2013-05-04 (14-08-38).jpg2012-04-27 (11-10-30).jpg2011-08-18 (11-41-04).jpg2010-08-05 (15-34-39).jpg2010-06-24 (15-09-13).jpg2012-06-14 (16-29-07).jpg2011-08-18 (12-00-24).jpg2012-07-23 10-17-36.jpg2011-08-18 (07-57-31).jpg2012-06-26 (11-35-44).jpg2011-08-18 (20-51-24).jpg2013-05-05 (10-35-45).jpg

"Misterija" nove vrste rogoza

Svako ko se seća časova biologije zna da kod nas živi dve vrste rogoza, uskolisni (Typha angustifolia) i širokolisni ili ženski rogoz (Typha latifolia). Međutim tokom terenskih radova u okviru projekta “Metode održavanja malih jezera i nekomercijalnih ribnjaka” širom Vojvodine iznenadilo nas je prisustvo nove vrste u ekspanziji za koju u literaturi piše da potiče iz Azije i da se prvo pojavila u Mađarskoj na plantažama riže, pa se na mađarskom i zove “rizsgyékény” – u prevodu rižni rogoz (Typha laxmanni).

U botaničkoj monografiji Subotičko-horgoške peščare Milovan Gajić opisuje pomenute dve autohtone vrste, jer T. laxmanni 1986. još nije pronalazio. Za T. latifolia kaže da mu klip – ono što mi nazivamo “bambus” – “dostiže debljinu od 2,5 cm” i da je biljka 100-250 cm visoka, sa listovima širokim 1 do 2 cm. Dok za listove T. angustifolia kaže da su “3 do 6 (ređe 10) mm široki” i da biljka dostiže visinu 100 do 300 cm. Nalazi ih u fitocenozi trske i rogoza. [1]

Biljku nalik na T. laxmanni prvi put  zapazio sam u kopu Aleksandrovačke ciglane, ali sam zbog visine i malih spljoštenih klipova pomislio da se radi o veoma retkoj vrsti patuljastog rogoza(Typha minima). Primerak sam odneo biologu Ištvanu Hulou koji je takođe smatrao da se radi o T. minima, ali to bi ujedno bila i botanička senzacija. Jedno vreme i živeo sam u nadi da se radi o toj vrsti, što kada sam saopštio botaničaru Ranku Periću on je rekao da bi to zaista bilo intersantno i ne zna da li je iko ikada našao T. minima na teritoriji Vojvodine. A onda je sa naših terenskih fotografija potvrdio T. laxmanni.

Ne samo da smo tu vrstu pronalazili u skoro svakoj bari, počev od napuštenih majdana i baštenskih jezera, što se vidi sa priložene mape nalaza (crne tačke su nalazi, a lilave nepotvrđeno prisustvo), nego nakon što nam je Ranko skrenuo pažnju na habitus vrste ispostavilo se da sam istu biljku slikao i ranijih godina. Nađena je na jednoj od fotografija Kelebijskog rita iz 2003. godine. T. laxmanni se javlja u kanalima i plićem priobalju u fitocenozi šaševa, često sa ovom za sada nam nepoznatom vrstom mešinke (Utricularia sp.).

Tipska vrsta Typha angustifolia-e raste u Ludašu i tipična je močvarna vrsta koja se neretko javlja homogeno. Dužina pojedinih klipova usred muljevitog dna jezera može preći i 30 centimetara, dok se debeli klipovi T. latifolia-e najčešće mogu videti u zagađenim kanalima, npr. oko Palićkog prečistača. T. laxmanni se lako razlikuje od obe po veoma dugačkoj stabljici cvasti na vrhu klipa. Ukoliko vidite ovu neobičnu vrstu rogoza (slika sa početka članka – mali klip, tanki listovi), javite nam i po mogućnosti pošaljite fotografiju na e-mail adresu udruženja.

Sve češći nalaz ove i nekih drugih alohtonih vrsta zadnjih nekoliko godina dokazuje da ne treba potcenjivati uticaj klimatskih promena i drugih faktora, kao što je pražnjenja ekološkog ničea koji nastaje gubitkom autohtone flore, i da se nove vrste spontano mogu raširiti veoma brzo.

Literatura:
[1] Milovan Gajić: Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare; Šumarski fakultet Beograd, Šumsko gazdinstvo Subotica, 1986.

József Dózsai, 2010.

  • laxmanni
  • laxmannimapa

Peščarski karanfil u Subotici

Kada naporno terenisanje konačno da ohrabrujuće rezultate, onda može doći do predstavljanja dobrih vesti. U predelu "otpisanom" od većine biologa koji se bave zaštitom i biomonitoringom još uvek se može naći puno vrednog, samo ako se kreće otvorenih očiju. Dokaz za to – rezultat najmanje 5 godina terenskog rada – je otkriće do sada nepoznatog nalazišta peščarskog karanfila (Dianthus serotinus) u Subotičkoj šumi. Ovaj nalaz vrste koja živi samo na Subotičkom pesku bez preuveličavanja se može smatrati gotovo botaničkom senzacijom.

Aktuelnu populaciju je pri Zavodu za Zaštitu Prirode kartirala naša sugrađanka Klara Sabadoš, i broj manje-više vitalnih jedinki iznosi oko 1500 primeraka, što ujedno čini celu populaciju Srbije. Biljke još rastu samo u malim fragmentima u istočnom delu šume, dok su na teritoriji Subotičke šume (Daščan, Hrastovača, Bukvać) praktički nestale. Obzirom da Šumsko gazdinstvo preorava mesta gde karanfili žive, sve populacije, kao i ova, opstale su pravim čudom. Na staništu lociranom 29. oktobra 2009. godine još ima oko 120 biljaka uz jednu peščanu dinu, koje su potencijalno ugrožene šumarskim radovima (tanjiranjem i oranjem) koje se izvodi pre sadnje bagrema i kao protivpožarna mera. Iznenađuje ovakvo bezobzirno ponašanje "Vojvodinašume", obzirom da je staraoc većine drugih zaštićenih prirodnih dobara u Vojvodini...

Autori koji su opisivali ovu vrstu (Bela Šturc, Milovan Gajić i drugi) uglavnom su se ustručavali od direktnog publikovanja staništa (za Čikeriju gde sam vrstu takođe locirao, znao je samo Gajić), jer je vrsta popularna za prodaju na pijaci i presađivanje u bašte, što većinom ne uspeva i dovodi do opadanja broja biljaka u prirodi. Vrsta je – po analizi stare literature koju je uradio Šturc – nekad obitavala na mnogo širem području: Bačkim Vinogradima, na Pereš-u (Pörös-rét), na pustari Ludaš, u Malom Horgošu, a od njegovih (1972-90) i Gajićevih (1986) zapisa nestala je i iz Hrastovače (pretražio sam kompletnu šumu), Daščan-a (isto sam tražio), Čavolj-a (nestala zbog urbanizacije i širenja naselja unutar šume) – znači areal vrste se na teritoriji Srbije sužava veoma intenzivno. Sve populacije su koliko mi je poznato u tzv. zoni drugog i trećeg stepena zaštite, što nije adekvatno rešenje za opstanak, a sigurno još ima populacija na terenu i van ikakve zaštite! Populacija i bez ometanja nije vitalna, pa je broj biljaka sve manji na celom području rasprostranjenja, a razlog je nepoznat, kaže Klara Sabadoš. Možda je u pitanju genetičko propadanje, ili neka promena u podlozi.

Kakve su šanse za stvarni opstanak ove populacije pitali smo drugog botaničara Zavoda Ranka Perića. On smatra da ako postoji neki obližnji nalaz treba dva lokaliteta povezati ekološkim koridorima u eko mrežu, ili će taj nalaz poslužiti za reviziju granica prirodnog dobra ili neki viši stepen zaštite. "Trenutno možemo apelovati na dobru volju vlasnika i korisnika te zemlje i u najekstremnijem slučaju preko inspektora pisati prijavu, ali ovo poslednje tek pošto se šteta desi" kaže Perić, sa kim sarađujemo u okviru projekta "Održivo korišćenje malih jezera i nekomercijalnih ribnjaka".

Ova lokacija sa karanfilima je u vlasništvu države, korisnik je "Vojvodinašume", a po zonama trenutno je tek u trećem stepenu zaštite, t.j. u tim okvirima područja za koje je odgovoran upravljač prirodnog dobra JP "Palić-Ludaš". Smatramo da to nije adekvatno za opstanak ove populacije i mislimo da treba delovati proaktivno – obeležavanjem terena sprečiti preoravanje, što je u nadležnosti Zavoda, a "Palić-Ludaš" je odgovoran da spreči narušavanje staništa, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima. Klara Sabadoš rekla nam je da je ovu konfliktnu situaciju interesa korisnika i staraoca moguće rešiti samo pregovorima, pri kojima se staništa karanfila unutar područja kojima gazduje Šumsko gazdinstvo katastarski proglašavaju proplancima i uvode u mape kao područje posebne zaštite.

Slika karanfila u cvatu je napravljena kasnog sunčanog popodneva 12. oktobra 2010 godine.

József Dózsai, 2010.

Snimci: J. Dožai

  • spektakularna_biljka
  • staniste
  • unistavanje_stanista

Orhideje na smetlištu!

slika3aTokom rutinskog obilaska terena jugozapadno od Subotice, naišli smo na retku vrstu orhideje.

U pitanju je mirisni kaćun (Orchis morio) koji je sudeći po literaturi u Severnoj Bačkoj zadnji put zabeležen 1915. godine!

Ovaj autohtoni cvet iz roda orhideja je po podacima Zavoda za zaštitu prirode u izumiranju i u današnjoj Vojvodini živi još samo na 3 poznata lokaliteta od kojih se nijedan ne nalazi na teritoriji opštine Subotica. Naš botaničar čika Sturc je na do sada najbližem lokalitetu (opština Kanjiža) onomad našao samo jedan primerak. U užoj Subotici ova vrsta do sada nikada nije nađena!

I ranije smo primećivali jako prisustvo autohtonih biljaka na području Pačirskog puta, ali ovo je zaista bilo neočekivano iznenađenje. Na žalost, deo jarka koji smo pretraživali osuđen je na propast zbog divlje deponije koju je država jednom očistila, ali "ljudi" iz okoline nastavljaju tamo da iznose kućno smeće koje pokriva sve unaokolo.

Ovo otkriće govori o dve stvari: da priroda okoline Subotice još ima čime da iznenadi – ako hodamo otvorenih očiju – i o tome da je ovo zadnji čas da se nešto učini u zaštiti onoga što je još preostalo. Vreme je da prestanemo sa uništavanjem prirode i zagađivanjem svakog kutka koji je još ostao. Poručujemo građanima, da je ovo grad svih nas, da je slika predela Subotice odraz nas samih i da prestanu sa iznošenjem smeća u prirodu okoline grada!

Apelujemo na savest građana, da svi zajedno stanemo na put uništavanju i damo još jednu zadnju šansu prirodi da se barem na onih nekoliko neizbetoniranih kvadrata gde je još preživela opstane.

 

Literatura

Sturc, B. (1997): A Szabadkai-Horgosi homokpuszta természetes flóraképe és megőrzésének kérdései (Prirodna flora Subotičko-horgoške peščare i pitanja njene zaštite). Életjel, Szabadka
B. Šajinović: Zaštićene biljne vrste na teritoriji SAP Vojvodine, Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu, 1987

József Dózsai, 2010.

  • slika1
  • slika2
  • slika3a

Potvrda nalaza selenčice u Kelebijskoj šumi

23. oktobra 2010. i prisustvu botaničara Zavoda za zaštitu prirode Klare Sabadoš i čuvara Oto Sekereša, izvršena je observacija terena na području Kelebijske šume i potvrđeno je prisustvo vrste selančica (Blackstonia acuminata). Ova vrsta, koja se nalazi na Crvenoj Listi flore Srbije u statusu EN (ugrožena) locirao sam još tokom 2008. godine.

József Dózsai, 2010.

 

 

 

 

IMAGE Riđi šumski mrav, Tavankutska šuma
17. apr 2014.
Tokom redovnih ispitvanja Tavankutske šume koja su u toku već drugu godinu, ovog proleća naišli smo na vrstu mrava koju ranije nismo primetili. Tavankutska šuma je mešovita listopadno... Read More...
IMAGE Cerambyx cerdo u Tavankutskoj šumi
29. jul 2013.
U sklopu ispitivanja prirodnih vrednosti Tavankutske šume, postavljen je jedan broj klopki za ksilofagne tvrdokrilce. Ovim klopkama se mogu uhvatiti jedinke onih vrsta koje se ređe viđaju i... Read More...
IMAGE Coenagrion ornatum, Vršački breg
23. jun 2013.
Tokom juna meseca 2013. godine bio sam na terenu u dolini potoka Fizešu u blizini mesta Sočica. Ove privremeni potok koji tokom letnjih meseci gubi svoj stalni tok i razbija se u manji ili veći... Read More...
IMAGE Cercyon hungaricus kod Malog Beograda
29. jul 2012.
U uzorku zemlje koji je uzet prosejavanjem obalske stelje u dolini reke Krivaje kod Malog Beograda (Bačka Topola) pored niza različitih vrsta izašao je i jedan neobični tvrdokrilac. Tek na osnovu... Read More...
IMAGE Cylindera arenaria, bara Majdan, Subotica
15. jun 2012.
Početkom juna meseca 2012. godine prilikom obilaska bare majdan u Tavankutu kod Subotica primetio sam veći broj tvrdokrilaca kojima sam tek sa teškom mukom mogao da priđem da bi ih bolje... Read More...
IMAGE Epicauta rufidorsum, Gornje podunavlje
25. jun 2011.
Obilazeći terene u okolini Sombora sa kolegom Milanom Đurićem a pod vođstvom dr Dragana Vajganda, 24 juna 2011. godine došli smo i na područje Gornjeg podrunavlja kod Bezdana. Na nasipu prema... Read More...
IMAGE Transpozicija propisa Evropske unije - Poglavlje 27
15. apr 2015.
U procesu pregovaranja Srbije sa EU oko prihvatanja njenih pravnih tekovina, pregovaračko poglavlje 27. (Zaštita životne sredine i klimatske promene) svakako je najkompleksnije i najskuplje za... Read More...
IMAGE Status Emerald mreže za Srbiju
06. apr 2012.
„Emerald“ je evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u onim zemljama koje nisu članice EU. Ova mreža područja proteže se širom Evrope, od... Read More...
IMAGE Vetrovi obaraju pšenicu
01. jul 2010.
  Ovog leta nije bilo potrebno da odemo do Banata da bimo videli kako Košava čupa i obara ratarske kulture u pustim krajevima. Desilo se isto i u Bačkoj. Kao dodatak člancima o važnosti... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 3. deo
18. mar 2010.
Poznati Subotički književnik Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső, 1885-1936) patio je od astme, koju je dobio ovde i to je stavilo pečat na njegovo stvaralaštvo. Istoričari poezije pišu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma 2. deo
13. mar 2010.
Stara kineska poslovica kaže: "Ako želiš da uništiš jednu zemlju, poseci joj šume"...   "Šuma se besomučno seče" kažu pčelari a to je trend koji vidimo i mi ostali. Šta stoji iza... Read More...
IMAGE O značaju i osobinama subotičkih šuma
03. mar 2010.
Izmereno je da se godišnje oko 13 miliona kubika peska nađe u vazduhu, što znači da bi za dve godine Subotica bila zasuta peskom da nije šuma koje je okružuju. Šu­me, osim što su... Read More...
IMAGE Funkcija poljozaštitnih pojaseva
02. mar 2010.
Pozitivan efekat drveća na umanenje uticaja vetra odavno je poznat. Na područjima pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što je Vojvodina, u svetu se sve više sade strukture u vidu... Read More...
IMAGE Stanje subotičkih šuma
01. mar 2010.
"Šuma se besomučno seče" kažu pčelari, a to je trend koji vidimo i mi ostali. Tražimo odgovor šta stoji iza toga? "Čuvajmo šume, one su naše" je natpis kojeg se sećamo sa ulaza u svaku... Read More...
IMAGE Sove, ta divna stvorenja!
24. feb 2010.
Sova je zadivljujuća noćna ptica. S tim se jedino neće složiti ko ih nije posmatrao i bliže upoznao (npr. u Zoo vrtu).  Šta "volimo" a šta ne je pitanje subjektivnog ukusa, ali ono sa... Read More...
IMAGE Dva veka subotičkih šuma
20. feb 2010.
Šumе bаgrеmа kоје sе u оbliku lukа pružaju uz grаnični pојаs i pоlukрužnо opasaјu Subоticu, vеzuju pоkretni pеsаk i štitе grаd оd sеvеrnih i sеverоzapаdnih... Read More...
IMAGE Preti li uništenje Kelebijskoj šumi?
16. feb 2010.
Stanovnici Kelebije ne mire se stanjem u kojem se nalazi šumski kompleks Rukovodstvo i građani Mesne zajednice "Kelebija" žale se na svakodnevne krađe stabala koje niko ne sprečava, nа šumara... Read More...
IMAGE Pustara i nije tako pusta
15. feb 2010.
Kad se začuje reč pustara, pomislimo na ravan, životinjama nenastanjen predeo, monotoniju koju lomi samo poneki đeram ili stoka koja pase u daljini. Ali ako se bliže pozabavimo ovim zaista kao... Read More...