2012-06-14 (16-29-07).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg

Stanje i perspektive populacije barske kornjače u Ludaškom jezeru

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
odmor01-tmb.jpgEvropska barska kornjača rasprostranjena je u Evropi, istočnoj Aziji i severnoj Africi. Živi u i u blizini stajaćih ili sporotekućih površinskih voda umerenog pojasa. Tokom kasnog jesenjeg, zimskog i ranog prolećnog perioda živi u vodi u hibernaciji. Lako se prepoznaje po sitnim žutim mrljama nepravilno raspoređenim svuda po telu.
 
Barska kornjača je pre svega karnivorna (mesojedna) vrsta koja najveći deo svoga života provodi u vodi. Omiljena hrana su joj larve insekata, žabe i njihove larve i sitne, uglavnom bolesne i ugonule ribe. Plen cepa sa oštrim vilicama i kandžama. Iz tog razloga one biraju plitka mesta, bogata odgovarajućom hranom i sa što manje predatora.
 
Gnezdo barske kornjače Polnu zrelost dostiže sa 5-6 godina starosti kada počinje da se razmnožava jednom godišnje. Udvaranje i parenje se odvija na peskovitim i ogoljenim mestima bez previše vegetacije. Nakon parenja ženka traži pogodna mesta za polaganje jaja. Najčešće su to suva, osvetljena mesta sa manje-više čvrstom podlogom bez guste vegetacije, gde zadnjim nogama kopa jame za polaganje jaja na dubinu od 10-tak cm. U te jame polaže desetak jaja koja na završetku polaganja zatrpava. Jaja se inkubiraju 90-100 dana kada mlade kornjače iskopavaju izlaz iz jame i odmah instinktivno polaze prema vodi. Usled nepovoljnih vremenskih prilika, događa se da mlade kornjače ostaju u gnezdu do sledećeg proleća.
 
Kao poikiotermna vrsta koja ne može da kontroliše svoju telesnu temperaturu, značajan deo dana provodi sunčajući se, kako bi prikupila neophodnu energiju za svakodnevne aktivnosti. Barske kornjače su dugovečne. U povoljnim uslovima mogu da dožive i preko pedeset godina starosti.

Faktori ugrožavanja

 

Detalj obale Ludaškog jezera
Višegodišnjim posmatranjima i analizom jedinki utvrđeno je da postoji nekoliko faktora koji vrlo negativno utiču na stanje populacije ove vrste na Ludaškom jezeru. Glavni faktori ugrožavanja rezultat su blizine naseljenih mesta i poljoprivrednih površina pod intenzivnim agrotehničkim merama prilikom čije primene se ne vodi računa o jezeru i njegovom živom svetu. Najvažniji faktori ugrožavanja su:

1. Zagađenje obale i vode zbog primene intenzivnih agrotehničkih mera

Lokalno trovanje usled ispiranja kanisteraSpecijalni rezervat prirode «Ludaško jezero» se nalazi unutar agrarnog područja i graniči se sa tri naselja. Na žalost, projekat obezbeđivanja pufer (zaštitnog) pojasa oko jezera do sada nije realizovan tako da obrađene površine mestimično dopiru do neposredne obale jezera. Primena intenzivnih agrotehničkih mera ima negativan uticaj na kvalitet vode pošto  zaštitna sredstva skoro direktno dopiru do jezera. Takođe, vrlo često se kanisteri ispiraju u jezeru i to na mestima gde je trska raskrčena i gde postoje veće peščane obale koje su neophodne za razmnožavanje i odmaranje kornjača. Istraživanja ukazuju da je prisustvo povećanih koncentracija zaštitnih sredstava u vodi i obali jedan od najbitnijih razloga zbog kojih je primećen povećan broj teratoloških promena (nepravilnosti u razviću kao što su nedostatak prstiju ili celih ekstremiteta, i sl.) na jedinkama koje žive u jezeru. Takođe, velike poljoprivredne mašine koje se kreću u blizini obale na koju kornjače izlaze radi sunčanja (jer na površini jezera nemaju uslova) dovodi do ozbiljnih povređivanja i smrti usled gaženja.

2. Obalska predacija kod odraslih i mladih kornjača

Blizina naselja je praćena i slobodnim kretanjem domaćih životinja, posebno pasa i živine, koji napadaju i odrasle jedinke i mlade kornjače na povratku u vodu nakon izleganja. Obim ove predacije je teško proceniti, ali s obzirom da nije retkost da se nađu jedinke sa prepoznatljivim povredama oklopa od pasa ili mrtve mlade kornjače sa probušenim oklopom, ovaj uticaj nikako ne bi smeo da se marginalizuje. Na sreću, ankete sa lokalnim stanovništvom su pokazale da ono prema ovoj vrsti ne gaji negativne osećaje, ne smatra ih štetočinama niti ih se boji, međutim, konstatovani su slučajevi ubijenih jedinki koji nesumnjivo ukazuju na njihovo namerno ubijanje (dekapitacija i sl.).

Ubijena mlada kornjača Fizička anomalija zadnjih nogu Dekapitirane kornjače

3. Nedovoljno bezbednih mesta za polaganje jaja

Koridor do mesta za gnežđenje Specifična ekologija ove vrste, koja podrazumeva razmnožavanje na kopnu, zbog blizine urbanih područja, takođe predstavlja jedan od faktora ugrožavanja ove vrste. Odsustvo mesta pogodnih za razmnožavanje u neposrednoj blizini jezera, primorava ženke da takva mesta traže duboko u kopnu (i do nekoliko stotina metara od vode), gde su izložene raznim opasnostima od motornih vozila i domaćih životinja. Ovim opasnostima su time izložene i mlade kornjače koje nakon izleganja bezbednost traže u vodi.

4. Nedovoljno mesta za odmor i sunčanje

Bolesna kornjača Kao što je pomenuto, sunčeva toplota predstavlja najvažniji faktor za normalnu fiziologiju jedinki ove vrste. Nedovoljno toplote izaziva smanjenu aktivnost koja se odražava na normalnu ishranu koja dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja jedinki, smanjenja plodnosti, povećanja podložnosti bolestima i parazitima. Kako bi zadovoljile potrebu da akumuliraju dovoljne količine toplote, kornjače će sve učiniti i stoga, usled odsustva bezbednih mesta za sunčanje na površini vode, takva mesta će da traže na kopnu, gde su izložene grabljivcima i motornim vozilima.

Šta da se uradi?

Uprkos širokom rasprostranjenju, u najvećem delu svoga areala barska kornjača je ugrožena primenom intenzivnih agrotehničkih mera, isušivanjem vlažnih staništa, zagađenjem voda i zemljišta i fragmentacijom staništa. Nalazi se na crvenoj listi međunarodne organizacije za zaštitu prirode (IUCN), a kod nas se nalazi na listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti.

Iako u ovom trenutku nema egzaktnih podataka, indirektni pokazatelji ukazuju na vrlo loše stanje populacije koje se odražava u smanjenoj brojnosti, povećanoj akcidentalnoj smrtnosti, evidentnim genetičkim opterećenjima i teratološkim promenama kod značajnog broja jedinki. Ukoliko se ništa ne učini na planu poboljšanja uslova njenog opstanka i ne realizuju mere povećanja brojnosti, postoji veliki rizik da će brojnost kornjača u Ludaškom jezeru i okolini pasti ispod kritične brojnosti, koja neće moći da obezbedi neophodu genetičku raznovrsnost i uspešnost razmnožavanja, što u perspektivi vodi ka isčezavanju sa ovog područja.

Područje Ludaškog jezera dato je na upravljanje Javnom preduzeću "Palić-Ludaš" koje je i najodgovornije da učini sve kako bi se faktori ugrožavanja umanjili i stanje na terenu popravilo. Koliko smo informisani, u ovom trenutku ne postoje organizovane akcije koje bi bile usmerene ka revitalizaciji populacije ove vrste. Ozbiljnost situacije i kompleksnost problema iziskuje čitav niz hitnih mera usmerenih ka obezbeđivanju odgovarajućih uslova za razmnožavanje, obogaćivanju staništa za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti i edukaciji stanovništva o potrebi i načinima očuvanja ove vrste. U pokušaju da populacija barske kornjače sačuva svoje mesto u Ludaškom jezeru, pored saradnika "Palić-Ludaša", koji su profesionalno angažovani da organizuju i obavljaju poslove zaštite prirode, svoje mesto u aktivnostima treba da nađe i lokalna zajednica kao i ekološke nevladine organizacije. Ove aktivnosti naravno ne isključuju potrebu da se i najozbiljniji problem ovog područja, ogromne količine organskih materija koje dospevaju u jezero i visok nivo zamuljanosti, rešavaju na drugim instancama.

Gabor Mesaroš, 2008.

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...