Stanje i perspektive populacije barske kornjače u Ludaškom jezeru

Evropska barska kornjača rasprostranjena je u Evropi, istočnoj Aziji i severnoj Africi. Živi u i u blizini stajaćih ili sporotekućih površinskih voda umerenog pojasa. Tokom kasnog jesenjeg, zimskog i ranog prolećnog perioda živi u vodi u hibernaciji. Lako se prepoznaje po sitnim žutim mrljama nepravilno raspoređenim svuda po telu.

Polnu zrelost dostiže sa 5-6 godina starosti kada počinje da se razmnožava jednom godišnje. Udvaranje i parenje se odvija na peskovitim i ogoljenim mestima bez previše vegetacije. Nakon parenja ženka traži pogodna mesta za polaganje jaja. Najčešće su to suva, osvetljena mesta sa manje-više čvrstom podlogom bez guste vegetacije, gde zadnjim nogama kopa jame za polaganje jaja na dubinu od 10-tak cm. U te jame polaže desetak jaja koja na završetku polaganja zatrpava. Jaja se inkubiraju 90-100 dana kada mlade kornjače iskopavaju izlaz iz jame i odmah instinktivno polaze prema vodi. Usled nepovoljnih vremenskih prilika, događa se da mlade kornjače ostaju u gnezdu do sledećeg proleća.

Faktori ugrožavanja

1. Zagađenje obale i vode zbog primene intenzivnih agrotehničkih mera

Specijalni rezervat prirode «Ludaško jezero» se nalazi unutar agrarnog područja i graniči se sa tri naselja. Na žalost, projekat obezbeđivanja pufer (zaštitnog) pojasa oko jezera do sada nije realizovan tako da obrađene površine mestimično dopiru do neposredne obale jezera. Primena intenzivnih agrotehničkih mera ima negativan uticaj na kvalitet vode pošto  zaštitna sredstva skoro direktno dopiru do jezera. Takođe, vrlo često se kanisteri ispiraju u jezeru i to na mestima gde je trska raskrčena i gde postoje veće peščane obale koje su neophodne za razmnožavanje i odmaranje kornjača. Istraživanja ukazuju da je prisustvo povećanih koncentracija zaštitnih sredstava u vodi i obali jedan od najbitnijih razloga zbog kojih je primećen povećan broj teratoloških promena (nepravilnosti u razviću kao što su nedostatak prstiju ili celih ekstremiteta, i sl.) na jedinkama koje žive u jezeru. Takođe, velike poljoprivredne mašine koje se kreću u blizini obale na koju kornjače izlaze radi sunčanja (jer na površini jezera nemaju uslova) dovodi do ozbiljnih povređivanja i smrti usled gaženja.

2. Obalska predacija kod odraslih i mladih kornjača

Blizina naselja je praćena i slobodnim kretanjem domaćih životinja, posebno pasa i živine, koji napadaju i odrasle jedinke i mlade kornjače na povratku u vodu nakon izleganja. Obim ove predacije je teško proceniti, ali s obzirom da nije retkost da se nađu jedinke sa prepoznatljivim povredama oklopa od pasa ili mrtve mlade kornjače sa probušenim oklopom, ovaj uticaj nikako ne bi smeo da se marginalizuje. Na sreću, ankete sa lokalnim stanovništvom su pokazale da ono prema ovoj vrsti ne gaji negativne osećaje, ne smatra ih štetočinama niti ih se boji, međutim, konstatovani su slučajevi ubijenih jedinki koji nesumnjivo ukazuju na njihovo namerno ubijanje (dekapitacija i sl.).

3. Nedovoljno bezbednih mesta za polaganje jaja

Specifična ekologija ove vrste, koja podrazumeva razmnožavanje na kopnu, zbog blizine urbanih područja, takođe predstavlja jedan od faktora ugrožavanja ove vrste. Odsustvo mesta pogodnih za razmnožavanje u neposrednoj blizini jezera, primorava ženke da takva mesta traže duboko u kopnu (i do nekoliko stotina metara od vode), gde su izložene raznim opasnostima od motornih vozila i domaćih životinja. Ovim opasnostima su time izložene i mlade kornjače koje nakon izleganja bezbednost traže u vodi.

4. Nedovoljno mesta za odmor i sunčanje

Kao što je pomenuto, sunčeva toplota predstavlja najvažniji faktor za normalnu fiziologiju jedinki ove vrste. Nedovoljno toplote izaziva smanjenu aktivnost koja se odražava na normalnu ishranu koja dovodi do pogoršanja zdravstvenog stanja jedinki, smanjenja plodnosti, povećanja podložnosti bolestima i parazitima. Kako bi zadovoljile potrebu da akumuliraju dovoljne količine toplote, kornjače će sve učiniti i stoga, usled odsustva bezbednih mesta za sunčanje na površini vode, takva mesta će da traže na kopnu, gde su izložene grabljivcima i motornim vozilima.

Šta da se uradi?

Uprkos širokom rasprostranjenju, u najvećem delu svoga areala barska kornjača je ugrožena primenom intenzivnih agrotehničkih mera, isušivanjem vlažnih staništa, zagađenjem voda i zemljišta i fragmentacijom staništa. Nalazi se na crvenoj listi međunarodne organizacije za zaštitu prirode (IUCN), a kod nas se nalazi na listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti.

Iako u ovom trenutku nema egzaktnih podataka, indirektni pokazatelji ukazuju na vrlo loše stanje populacije koje se odražava u smanjenoj brojnosti, povećanoj akcidentalnoj smrtnosti, evidentnim genetičkim opterećenjima i teratološkim promenama kod značajnog broja jedinki. Ukoliko se ništa ne učini na planu poboljšanja uslova njenog opstanka i ne realizuju mere povećanja brojnosti, postoji veliki rizik da će brojnost kornjača u Ludaškom jezeru i okolini pasti ispod kritične brojnosti, koja neće moći da obezbedi neophodu genetičku raznovrsnost i uspešnost razmnožavanja, što u perspektivi vodi ka isčezavanju sa ovog područja.

Područje Ludaškog jezera dato je na upravljanje Javnom preduzeću "Palić-Ludaš" koje je i najodgovornije da učini sve kako bi se faktori ugrožavanja umanjili i stanje na terenu popravilo. Koliko smo informisani, u ovom trenutku ne postoje organizovane akcije koje bi bile usmerene ka revitalizaciji populacije ove vrste. Ozbiljnost situacije i kompleksnost problema iziskuje čitav niz hitnih mera usmerenih ka obezbeđivanju odgovarajućih uslova za razmnožavanje, obogaćivanju staništa za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti i edukaciji stanovništva o potrebi i načinima očuvanja ove vrste. U pokušaju da populacija barske kornjače sačuva svoje mesto u Ludaškom jezeru, pored saradnika "Palić-Ludaša", koji su profesionalno angažovani da organizuju i obavljaju poslove zaštite prirode, svoje mesto u aktivnostima treba da nađe i lokalna zajednica kao i ekološke nevladine organizacije. Ove aktivnosti naravno ne isključuju potrebu da se i najozbiljniji problem ovog područja, ogromne količine organskih materija koje dospevaju u jezero i visok nivo zamuljanosti, rešavaju na drugim instancama.

Gabor Mesaroš, 2008.

• < Kako do zdravih jezera?
• Treba li seći trsku na Ludaškom jezeru? >