2012-07-23 10-17-36.jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2013-05-04 (14-08-38).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg

Treba li seći trsku na Ludaškom jezeru?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
TršćakMočvarna staništa su često pod dominacijom jedne biljne vrste, obične trske (Phragmites australis syn. communis), koja je jedna od kolonizatora plitke vode. Stajaće vode (jezera) tokom svoje istorije prolaze kroz niz etapa, od otvorenih voda sa vodenom i močvarnom vegetacijom, preko plitkih voda sa vegetacijom vlažnih livada i pašnjaka, do potpunog zarastanja i naseljavanja drvenaste vegetacije. Trska, kao jedna od prvih i najprilagodljivijih vrsta, ubrzava proces zarastanja vodenih staništa. Ovaj proces sukcesije je prirodan, a čovekovim intervencijama može se samo ubrzavati i/ili usporavati.

U pogledu sukcesije vegetacije ni Ludaško jezero nije izuzetak. Stalno košenje trske je u istorijskom periodu onemogućio da se na Ludaškom jezeru razvije grmolika i šumska vegetacija, i barske zajednice sa otvorenim vodama su se manje-više održale. Vodene zajednice sa mozaično raspoređenim tršćacima predstavljaju stanište za veliki broj biljaka i životinja i kod nas su prioritet sa aspekta zaštite prirode. Takođe, ukazano je i na presudan uticaj tršćaka u filtriranju površinskih voda i na regulaciju vodnog režima određenog područja. Značaj Ludoškog jezera je evidentan, međutim, u ovom trenutku smo svedoci jakog ubrzavanja prirodnog procesa zarastanja jezera i njegovih obala usled snažnog priliva velikih količina organske materije iz Palićkog jezera i okolnog poljoprivrednog zemljišta.

Košenje trske na ledu Čini se da se prilikom odlučivanja o budućnosti Ludaškog jezera moraju usaglasiti dva kontraverzna zahteva. Sa jedne strane, treba sačuvati tršćake kao staništa i životni prostor velikog broja jako specifičnih vrsta i obezbediti obavljanje njene filtrirajuće uloge, a istovremeno zaustaviti sukcesiju zarastanja plitkih voda i pojavu drvenastih biljaka. Iskustva drugih nam ukazuju da se ovi zahtevi mogu uskladiti samo kontrolisanom eksploatacijom i uklanjanjem biomase koja se stvara u jezeru i oko njega.

Paljenje trske je štetno! Aktivnosti na uklanjanju viška biomase ne smeju da se zasnivaju samo na ekonomskim parametrima. Kvalitet trske varira od mesta do mesta i ponegde ne zadovoljava kvalitet koji je neophodan za građevinske potrebe. I nekvalitetna trska se mora ukloniti sa jezera i eventualno upotrebiti za neke druge namene (grejanje, ...). Trska i livadska vegetacija nikako ne bi smela da se pali jer cilj seče je da se iz vode izdvoji što veća količina neorganskih i organskih materija. Spaljivanjem vegetacije neogranske materije ostaju u vodi i ne dolazi do njenog pročišćavanja a nekontrolisano se uništavaju staništa za gnežđenje ptica.

Tradicionalno košenje trske Prilikom eksploatacije trske mora se voditi računa i o tome da seča predstavlja jednu destruktivnu operaciju koja svakako ima negativan uticaj na životne zajednice biljaka i životinja koje su vezane za trsku. Određeni broj vrsta ptica se gnezdi samo na staroj, uginuloj ali uspravnoj trsci, dok se brojnost velikog broja zglavkara, koji su osnovna hrana pticama, naglo smanjuje nakon košenja. Iz tog razloga se košenje mora organizovati po jedinstvenom programu dvo- i/ili trogodišnje rotacije košanica, sa istovremenim obezbeđivanjem prostora koje se uopšte ili vrlo retko uznemirava.

Takođe, koliko nekontrolisana i prekomerna eksploatacija može narušiti krhku ravnotežu i negativno uticati na živi svet, takođe  i nečinjenje može imati negativne posledice na Ludaško jezero. Ukoliko se ne uradi nešto na organizovanom uklanjanju što većih količina biomase iz Ludaškog jezera i njegove okoline, njegova sudbina je zapečaćena. Dalje zarastanje sa trskom će se nastaviti, talozi od mrtve organske materije će se povećavati do potpunog nestanka otvorenih voda i naseljavanja higrofilne, a kasnije i suvozemne vegetacije. Ovo može da ima nasegladive posledice na vodni režim celog područja.

Kosilica za trsku Zadatak izrade jedinstvenog programa upravljanja biomasom Ludaškog jezera pripada JP "Palić-Ludaš" koji je, Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode "Ludaško jezero", dobilo na upravljanje ovo područje. Naravno, program mora da se izradi uz sagledavanje potreba i mogućnosti lokalnog stanovništva, asistenciju stručnjaka, a realizuje kroz nadzor nadležnih institucija zaduženih za zaštitu prirode.
Gabor Mesaroš, 2008.
IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...