2013-05-05 (10-35-45).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg

Stanje subotičkih šuma

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga?

"Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku šumu na Subotičkoj peščari. Uklanjanje tog natpisa, kao neki loš predznak najavljivao je sve one sumnjive procese kojih smo očevici u vezi ovih "naših" šuma, a koji nas u toj meri zabrinjavaju da zahtevaju sve hitniju javnu raspravu. Ovaj tekst je naš doprinos toj za sada nepostojećoj raspravi.

Istorija  

Da bi smo sveli ispravne zaključke potrebno je istražiti prošlost krajolika, a za to imamo na raspolaganju niz mapa i sačuvanih administrativnih dokumenata, jer su šume uvek predstavljale posebno privredno bogatstvo, o kome se bez obzira na političko-ideološko uređenje vodilo računa.

Pitanje rekonstrukcije istorijske pokrivenosti šumom i nije tako jednostavno. Stare mape nisu uvek pokazivale šumu. Primer se jasno vidi na priloženoj mapi Gereg-a iz 1798: na mestu šume koju poznajemo danas prikazana je peščara. Pet "zona peska" na mapi su akuratne: jedna pored Dunava (između Baje i Bačkog Brega), tri u okruženju, a jedna od njih na mestu grada (Maria Theresiopolis). I to je tačno – grad zaista leži u srcu peščare. Uostalom da su ulice grada bile peščane, jasno se vidi i sa {rokbox title=|starih slika.|}http://vajdasag.rs/images/8/85/Szabadka20.jpg{/rokbox}

Poznatija A. Bauerova poljoprivredna karta iz 1805. pokazuje isto stanje. Da li to znači da u datom periodu šume i nije bilo? Iako su šume zaista jednom bile potpuno ili delimično iskrčene jer su se u njima "skrivali haramije i bećari" (sredinom 18. veka), za kasniji period na sreću imamo na raspolaganju mnogo detaljniju mapu vojnih premeravanja, usporedba sa kojom pokazuje da je u pitanju samo pojednostavljenje. Autor "mapa bez šume" se koncentrisao na administrativnu podelu, na vode i klasičnu topografiju (nešto poput onoga što u modernom GIS žargonu nazivamo "layering"). Sve je zavisilo od zahteva naručioca, da li je to bio grad ili se radila neka druga studija.

Mapa prvog vojnog premeravanja iz 1783. (oko 1865.) ako i nisu najstarija poznata “vizulena” predstava o šumama pružaju nam mogućnost usporedbe sa trenutnim stanjem. Šuma je bila uglavnom na istom mestu, a površine pod šumom samo su rasle u kasnijem periodu, zahvaljujući dobroj politici gazdovanja koju je vodio i nadgledao grad.

Ali da vidimo šta kažu pisani dokumenti. Oni "govore da je veći deo površine Srbije na početku 19. veka bio pokriven šumama. ... Ceo istorijat šuma u 19. veku razvija se u znaku njihovog uništavanja pod pritiskom rastućih potreba stanovništva za obradivom poljoprivrednom površinom."U izveštaju stoji da su šume "prvo krčene u ravničarskim krajevima Severne Srbije, najplodnijim poljoprivrednim područjima..." [5] Često se danas argumentuje da Vojvodina nije veći problem od tzv. uže Srbije, jer je i Šumadija ogoljena (što je nažalost tačno). Međutim, uzimajući u obzir pomenutu istorijsku činjenicu i da je Vojvodina nakon Irske najmanje pošumljena oblast kontinenta [8] mislimo da je opravdano govoriti da ta "istorijsko nužna" nepravda ima da se ispravi sada i ovde. Logika traži da se u ravnoj Vojvodini najpre i najintenzivnije počne sa pošumljavanjem! Naravno, niko ne tvrdi da na uštrb i uskraćivanje poljoprivrede koja je svojom "nužnom istorijom" napredovanja preuzela ovo područje. Ili radije, zauzela i otela ga od originalne divljine, koja je dokazano bila šumostepska [2, 4]. Niko ne kaže da treba zaustaviti napredak, ali ne taj "po svaku cenu" ili "rušim sve pred sobom" napredak...

Treba dati šansu prirodi i ona će se oporaviti, na radost svih nas, a povećanjem šuma mikroklima će se popraviti, suše će biti manje intenzivne i poljoprivredni prinosi će, na dugu stazu, biti bolji. Međutim pitanje se postavlja da li bi priroda ostavljena "samu na sebe" (bez ovolikog uticaja čoveka na menjanje predela) ponovo vratila ravnoj Vojvodini izgled šumostepe? Postoji nekoliko studija koje se bave tzv. potencijalnom vegetacijom Vojvodine [6], ali ni vodeći botaničari ne predviđaju takvu alternativu. Ovde nam je neskrivena namera da podignemo dijalog sa nulte tačke i da odmaknemo temu dalje od ekoloških stručnih kongresa ka interesovanju javnog mnjenja.

Vezano za našu osnovnu temu biodiverziteta, subotički botaničar Bela Šturc (1914-1994) piše da je "zadnji prirodni izgled okoline našeg grada bio mozaik šuma, vresišta, močvara, stepskih i peskovitih pustara, slatina." i dodaje "u tome je biološka osobenost okoline našeg grada!" [4] Danas je ta raznovrsnost biodiverziteta totalno nestala, iako je isti autor pre 25 godina napisao "Potreba zaštite je hitna jer je očita ugroženost mnogih vrsta koji označuju relikte nekadašnje samonikle prirodne vegetacije i baš zato imaju vanredni naučni i obrazovni značaj, a važne su i zbog genskog kompleksa kojima raspolažu." [2] a na drugom mestu "U vezi naših šuma glavni cilj treba da bude održavanje i obnova prirodnih tipova šume, što ujedno ne znači potpunu obustavu seče... ljudska intervencija je potrebna, ali uvek u skladu sa prirodnim." [7] 

Vrativši se na istorijat naših šuma, samo nekoliko činjenica. Originalno su bile stepske hrastove šume sa đurđevkom (Quercetum roboris-convallaris) i šume autohtone bele topole (Populetum albae) na pesku, a na vlažnijem tlu poljskog jasena (Fraxinus angustifolia var. pannonica) i barske ive (Salicetum cinereae). Otud i nazivi Hrastovača, zatim Jasenovac, koji je sačuvao ovaj izgled, kao i žbunasta staništa uz rečicu Kireš, koja se sada predlažu i za međunarodnu, {rokbox title=|prekograničnu zaštitu|}http://www.koroser.hu{/rokbox}. Istraživanja fosilnog polena iz treseta i ugljenisanog drveta i žira sa dubine od 1,5 metara [2] dokazala su da ovo bogatstvo šuma datira od 800. god. pre naše ere, a pronađeni su i subfosilni ostaci i rogovi jelena [4]. O prisustvu praistorijskih jelena, nosoroga i govečeta na ovom području dokazi su u arheološkim zbirkama vojvođanskih muzeja (npr. kod Nose pronađen je u pesku zub od mamuta [17], a Čaba L. je na Kelebiji blizu šume našao zube mamuta ili nosoroga, vidi slike [19]). Prema Ivanjiju [3] severno od grada na području "Čistisar" oko 1720. još se nalaze divne netaknute hrastove šume u kojima žive "lisice i vukovi".

     Fosilne kosti i ugljenisano drvo pronađeni na pesku (Foto: J. Dožai)

Nalog za seču – te prvobitne – šume izdale su gradske vlasti sredinom 18. veka zbog istih tih "vukova i bećara koji su se u njima skrivali", a zbog konsekventnog nanosa peska na grad koji je donosio vladajući severac velikim naporima ponovo su ih posadili građani Subotice. Vlatković i Čuić pišu o tome "Prva pošumljavanja započeta su na osnovu Ukaza Mađarske kraljevske Komore od 3. aprila 1768. godine. Prvi zasadi šuma podignuti su u proleće 1771." [2] To je znači zvanični datum nastanka šuma, kakvih danas poznajemo. Nakon tog perioda nastaju monokulture bagrema, bora i ostalih introdukovanih vrsta. Bagrem je iz Amerike prenet oko 1630. godine, a prvi primerak u Ugarskoj zasađen je 1710. Crni bor je u našu peščaru prvi uneo jedan doroslovački šumar još 1784. godine, a 1806. grad naređuje da se sva peskovita zemljišta pošume brzorastućim (hibridnim-evroameričkim) topolama, još jedna "revolucionarna" introdukcija, koja je težila da zameni domaću belu topolu. Međutim ovi napori bili su nedovoljni da zaustave "živi pesak" koji "se širio i prekrivao okolne pašnjake". Autori nastavljaju poučni istorijat "ekološke lekcije" naših predaka – obratimo pažnju kolika su to bila odricanja: "Mnoga pošumljavanja su više puta ponavljana zbog neuspeha izazvanih jakim letnjim žegama. Godina 1866. (gladna godina) predstavljala je prekretnicu u istoriji Subotičkog šumarstva. Tada je novcem namenjenim siromašnima i gladnima započela, sistemom prekopavanja, priprema zemljišta za podizanje bagrema. Od 1870. do 1885. godine uz velike napore i visoke troškove podignute su bagremove šume na površini od 1796,38 Kj." [2] Bagrem se pokazao kao Dva veka subotičkih šuma i tako je površina pod njim 1978. već bila 2450 ha – 70 % svih površina [9].

Prvi šumar angažovan je 1836. godine, a "šumski časnik" grada je rukovodio šumarskim radovima, koji su se svodili na pokrivanje domaćih potreba za tehničkim drvetom, vinogradskim koljem i drvom za ogrev. Na kraju 19. veka Subotica je sa svojih oko 13.000 kuća ličila na "jedno veliko selo", a od oko 80.000 stanovnika jedna trećina živela je na salašima okolnjih 12 pustara koje su pripadale gradu. Šume i veoma unosno šumarstvo bili su pod kontrolom grada sve do završetka ratova, pa i nakon. Ali od 1945. istorija gazdovanja je vrlo dinamična u zavisnosti od političkog uređenja. Uviđajući mogućnost prihoda iz šumarstva država počinje da donosi zakone o kategorizaciji i "nacionalizaciji" i šume se generalno sve više oduzimaju od lokalnih (samo)uprava.

Evo ko je sve gazdovao (harao?) Subotičkim šumama: Direkcija šuma u Somboru (1945-1947), Šumsko gazdinstvo "Fruška gora" Novi Sad (1947-1949), Pokrajinsko šumsko gazdinstvo u Somboru (1949-1954), samoupravno Šumsko gazdinstvo Subotica (1954-1961), Šumsko gazdinstvo Subotica u sastavu šumskoprivrednog područja "Severna Bačka" sa šumama Potisja (1961-1975), OOUR Šumsko gazdinstvo Subotica u sastavu "Peščara" i "Agros" (1975-1981), SOUR "Vojvodina" Sremska Mitrovica (1981-1991), "Srbijašume" Beograd (1991-2002).

Da stvar bude još interesantnija, dodaćemo i administrativnu dodelu koja je prethodila ovim posleratnim, koju smo iskopali iz starog Ugarskog leksikona [18]: sve sreske šume, pa tako i Subotičke (iako su bile u opštinskom vlasništvu), su do 1. svetskog rata pripadale kraljevskoj šumskoj komori smeštenoj u Apatinu. Rad uprave u Apatinu nadgledao je centralni kraljevski šumski inspektorijat u Segedinu, a sama uprava je u južnoj Ugarskoj bila raspoređena u 5 "ispostava" ("erdőgondnokság"): u Bezdanu, Apatinu, Doroslovu, Palanci i Novom Sadu. Naše šume su, kao opštinske, predate na državno rukovanje pod nadležnost ispostave u Bezdanu. Podatke od između dva rata nemamo.

Svejedno, ovu veoma nezahvalnu istoriju "pripadanja" zaključuje sadašnji "gazda" JP "Vojvodinašume" Šumsko gazdinstvo Sombor (od 2002 do danas). Međutim, sumnju da naziv "Vojvodinašume" pokriva istu strukturu kao prethodna dokazuje i lapsus sa internet prezentacije {rokbox title=|Šumskog gazdinstva Sombor|}http://www.sgsombor.co.rs/ona.htm{/rokbox}, koja i dalje kao godinu osnivanja navodi 1991. kada je postala deo "Srbijašume" (i kada su šume komasacijom nacionalizovane). Sajt u nastavku listira istu strukturu sa 5 administracija (jedna od kojih je Subotička), dok naziv "Vojvodinašume" uopšte i nije pomenut u kontekstu Š. gazdinstva! Zašto je važno pitanje vlasništva? Ne znamo kako je bilo pre, kada su pripadale Bezdanu i Segedinu, ali mislimo da neko iz Beograda, pa i "teg" Sombora neće gledati na naše šume isto kao na nešto svoje. Mada istina, kaže se, tuđe treba čuvati još i bolje. Prema tome nema da se očekuje velika promena. "Vojvodinašume" već je nasledila šumu za koju studija još iz 1978. kaže da je "u lošem stanju i degradirana ... degenerisana ... devastirana"  [2, 9], stoga smo veoma skeptični u vezi budućnosti "naših" šuma. 

Bivšem Subotičkom gazdinstvu poveren je status "šumska uprava", pa se s pravom može očekivati minimalna nadležnost. Na Preti li uništenje Kelebijskoj šumi? još ćemo se vraćati, a netransparentnost gazdovanja i kritike na (ne)održavanje i (ne)unapređenje ćemo da iznosimo sve dok to bude bilo potrebno.

Nastavak teksta

Reference

[2] Milovan Gajić, Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare, 1986
[3] Iványi István, Szabadka szabad királyi város története II, 1892 ("Istorija slobodnog kraljevskog grada Subotice")
[4] Sturc Béla, Az élővilág multja és jelene Szabadka határában, 1985 ("Prošlost i sadašnjost živog sveta u okolini Subotice")
[5] Jov. M. Jekić, "Prilozi za istoriju šumarstva u Srbiji" Beograd, 1928 (in: Proizvodne snage NR Srbije, Šumarstvo NR Srbije, Beograd, 1953)
[6] Parabućski-Janković, Pokušaj utvrđivanja potencijalne vegetacije Vojvodine, Matica Srpska Novi Sad, 1978
[7] Struc Béla, A Szabadkai-horgosi homokpuszta természetes flórájának ökonombotanikai értékei, 1995 ("Ekonomsko-botaničke vrednosti prirodne flore Subotičko-horgoške peščare").
[8] Volčević, B., Vojvodina vapi za šumama, članak u listu "Jutro", Dnevnik, Novi Sad.
[9] Velašević-Blesić, Opštekorisne funkcije šuma Subotičko-horgoške peščare, 1978.
[17] B. Garovnikov, Hronologija zaštite Ludaškog jezera, Ludaški zapisi 1, Subotica, 1997.
[18] A Pallas nagy lexikona: Bács-Bodrog vármegye, Budapest, 1886.
[19] Prvi put publikovan podatak. 

József Dózsai, 2010


Napomena: tekst i ilustracije su originalni rad autora i ne sme se štampati u komercijalnoj formi bez znanja autora. Slobodno za citiranje i upotrebu u civilnom sektoru. 

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...