudno stvorenje: može da okrene glavu 180 stepeni, noću vidi 10 puta bolje od nas, asimetrično raspoređenim ušima (ne onim pernatim, one su samo ukras) može da čuje miša sa 50 metara, a leti bešumno - jadni miševi, nemaju mnogo šanse. Sove su poznate i po nekad jezivom noćnom glasanju. Zaista znaju da škripe, duvaju i jauču, međutim ima manjih vrsta čiji zov je upravo melodičan, npr. monotoni zov "ćuk" istoimene sove (Otus scops) ili majski zov kukumavke (Athene noctua) naših salaša. U svetu živi oko 130, a kod nas desetak vrsta.

I ove sezone nekoliko desetina malih ušara (Asio otus) prezimljavalo je nedaleko od centra Subotice. Zimi se, naime skupljaju u jata, i tu smo ispod drveća skupili nešto preko sto "gvalica" sova. Takve izbljuvke ima skoro svaka grabljivica, počev od lisice, pa do galebova i vrana, a iskusni prirodnjaci i znaju da raspoznaju koja je vrsta ostavila taj trag. To su nesvareni delovi žrtve - dlaka, perje, kosti. Iz njih se lako može prepoznati čime se sova hranila. U našem slučaju od oko 300 ostataka u gvalicama više od polovine bio je kućni miš, ostalo poljska voluharica, nešto malo ptica iz reda vrapčarki (najviše vrapci pokućari), i jedna rovka - jedina zaštićena (ne retka) vrsta u uzorku! Prema tome - i mi smo dokazali - sove su više nego korisne. Zamislimo samo kakav bi rusvaj ta masa miševa uradila po Subotici. Inače, par sova može za godinu dana da potamani oko 10.000 glodara!.

gvalica

Time smo sve rekli o koristi sova, ali zašto su sove sve ređe i kako su ugrožene?

Sujeverje

Sujeverje ubija sove. U narodu ne spadaju među popularne vrste. Zbog izgleda (perjanog "vela" oko velikih očiju), glasa i skrivenog tajnovitog života sova se smatra najavljivačem nesreće i smrti. Zajedno sa svim pticama koje imaju kandže i potencijalno mogu da odnesu piliće, čovek ih od pamtiveka proganja. Pročitajte izveštaj o jednom novijem slučaju iz našeg komšiluka, o kojem su pisali naši mediji, npr. Večernje novosti, ali koliko nam je poznato, krivac se nije našao pred licem pravde, nebi li drugi učili iz tog primera!

Zima i sove

Zima ubija sove. Varamo se ako mislimo da je bilo kojoj ptici lako kada mi sedimo u toploj sobi, a napolju je snežna mećava. Pod debelim slojem snega mnogo je teže pronaći glodare koji se i sami povlače od hladnoće. Iako mogu da gladuju 2-3 nedelje, zima desetkuje populacije sova, kao i ostalih ptica. U mrazevima ispod 10 stepeni najpre im se smrznu noge, a dešava se da im se one od hladnoće amputiraju, tako da je još živa ptica time onesposobljena za lov i osuđena na propast.

Već smo pomenuli da se zimi skupljaju zajedno, na njihovim tradicionalnim mestima, blizu ljudskih naselja gde lakše nalaze hranu. Ali tu su ujedno i najugroženije. Deca ih gađaju kamenjem i vazdušnim puškama, prolaznici ometaju na razne načine (deru se, fotografišu mobilnim telefonima itd.). Ponekad se među njima pojave i druge, ređe vrste, npr. ritska sova (Asio flammeus), ili kao ove godine u Budimpešti i buljina (Bubo bubo), koja je - kako su ornitolozi koji su izašli na poziv stanara opisali - mirno sedela i grejala se pored jednog dimnjaka.  

Automobili i sove

Auti noću ubijaju velik broj sova. Ovo je najviše izraženo pored puteva sa brzim saobraćajem. Sove vole nisko da lete i kada ih osvetli auto one privremeno oslepe. Veoma mi je bilo žao kada sam jednom sedeo u kolima koja su udarila divan primerak kukuvije (Tyto alba) na autoputu kod Horgoša. slika5kukuvija zgažena na Somborskom putu Iako ju je vetrobran dohvatio samo malo (lupila je nogu), ovakve sudare zbog zadobijenog šoka retko prežive. Opše-evropska studija je pokazala da 30-50% podmladka kukuvije strada na ovaj način. Ova sova je ime dobila po zaista jezivom glasu kojim se mužjak oglašava u vreme parenja. Veoma je lepa ptica, svetle boje, leti poput aveti u noći. Kukuvija je izuzetno retka u Vojvodini, jer se gnezdi u starim crkvenim tornjevima i velikim, mirnim stajama. Dugo smo mislili da je u našem kraju više uopšte i nema, nažalost pronalazimo sve više zgaženih. Ulaganja u savremeniju infrastrukturu i brže aute koštaće nas ne samo ljudskih života (jer znače više saobraćajnih nesreća) nego i naše prirode.

Ovde je prvo poginuo čovek. Danas sova, sutra možda ti ili ja...

Bilans ubijenih životinja samo u toku jednog dana (19. feb. 2010) na oko 2 kilometra Palićke zaobilaznice: 1 pas, 1 mlada mačka, 1 vrana, 1 jarebica, 1 sova i 1 kobac. Eto koristi od naših lepih magistralnih puteva (autor ovog teksta nije riskirao da ide dalje na auto-put da vidi šta je sve stradalo...). Pre par godina ovo je još bio trećerazredni put, gde smo biciklima izlazili na Palić, jer je bio neprometan i miran. Sad naši sugrađani, stanovnici okolnjih salaša riskiraju život dok se pored velikih šlepera koji jure 80 na sat probijaju do svojih domova. Subotica kao jak logistički centar ni izbliza nema rešene saobraćajnice! Izlazak na međunarodni autoput grad je rešio proširenjem jednog sporednog puta, ne mareći za živote građana!  

Nije pitanje da li Palić treba i zaobilaznu biciklističku stazu, koja je trenutno samo u fazi predložene ideje, a pored ovog puta jedva da ima mesta za nju. A o pticama da i ne govorimo. U blizini se u nekom salašu gnezde jedine kukuvije u opštini. Stradala je mlada sova verovatno iz ovdašnjeg legla.

Ostali ugrožavajući faktori

Sove ubijaju otrovi koje namenski postavlja ili koristi čovek. Sove su žrtve trovanja - direktnog i indirektnog. Naime, nekada su se grabljivece tamanile ostavljanjem jaja u koje je ubrizgan strihnin. A ono što je još opasnije jeste da se one nalaze na vrhu lestvice ishrane, pa se i svi otrovi koji se koriste u poljoprivredi nagomilavaju u njima. Osim direktnog trovanja kada sova pojede otrovanog miša, postoji i takozvano tanjenje ljuske jajeta. Ispitivanja napuštenih gnezda dokazala su da otrovi koji se gomilaju u telu sove dovode do neproduktivnosti jaja ili se ona lome dok ptice leže na njima. Pregledom crkvenih tronjeva i tavana pronađene su mumifikovane čitave familije kukuvija uginulih od trovanja. Drugi indirektni faktor jesu obnove i zatvaranja crkvenih tornjeva i zvonika, kao tradicionalnih mesta gnezđenja ovih sova.

Imate veliki lep ambar i želite da vam ove lepe ptice lete okolo i love štetočine? Evo kako to rade Britanci. Postoji specijalna ornitološka služba, koja neguje mlade sove ispale iz gnezda ili ranjene ptice a uzgaja i primerke izlegle inkubatorom. Čovek dolazi i "naručuje" sovu za svoju štalu. Izlaze stručnjaci i iznose 2-3 mlada primerka koje postavljaju u veštačku duplju i tu ih gazda hrani donošenjem jedno-dva pileta dnevno. Mlade sove brzo, za dve-tri nedelje odrastu i počnu da lete i samostalno da se hrane - i eto, gazda ima "svoje" sove. Pošto su teritorijalna vrsta, postoji velika šansa da ako ih ne ometaju ostanu oko te kuće.  koje vidite na slikama možete i sami nastaniti kukuvije, ukoliko ih nećete mnogo uznemiravati. Sove su zahvalna stvorenja, neće bežati od vas, a kukuvija zna da leti i danju.

Sove su strogo zaštićene zakonom. Stoga ako vam deca požele Heri Poterovu sovu, bolje da im kupite jednu plišanu.

Naučno istraživačko društvo "Josif Pančić" iz Novog Sada pod pokroviteljstvom "Guarane" sprovodi akciju brojanja i spasavanja sova u Srbiji. Na njihovoj stranici možete više saznati o ovim divnim stvorenjima i o tome kako možete doprineti da ih bude više u Srbiji.

I mi u našem udruženju imamo neke svoje aktivnosti, kao pomenuto analiziranje gvalica. Ukoliko želite da sarađujete na ovakvom poslu, javite se na adresu udruženja. Ideju za skupljanje gvalica dala nam je jedna sova koja obitava u samom dvorištu udruženja. Malu ušaru možete lako privući u vašu baštu, jer prihvata čak i običnu košaru postavljenu na drvo i gnezdiće u njoj.


Oni koji žele da sove još više upoznaju, mogu da pogledaju video:
http://www.youtube.com/watch?v=F_TjkjIRh74&feature=related ili
http://www.youtube.com/watch?v=-6lNuNI7uQM&feature=related

ili razne tekstove na mađarskom:
http://bagoly.lap.hu/

Jözsef Dózai, 2010